Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE
.

Velike priče

Svedočanstvo

Priča o Trampu: Odličan slogan, sâm sam ga smislio

Ekskluzivni odlomci iz knjige "Tramp - Cela priča", autora Majkla Krejniša i Marka Fišera, novinara Vašington posta, koja se na srpskom jeziku pojavila u izdanju Lagune
Datum: 18/11/2016

Priča o Trampu: Odličan slogan, sâm sam ga smislio

Foto Profimedia

Skoro od prvog trenutka bio je sâm svoj brend. Dotle je dobrim delom dospeo tako što je pažljivo proučavao sve što se o njemu govorilo. Dane je započinjao uz podebeo svežanj novinskih isečaka, u kojima se pominjalo njegovo ime. Čak i sada, dok se nadmeće za najmoćniji položaj na planeti, za posao koji skoro u potpunosti zavisi od moći da ubediš one oko sebe, u kojem si primoran da predvodiš tim i zadobijaš lojalnost ljudi, čak i sada Donald . Tramp kaže kako je većinu svojih odluka doneo sâm, ne savetujući se ni sa kim: "Razumem život", rekao je. "I razumem kako on funkcioniše. Ja sam vuk samotnjak."

Znao je kako da postane poznat, znao je kako da pridobije mase, kako da osvoji rejtinge, da natera ljude da ga primete. Više od tri decenije pre no što je zaključio kako želi da bude predsednik, pojavio se na Galupovoj listi muškaraca kojima se Amerikanci najviše dive, zaostajući samo za papom i pojedinim predsednicima. Dizanje prašine za sobom postalo je njegov doživotni predmet proučavanja. Vodio je računa o hijerarhiji pažnje. Drečavost je za stepen više od raskoši, govorio je. Dobar predstavnik za štampu bolji je od lošeg, ali oba su korisna. Bio je čudna, možda i jedinstvena mešavina pametnog šoumena i mrgodnog, naprasitog uličnog kavgadžije. Reklamirao je samog sebe na sva usta, zbog čega su mu se u isto vreme dodvoravali i ismevali ga. Bio je ponosni, razmetljivi pobednik, koji je ujedno propao u više poslovnih poduhvata nego što ih mnogi moguli za života započnu. Zahtevao je poštovanje - to je za njega bila stvar ponosa. Retko kad se mogao videti bez sakoa i kravate, a čak i bliski saradnici, koji su decenijama bili uz njega, obraćali su mu se sa "gospodine Trampe".

A ipak, njegov način izražavanja umeo je da šokira ljude, a one koje je doživljavao kao neprijatelje - pogotovo žene - obasipao je bezobzirnim, grubim uvredama. Jezik mu je ponekad ličio na niz slogana i običnih izjavnih rečenica koje saopštavaju površne ideje, što je neke navelo da pomisle kako pred sobom imaju neobrazovanog prostaka. Njemu se pak to pomalo dopadalo; i očekivao je nešto takvo od elitista koji su mu se celog života podsmevali. Mnogo se hvalisao, ali je o onome što je proživljavao duboko u sebi uglavnom ćutao. To je izbijalo na površinu samo u retkim trenucima, poput, na primer, razgovora o filmovima koje voli. Kad su ga upitali o filmu Građanin Kejn, klasiku Orsona Velsa, priči o idealističnom novinskom magnatu, čoveku koji stekne veliko bogatstvo ali pritom izgubi dušu, Tramp je rekao: "Građanin Kejn je u stvari priča o zgrtanju bogatstva, i vidite šta se dešava na kraju toga zgrtanja, to nije nužno sve pozitivno. Nije pozitivno... Verujem da vas bogatstvo u stvarnom životu zapravo izoluje od drugih ljudi. To je zaštitni mehanizam. Podižete gard, mnogo više nego što biste to radili da bogatstvo ne posedujete."

Sebe je smatrao čovekom iz naroda, kome je više stalo do dobrog mišljenja taksista i građevinskih radnika nego do uvažavanja bogatih i moćnih. Ljudi ga poznaju i poštuju, rekao je, i stoga je oduvek mislio kako bi naposletku mogao dospeti i u Belu kuću. "Zato što sam toliko uspešan", rekao je. "Već odavno sam veoma uspešan. Može biti da mi je ta pomisao oduvek tinjala negde u pozadini uma... da sam oduvek imao tu želju da poboljšam ovu zemlju ili, kako kažemo, da je ponovo učinim velikom, je l' tako?... Odličan slogan, sâm sam ga smislio."

 

Foto Profimedia
Foto Profimedia

 

PRVE OPTUŽBE

Osamnaestog marta 1972. crnac Alfred Hojt čuo je za prazan stan u Trampovoj zgradi na Vestminster roudu u Bruklinu. Kad je hteo da ga iznajmi, upravitelj zgrade mu je rekao da su svi dvosobni stanovi zauzeti. Sutradan je njegova žena Šila Hojt, belkinja, dobila ponudu da iznajmi dvosobni stan u toj istoj zgradi. Upravitelj nije znao da je Šila Hojt zapravo kontrolor njujorškog Odbora za ljudska prava, gradske službe koja istražuje slučajeve diskriminacije. Posle dva dana vratila se da potpiše ugovor o iznajmljivanju stana. Upravitelju nije bilo poznato da je sa sobom dovela i svog muža i jednog člana Odbora za ljudska prava, koji su dotle čekali napolju, i koji su sada ušli u stan. Odbornik je zahtevao da zna zašto je Alfredu Hojtu uskraćena mogućnost da iznajmi stan koji je potom ponuđen Šili Hojt. Hojtova je kasnije kazala kako joj je upravitelj rekao sledeće: "Samo radim onako kako mi je rekao gazda. Ne smem da iznajmljujem stanove crnim porodicama." Odbornik je na zgradu zalepio plakat na kom je pisalo da je stanodavcu zabranjeno da iznajmljuje stanove u tom objektu, po nalogu Gradskog odbora za ljudska prava. Zatim je upravitelj zgrade odveo Hojtove i odbornika u Trampovu kancelariju u Aveniji Z. Šila Hojt se ne seća da li je tamo videla Donalda, ali kaže da je posle sastanka u Trampovoj kancelariji Alfredu Hojtu bilo omogućeno da iznajmi stan za sebe i svoju suprugu.

Prvobitno odbijanje da iznajme stan Alfredu Hojtu doprinelo je da se pokrene lanac događaja koji će dovesti do jednog od najkontroverznijih i najpresudnijih trenutaka u prvim godinama poslovne aktivnosti Donalda Trampa. Kontrolori u civilu su nastavili da obilaze Trampove zgrade. Prilikom kontrole u julu 1972. upravitelj zgrade u Šor hejvenu u Bruklinu rekao je crnkinji Henrijeti Dejvis da nema praznih stanova. Posle Dejvisove, u njegovu kancelariju je ušla belkinja Mjuriel Salzman, inače kontrolorka Urbane lige, a isti upravitelj je njoj rekao kako može "odmah iznajmiti jedan od dva prazna stana".

Kontrole su otkrile obrazac. Belim kontrolorima se nudilo da iznajme stan u određenim Trampovim zgradama, dok su se crni kontrolori obeshrabrivali, direktno odbijali ili upućivali na stambene komplekse s većim procentom pripadnika manjina. Nakon što su shvatili razmere svog otkrića, lokalni aktivisti su obavestili Odeljenje za građanska prava pri Ministarstvu pravde.

 

Opisao je susret s jednom neimenovanom udatom "damom velikog pedigrea i bogatstva", čiji je suprug sedeo za istim stolom i večerao: "Iznenada sam osetio njenu šaku na svom kolenu, pa na butini. Mazila me je na najrazličitije načine." Kako se Tramp postavio kao pasivni predmet te želje, žena je navodno morala da navali 

 

MEDIJI

Decenijama je Tramp dan počinjao pregledanjem svega što je u poslednja dvadeset četiri sata napisano ili rečeno o njemu. Obično je isečke prikupljala Norma Ferderer, punih dvadeset godina uvek prisutna Trampova glavna sekretarica, koja je šefu uz to donosila svesku sa spiralom u koju je zapisivala pozive iz medija, a na koje bi u većini slučajeva on sam odgovarao. Kako mu je slava rasla, rasla je i svakodnevna gomila novinskih članaka u kojima se pominje Tramp; on je svejedno marljivo nastojao da pregleda sve što je napisano ili rečeno o njemu. Često je novinarima koji su mu dolazili davao pozitivne članke kao primere kako to treba ispravno raditi. Bez obzira na to koliko je postao poznat, nijedno dobronamerno objavljivanje njegovog imena nije bilo presitno da ga on ne bi primetio. Novinaru iz časopisa Forčjun dao je primerak Njujork konstrakšen njuza u kom je nazvan "vlasnikom i investitorom godine".

Čuvao je Tramp i negativne članke. Kad je novinar Volstrit džornala Nil Barski došao da ga intervjuiše, Trampov sto je bio pokriven nizom članaka koje je Barski napisao o investitorovim finansijskim mukama. Tramp je uključio kasetofon, pokazao članke i kazao Barskiju kako ima tri pismena iskaza pod zakletvom ljudi koji tvrde da je taj novinar širio glasine o tome kako Tramp ima problema s protokom novca. Osim toga, obavestio je novinara kako već u službi ima istaknutog advokata za klevete koji samo čeka Barskijev novi članak. Tad je intervju počeo.

 

ŽENE

Žene su određivale Trampa isto koliko i svaki projekat ili nekretnina. Primarna proizvodna linija Trampovog brenda bio je meni različitih načina da se zadovolji vizija radničke klase o titanskom životnom stilu, pa je Tramp prodavao svoje proizvode, kazina, hotele, stambene zgrade delimično i tako što se okruživao simbolima visokog stila, naročito prelepim ženama. Imidž koji je Tramp gajio nije podnosio suptilnost. Vodio je računa o tome kako nešto izgleda, pa je brižljivo stvarao slike, elegantno razmeštene prizore lepote, postavljajući svoje pratilje, devojke, supruge i decu kao otelovljenje bogatstva, odevene i nameštene tako da ostave utisak na običnog čoveka. Pri javnim istupima Tramp bi delovao golo bez veličanstvenih žena pored sebe. Voleo je određen tip žene: foto-modele, pobednice izbora za lepotice, one što žele da postanu glumice, uglavnom stereotipno ženstvene, s dugim nogama, bujnim grudima i gustom kosom. Njegove supruge Ivana, Marla i mnogo kasnije slovenački foto-model Melanija Knaus bile su sve pridošlice u Njujork, s upadljivim izgovorom engleskog, dve iz Istočne Evrope i jedna iz varoši u Džordžiji. Nijedna nije rođena u povlašćenoj sredini. Što je Tramp imao više godina, starosna razlika se povećavala. Uz to su i te žene bile sve tiše u javnosti.

Tramp je verovao da je imidž slavne ličnosti kakav je izgradio u medijima mnogo više doprineo u stvaranju dobrog glasa nego što je ijedna istraga vladinih zvaničnika ili sumnjičavih novinara mogla da ga ukalja. "Znaš", rekao je, "uopšte nije važno šta pišu samo kad pored sebe imaš komad mladog i lepog mesa." Rado je prihvatio, pa čak i negovao imidž plejboja. Njegovi brakovi su javno urušavani pa se po žutoj štampi masnim slovima širila ljaga. Bolno javne bitke koje su Ivana i Marla, nekadašnji foto-modeli s imenima kao stvorenim za tabloide, vodile oko Trampa bile su verzija Dinastije u stvarnosti, sapunica u udarnom terminu koja je odražavala neumerenosti te decenije. To teško iskustvo bilo je po svim merilima šou program emocionalnih užasa, naizgled vrhunska sramota, a i skup rat, a opet je ono postavilo Trampa kao trofej, kao predmet želja lepih žena. Javno je govorio o svojim vezama, kao da će reputacija pohotljivca uvećati njegovu popularnost. Koristio je medije, sudove i advokate da mu pomognu u sputavanju bivših supruga. Međutim, iza zabava i izlazaka s modelima i glumicama, uprkos vrištećim naslovima, njegovi odnosi sa ženama kao da su retko bili romantični, pa čak i požudni. Kako su govorili njegovi prijatelji, za Trampa su žene uvek predmet jurnjave, potrage. Sama veza kao da je drugorazrednog značaja. U svemu što on radi, kazala je Trampova nekadašnja direktorka Luiza Sanšajn: "On je u potrazi. To tako uzbuđuje. 'Život s Donaldom mora da je sjajan provod.' Ljude privlači njegov magnetizam. Nema sumnjičavo promrmljanog 'hm'. On izaziva uzvik: 'O Bože!' Odmah se uključujete u provod. Tako je podsticajan."

Tramp je gledao na svoj veoma javan ljubavni život kao na uslugu obezbeđenu kako potencijalnoj klijenteli stvaranje želje kod ljudi koji žude za nečim basnoslovnijim u životu, tako i onom malom broju srećnica. "Ja stvaram zvezde", govorio je. "Volim da stvaram zvezde. U izvesnoj meri to sam napravio od Ivane. Napravio sam to od Marle. Zaista sam mnogim ženama pružio sjajnu priliku. Nažalost, kad postanu zvezde, za mene više nema zabave. To je nešto kao stvaralački proces. Gotovo kao kad se zida zgrada. Prilično je tužno."

U svojim knjigama, koje su postale bestseleri, Tramp sebe predstavlja kao neodoljiv predmet požude, nikad pipač, nego pipani. "Da sam ispričao stvarne priče o svojim iskustvima sa ženama, često naizgled vrlo srećno udatim i značajnim ženama, ova knjiga bi garantovano postala bestseler (što će ionako biti!)", tvrdio je u svojim memoarima iz 1997. Trump: The Art of the Comeback. Prema njegovim rečima požudne žene su ga jurile. Opisao je susret s jednom neimenovanom udatom "damom velikog pedigrea i bogatstva", čiji je suprug sedeo za istim stolom i večerao: "Iznenada sam osetio njenu šaku na svom kolenu, pa na butini. Mazila me je na najrazličitije načine." Kako se Tramp postavio kao pasivni predmet te želje, žena je navodno morala da navali: "Donalde, nije me briga. Jednostavno me nije briga. Moram da te imam, i to moram smesta da te imam." Kad je Tramp povezao limuzinom drugu "zaista zgodnu i seksi" bogatu ženu koja je bila pred udajom, "u roku od pet sekundi pošto su se vrata zatvorila, ona je skočila na mene tražeći da je tucam".

Žene ga žele, često je govorio Tramp, a on ih ipak drži na odstojanju, sumnjičav zbog onog što je smatrao njihovim prepredenim, lukavim neprijateljstvom.

 

Frenk Sanzilo, Trampov njujorški lobista s kraja prošlog i početka ovog veka, rekao je da Tramp privatno prezire sve političare. "Smeje im se, govori, na primer: 'Daću njegovoj kampanji dvadeset pet hiljada dolara, to će ga ućutkati.' A naš posao je bio da to političarima prevodimo kao: 'On vas voli'" 

 

POLITIKA I NOVAC

Za Trampa su prilozi političarima bili trošak poslovanja, što nagoveštava da je njegovo bavljenje politikom bilo poslovne, a ne ideološke prirode. "Ja dajem svima. Kad pozovu, ja dajem", rekao je Tramp. "I, znate šta? Kad mi zatreba nešto od njih dve godine kasnije, tri godine kasnije, ja ih pozovem i oni su uz mene." Frenk Sanzilo, Trampov njujorški lobista s kraja prošlog i početka ovog veka, rekao je da Tramp privatno prezire sve političare. "Smeje im se, govori, na primer: 'Daću njegovoj kampanji dvadeset pet hiljada dolara, to će ga ućutkati.' A naš posao je bio da to političarima prevodimo kao: 'On vas voli.'" Tramp je i mrzeo da se pojavljuje na političkim skupovima na kojima se prikuplja novac i često je pitao Sanzila: "Koliko još treba da dam, a da ne moram da dolazim?"

Trampove izjave u javnosti govore o njegovoj političkoj nedoslednosti. Godine 2006. rekao je da senator Džon Mekejn, kasnije republikanski kandidat za predsednika na izborima 2008, ne može pobediti jer se zalaže za slanje još vojnika u Irak. Tramp je hvalio kasnijeg demokratskog kandidata, senatora Baraka Obamu iz Ilinoisa, zbog njegovih "sjajnih vrlina". Ipak, dao je 3.600 dolara Mekejnovoj kampanji 2008. i glasao je za njega.

Između 1999. i 2012. Tramp je sedam puta promenio stranku. Registrovao se kao demokrata 2001, vratio se republikancima 2003. Ponovo je postao demokrata 2005. A republikanac 2009. Dve godine kasnije odlučio je da se ne registruje kao glasač nijedne stranke. Onda se 2012. vratio republikancima i ponovo podstakao nagađanja da će se kandidovati za predsednika. Na pitanje šta bi rekao kritičarima koji tvrde da njegove neprestane promene stranaka dokazuju da on nema čvrstih uverenja, Tramp je odgovorio: "Mislim da je to praktično, jer ako želite da se kandidujete, morate da sklapate prijateljstva."

 

KANDIDATURA

Reč "neverovatno" ne može ni blizu da opiše šta je on postigao. I ranije su se gnevni autsajderi kandidovali za predsednike, čak prikupljali i divljenja vredan broj glasova nezadovoljnika, ali sad, u julu u Klivlendu, u sportskoj dvorani gde je Lebron Džejms upravo odveo Kavalirse do prvog sportskog šampionata koji je taj grad osvojio posle pola veka, Donald Tramp će biti krunisan za republikanskog kandidata za predsednika. Za mnoge je ostao uznemirujuća ličnost koja deli ljude. Četiri od pet prethodnih kandidata za predsednika Republikanske stranke rešila su da ne prisustvuju konvenciji, uz mnoge najistaknutije partijske ličnosti, ali Tramp je bio odlučan u tome da priredi šou koji će biti neprevaziđen i uputiti ga na put pobede. Prve večeri konvencije, posle dugog niza govora glumaca i vojnika koji su pljuvali po Hilari Klinton, roditelja čiju su decu ubili ilegalni imigranti i crnih policajaca i političara koji su izjavljivali da su plavi životi bitni, bina je raščišćena a iz zvučnika je zatreštala pobedonosna pesma grupe Kvin "We Are the Champions".

Iznenada se u dnu bine pojavio taman otvor i iz njega je izronio obris. Klasično odelo, široka ramena, četvrtasta frizura, jasno Tramp, koji raskida s tradicijom i istog trena diže na noge dotad letargičnu publiku. Tramp, koga niko nije očekivao do poslednje večeri konvencije, prišao je pod reflektore i uživao u talasima bodrenja i skandiranja, pa povremeno klimao glavom, dizao palčeve, a onda obećao: "Pobedićemo, i to ubedljivo."

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.