Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svedočanstvo

Nikola Tesla: Vazda ostajem samo Srbin i ništa više

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji rade u njemu, Nedeljnik je, kako bi jednom zasvagda stavio tačku na "naš" ili "vaš", dobio uvid u dokumenta u kojima se Tesla (rođen na ddanašnji dan 1856. godine u Smiljanu) izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke "svojoj braći" rasutoj po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao - Srbin
Datum: 10/07/2017

Nikola Tesla: Vazda ostajem samo Srbin i ništa više

Izvor Profimedia i Muzej Nikole Tesle

Poreklo Nikole Tesle nikada nije bilo sporno, bar ne onima koji se ceo svoj naučni vek bave životom i radom velikog pronalazača, čije se ime pojavljuje podjednako na beogradskom aerodromu, na čuvenom automobilu Ilona Maska, ali i na najavi nastupa rok benda iz Sakramenta pod tim imenom ili među klincima s neta koji su, čak i pre mejnstrima, shvatili kome treba da duguju zahvalnost za kliktanje i struku.

Teslino poreklo i ime nisu bili sporni ni 1931. godine kada je bio na naslovnoj strani Tajma. Ali, s vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručni pokušali da potkrepe svoje tvrdnje o tome da je veliki pronalazač bio podjednako ponosan na "svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu", i da je u stvari sve vreme bio isključivo Jugosloven ili samo - kosmopolita. Tako se na društvenim mrežama na talase, kao nedavno, povede polemika da li je on ikada izričito govorio o svom poreklu kao srpskom, pa je nedavno kao dokaz u nekoj hrvatsko-srpskoj ili srpsko-hrvatskoj polemici (opet) citirano Teslino pismo Vladku Mačeku u kojem veliki naučnik govori kako je "podjednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu". Dovoljno da se (opet) ustalasaju nacionalistički duhovi na mrežama.

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji rade u njemu, Nedeljnik je, kako bi jednom zasvagda stavio tačku na "naš" ili "vaš", dobio uvid u dokumenta u kojima se Tesla izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke "svojoj braći" rasutoj po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao - Srbin.

Posebno pomenuti telegram koji je poslao iz čuvenog "Njujorkera", 26. maja 1936. godne, u Zagreb dr Vlatku Mačeku - Vlatku, a ne Vladku, kako ga je naslovio u depeši poslatoj Wester Unionom - ima svoj kontekst. Pismo tadašnjem vođi opozicije, a kasnije tvorcu Banovine Hrvatske, a onda i potpredsedniku u Vladi Kraljevine Jugoslavije, bilo je pre svega ljubazna zahvalnost za telegram koji je stigao u hotel "Njujorker" dan ranije.

Celo Teslino pismo odgovora od 26. maja glasi: "Hvala na mnogo cienjenoj čestitki i počasti, jednako se ponosim moga srbskog roda i moje hrvatske domovine, živeli svi Jugoslaveni", u potpisu: Nikola Tesla. Ceo kontekst shvata se čitanjem prvog pisma, a ne samo Teslinog odgovora. Dan ranije, 25. maja 1936. godine, dr Maček uputio je čestitku Nikoli Tesli, naslovljenu na njegov dom u hotelu "Njujorker". U tom pismu, na koje je Tesla odgovorio sa "podjednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu", dr Maček mu piše:

"Velikom sinu naroda srbskog a domovine Hrvatske, vođi čovječanstva u borbi sa prirodom čestita u ime hrvatskoga naroda, dr Vlatko Maček", 25. maja 1936. godine. Tesla je u odgovoru citirao deo Mačekovog telegrama. Svakako, on nikada nije krio da je kosmopolita, čak ni kad je pozivao na borbu Ujedinjenih naroda protiv nacizma. Ali i tada je potencirao svoje poreklo.

U pismu "svojoj braći u Americi", aprila 1942. godine, govoreći da će se u toj godini odlučiti sudbina svega sveta i da snage zla okupljene oko Hitlera moraju biti uništene - a sam neće dočekati njihov poraz jer će umreti u januaru sledeće godine - govori o borcima u Jugoslaviji i poručuje im da "zbog toga, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama..." treba pružiti podršku snagama koje se bore protiv nacističke pošasti i odazvati se pozivu predsednika SAD Frenklina Ruzvelta.

"Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junačstvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su, pred nemačkim puškama radosno klicali: 'Mi smo srpska deca. Pucajte.'" U istom pismu "braći" Tesla ističe da se ne sme raspirivati mržnja protiv "svoje braće". "Nerazdruživa je sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca u Staroj Postojbini, ma šta neprijatelj pokušao da radi", ispod čega je stavio svoj potpis.

Činjenica da je Tesla rođen u Smiljanu u Lici ne govori mnogo bez istorijskog konteksta: bila je to granična oblast Austrijskog carstva koje je od 1867. preraslo u Austrougarsku monarhiju, a Smiljan je od 1918. bio u sastavu države Jugoslavije i tek od proglašenja nezavisnosti države Hrvatske 1991. postao njen deo. Za svog života je Tesla bio državljanin Austrije, pa od 1867. Austrougarske, a od 1891. državljanin SAD. U etničkom i religioznom smislu bio je pravoslavni Srbin, a tako je i zaveden po rođenju (pogledati krštenicu) i po smrti (opelo je držao srpski prota u Njujorku).

Ipak, kako nikada nije krio da je Srbin, u nekim situacijama toga doba bilo je posebno važno naglasiti. Proučavajući dostupnu građu, autori Svetislav Lj. Marković i Bratislav Stojiljković, u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, pominju koliko je za tadašnji srpski narod bilo važno da prenesu vesti o "srpskom Edisonu" i njegovom uspehu u svetu.

Prvi novinski prikaz objavio je novosadski Branik krajem 1889. godine i prvi tekst pod nazivom "Srpski Edison", na naslovnoj strani, napisao je Nikoladin Kosanović, muž najmlađe Tesline sestre Marice Kosanović.

"Ujedno Ti šaljem po jedan broj 'Branika' i 'Srpskog glasa' da vidiš kako su Te predstavili Srpstvu i Slovenstvu", navodi se citat iz pisma u delu Lj. Markovića. "Tako su Te od prilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko - sam i sam čitao, i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti. U originalu bilo je rečeno 'Srbin pronalazač u Americi', ali 'Branik' sam na svoju ruku promijenu naslov onako kako vidiš. Urednik mi je naročitim pismom zahvalio za članak i molio me i privatio, da ga o Tebi i Tvojim radovima izvještavam."

U nastavku pisma Tesli, Kosanović ga "u ime Srpstva i Slovenstva" moli da mu redovno šalje izveštaje o svojim "umnim radovima". "Tvoj će um i odsad svijetliti samo tamo u tuđini - ali za Tvoj rod i narod pogotovu kao iskra u pepelu."

A u samom članku "Srpski Edison", kako se navodi u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, posebno se ističe u fusnoti da članak "opisuje rad jednog Srbina naučenjaka, koji će ime srpsko proslaviti u širokom svetu."

"Taj junak naš, to je Srbin Nikola Tesla...", konstatuje se u članku iz 1889. godine i sugeriše da bi neki stručnjak mogao da nabavi kopije Teslinih patenata, pa da "potanje prikaže srpskom i slovenskom svijetu te mnogobrojne izume našeg srpskog Edisona".

"... Možemo se sa velikom sigurnošću nadati, da duh toga našeg Edisona, ako ga bog poživi, u najbližoj budućnosti neće mirovati, nego će na protiv sve produktivniji bivati, - i sve to obilatije raditi na korist čovječanstvu, a na diku i ponos malom narodu srpskom iz koga je ponikao."

Navodeći šta su strani mediji pisali o njemu, autor kaže da i po "žurnalima franceskijem i italijanskim puno što šta o radovima ovoga novoga Ruđera Boškovića..." ima, ali o tome bi trebalo da javljaju učeni studenti, koji bi "kadri bili shvatiti i razumjeti ono što im brat Srbin Ličanin po Americi stvara".

U njegovoj biografiji je neizbežno pomenuti da mu je otac bio "srpsko pravoslavni sveštenik Milutin Tesla", koji je, kako se navodi u članku, "pre deset godina umr'o u Gospiću kao proto. Mati mu je Đuka rođ. Mandića, udovica uzorita među popadijama srpskijem. Živa je, dakle dočekala je slavu svoga sina. Uzgred budi rečeno, vrijedna ova starica, i ako ne zna čitati ni pisati, znade n.pr. iz narodnih pjesama, iz 'Gorskog vijenca' i t.d. recitirati čitave partije..." Tesla je, prema rečima autora, znao da recituje Bajrona, Šekspira, Getea, ali i Lazu Kostića, Šilera, Zmaja, Branka, Njegoša, Leopardija...

"I za to nadajmo se, da će nam poživeti još dugo i mnogo na korist čovječanstvu a na diku ne samo uskoj Lici i malenom Srpstvu, nego i cijelom velikom Slovenstvu", navodi se u članku.

Interesantno je da je u zadarskom Srpskom glasu, gde je objavljen takođe ogroman članak, posebno istaknuto Teslino srpsko poreklo, kao i neskrivena želja "Hrvata da ga prisvoje i proglase 'darovitijem Hrvatom'", a sve u kontekstu vremena i važnosti, jer kako objašnjavaju autori, njegovi zemljaci su tih "godina živeli pod velikim pritiskom dela hrvatskog stanovništva, čija je netrpeljivost prema Srbima podstrekivana iz nekih centara u Austrougarskoj".

Navodi se da u dalekom svetu živi "mladi Srbin, koji je, doduše svojijem zemljacima slabo poznat, a čiji je rad bio pred nama Srbima sa svijem nepoznat..." Nepoznati autor teksta žestoko se obrušio na tvrdnje da je Tesla hrvatskog porekla i besno nabraja da je "našoj braći Hrvatima sve malo. Nikako se ne može zajaziti njihova proždrljivost. Srpske narodne pjesme nemilice nam otimlju, te se Matica Hrvatska sprema, da ih izda pod svojijem imenom; srpski književni jezik krste hrvatskijem; pa čak ni pojedini Srbi, kao što je Tesla, ne mogu se oteti grabljivijem kandžama. Ovdašnji 'Narodni List', govoreći o Tesli, nazivlje ga 'darovitijem Hrvatom', Teslu, Srbina po krvi, jeziku, čustvu", a onda ostrašćeno navodi da je "Šovinizam braće Hrvata prešao u bezobrazluk!" (Lj. Marković i dr. Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku).

Tesla je povremeno Kosanoviću slao stručne časopise, kako bi ih upoznao sa svojim izumima, a ovaj mu je odgovarao i izveštavao ga da su mnogi pisali o njemu.

On u martu 1890. piše Tesli, nakon što je dobio jedan takav časopis, da ga "Srpstvo i Slovenstvo zna i dosad, ali ako Bog da, sad će još više".

Knjige su Tesli slali i sestra Marica i zet Nikoladin Kosanović, a u jednom od pisama, on govori Tesli da mu šalje knjižice u dva paketa, "osim onih, koje su Tebi poznatije nego meni, kao Gorc.Vijenac, Čengij Aga... neki komad Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića..."

Sam Tesla je, prema rečima stručnjaka, 1919. godine, u časopisu Moji pronalasci objavio seriju autobiografskih priča, gde pominje anegdotu iz Pariza i trenutak kada na pitanje recepcionara hotela u kojem je odseo "koja je njegova titula", kaže da je "ona najveća moguća". "Viša od kraljevske, ja sam Srbin."

Prilikom jedine posete Beogradu 1892. godine, kao već svetski priznat naučnik, imao je posebnu poruku za srpski narod:

"Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više... Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može ikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao."

Dalje je Tesla okupljenima govorio o "iskonskoj borbi naših predaka na Kosovu", i zahvalio im sledećim rečima:

"Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju. U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam - kao što vidite i čujete - ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svijetu."

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.