Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Najveća studija moralnosti: Da li biste ubili jednog čoveka da spasete petoro ljudi?

Jedna od najpoznatijih moralnih dilema na svetu, takozvani "problem tramvaja" (trolley problem), pokazala je da smo kulturološki mnogo sličniji nego što mislimo
Datum: 09/11/2018

Najveća studija moralnosti: Da li biste ubili jednog čoveka da spasete petoro ljudi?

Foto: Profimedia

Šta bi se dogodilo da morate da izaberete ko će da umre? Verovatno niko ne bi voleo da se nađe u situaciji da mora da donese takvu odluku, ali upravo na toj postavci smišljena je jedna od najpoznatijih moralnih dilema na svetu, takozvani "problem tramvaja" (trolley problem).

Zamislite da se nalazite u poziciji s koje vidite da će vozilo, ako nastavi da vozi svojim putem ubiti petoro ljudi, a ako skrene s puta, umesto tih petoro, ubiće "samo" jednog čoveka. Vi stojite pored skretnice koja upravlja kretanjem vozila. Da li biste ga pustili da ide pravo ili biste skrenuli, kako biste spasili ovih petoro ljudi, i žrtvovali ovog jednog?

Ali, šta ako postoje dodatne okolnosti koje bi mogle da otežaju vašu odluku? Da li bi vašu odluku promenilo ako bi ta jedna osoba bila dete, a ovih petoro starci? Da li bi na vašu odluku uticala činjenica da biste i sami mogli da izgubite život?

Iako ova situacija većini ljudi zvuči jako apstraktno, vozilo bez vozača više nije pojam koji susrećemo samo u SF filmovima. Danas se, razvojem tehnologije i veštačke inteligencije, već u više zemalja testiraju razna autonomna vozila kojima za upravljanje neće biti potreban vozač. U takvim slučajevima ovo moralno pitanje postaje deo algoritma i sve je manje apstraktno. Zaživi li ideja vozila koje upravlja samo sobom, takve će odluke morati da budu deo njegovog programa, prenosi Index.hr.

Godine 2014. tim problemom su se pozabavili istraživači s MIT Media Laba i odlučili da naprave eksperiment zvani "moralna mašina" da bi ispitali da li b ljudi iz različitih kultura doneli različite odluke. Napravili su platformu sličnu igri u kojoj su ljudima bili ponuđeni slični izbori s raznim varijacijama, kako bi otkrili koju su grupni etički prioriteti u različitim kulturama.

Za četiri godine, eksperiment je postao viralan, pristupili su mu milioni ljudi iz 2.333 zemlje i doneli preko 40 miliona

odluka, zbog čega je ovaj eksperiment postao jedna od najvećih studija moralnog ponašanja.

Originalni problem su predstavili u devet različitih varijacija, pri čemu su ljudima ostavili izbor između ljudi i životinja, putnika u vozilu i pešaka, veće i manje grupe ljudi, žena i muškaraca, mlađih i starijih osoba, zdravih i bolesnih, bogatijih i siromašnijih, i onih koji poštuju zakon i zločinaca.

Rezultati istraživanja pokazali su da na odluku koju bi pojedinac doneo uveliko utiče kultura u kojoj su odrasli. Na primer, pripadnici kolektivističkih kultura, kao Kine i Japana, retko će da izaberu žrtvovanje starijih osoba da bi spasili mlađe, jer je kod njih poštovanje prema starijima bitan deo kulture, dok će individualističke zapadne kulture da izaberu da spasu mlađu osobu.

Isto tako, stanovnici siromašnijih zemalja sa slabijim institucijama pokazaće više tolerancije prema ljudima koji pretrčavaju ulicu, u poređenju s onima koji prelaze preko pešačkog prelaza, državljani zemalja s velikim socijalnim i ekonomskim razlikama biće skloniji da spasu bogatije ili siromašnije, a individualističke zemlje kao Velika Britanija ili SAD-a uvek će da spasu veći broj ljudi, pošto se u tim kulturama ceni vrednost svakog pojedinca.

Takođe se pokazalo da će stanovnici zemalja koje se graniče donositi slične odluke.

Edmond Avad, jedan od autora istraživanja, naglašava da su oni ovde pokušali da prikupe podatke o tome šta bi ljudi izabrali, a ne obavezno o tome da se donesu odluke koje bi bile primenjive na takve situacije.

"Koristili smo problem tramvaja jer je to bio dobar način da dođemo do ovakve vrste podataka, ali nadamo se da rasprava o etici u razvoju veštačke inteligencije neće ostati samo na tome. Trebalo bi da se bavimo analizom rizika, da postavimo pitanje ko je u većoj opasnosti, a ne da ga samo svedemo na odluku ko će da umre."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.