Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

"Najveća revolucija koju je Internet doneo je revolucija u učenju"

Pretraživač je postao naša memorijska banka. Samo izguglaj. I potraži na Vikipediji. To je blagodet, ali ima svoju cenu
Datum: 14/09/2018

"Najveća revolucija koju je Internet doneo je revolucija u učenju"

Foto: Profimedia

Negde 1882, Fridrih Niče kupio je pisaću mašinu, jedinu komercijalnu u to doba, Malling Hansen Writing Ball. Njegov vid je slabio, i bilo mu je teško da se fokusira na slova. Čitanje je postajalo bolno, iscrpljujuće za njega, i završavalo se nepodnošljivim glavobolama. Bio je prinuđen da smanji pisanje, i plašio se da će morati konačno da odustane od pera i hartije.

Čudnjikava pisaća mašina, koja neodoljivo podseća na čudnost i glomaznost prvih kompjutera, preokrenula je sve u korist Ničea, bar na neko vreme. Uspevao je da piše zatvorenih očiju, leteći prstima po dirkama čiji je položaj upamtio. Reči su ponovo izlazile iz njega. Ali, mašina je imala još jedan uticaj na njegov rad. Jedan od Ničeovih prijatelja, kompozitor, primetio je razliku u stilu pitanja velikog filozofa. Njegove rečenice postale su još sažetije, više telegrafske. "Možda ćemo kroz ovaj instrument stići i do novog idioma", napisao mu je prijatelj, uz napomenu da "misli i jezik često zavisi od kvaliteta olovke i papira".

"U pravu si, odgovorio mu je Niče, naša oprema za pisanje učestvuje u formiranju naših misli".

Ako je to učinila pisaća mašina, šta bi li Niče radio da je imao jedan Komodor, ili Apple? Umrežavanje nas je uvelo u jedan potpuno novi svet komunikacija, poimanja sveta, rada, ali i načina učenja.

Poslednjih desetak godina verovatno više vremena provodite online nego zaronjeni u knjigu. Pretražujete baze podataka na Internetu. To je kao da imate svestranog pisca ispred sebe. Za stvari za koje vam je nekad bilo potrebno najmanje desetak dana ili više, ili višednevnih boravaka u bibolitekama ili arhivu, sada možete da nađete za nekoliko minuta. Nekoliko klika...i to je to..plus, možete i da istovremeno pišete imejl, skenirate naslove, blog postove, gledate video, slušate ili skačete sa linka na link. Za razliku od fusnote u romanu, koja vas ne linkuje dalje.

Ali, onog momenta kad vam stigne zvučna poruka, dok vi gledate naslove na internet stranici nekih novina, sva vaša pažnja prestaje, a koncentracija se rasrpši. Vrpoljite se, gubite nit i počnete da tražište nešto drugo. Kao da mozak više nije zainteresovan za tekst. Duboko čitanje i analiziranje postalo je retkost, to verovatno rade još samo naučni radnici i zaljubljenici u filozofiju. A da ne pričamo o skraćenim ili prepričanim lektirama, romanima, biografijama, događajima koje možete da nađete u bilo kojoj bazi podataka, od Googla do Yahooa.

Kad ne možete nečega da se setite, tu je Gugl. Ne morate ništa da pamtite, pa čak ni lozinke. Ne pamtimo brojefe telefona, ne pamtimo kako da uđemo na mejl, ali ni pregršt informacija, jer su nam uvek na dohvat ruke, posebno uz vajrles. Pretraživač je postao naša memorijska banka. Samo izguglaj. I potraži na Vikipediji.

To je blagodet, ali ima svoju cenu.

Teoretičar medija Maršal Mekluan je još 1960. istakao da mediji nisu samo pasivni kanali informacija, već da oblikuju proces misli. A ono što net radi jeste da smanjuje našu sposobnost za koncentraciju i razmišljanje. Naš um sada očekuje da preuzme informaciju na način na koji internet to distribuira: kao brzi tok čestica. Kako zaista internet utiče na naš um? Da li može da nas zaglupi nešto što nam u sekundi obezbedi informaciju koja nam je potrebna? Da li nas to čini svestranijim, da saznamo i ono što nikad ne bismo? Koliko su u pravu oni koji kažu da google hrani naš lenj um?

Iako se čeka konačan stav naučnika, profesori Harvarda i Viskonsina uhvatili su promenu načina na koji čitamo i pišemo kroz eksperiment. Učesnici su dobili zadatak da prekucaju jedan tekst, ali je polovini rečeno da on neće biti sačuvan. Primetno je da su oni koji su znali da će ga naći naknadno manje pamtili sadržaj. Druga studija je pokazala da se učesnici retko vraćaju na jedan tekst koji pronađu.

"Mi nismo samo ono što čitamo", kaže razvojni psiholog sa Tafts univerziteta Marijana Volf. "Mi smo ono kako čitamo".

Da li je to zaista pogubno po naš um i memoriju?

Čitanje nije instinktivna radnja, nije nam napisano u genima kao govor. Mi učimo naše umove kako da prevode simbole koje vidimo u jeziku koji razumemo. I u tome mnogo pomaže tehnologija koju koristimo za učenje i vežbanje, posebno za stvaranje neuronskih kola u našim glavama. Učenje čitanja kineskog, na primer, razvija neuronska kola potpuno drugačija od onih koja koristimo za čitanje matičnog alfabeta. Varijacije se šire na ostale delove mozga, uključujući i one koji upravljaju kognitivnim sposobnostima, kao što je memorija i tumačenje vizuelnih i slušnih stimulusa. Zato je za očekivati da Internet razvija potpuna drugačija kola u našim glavama.

Savetnik za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić ističe da se, prema podacima servisa statisticbrain.com, broj pretraga na Guglu u periodu od 2000. do 2013. povećao 100 puta - od 60 miliona pretraga dnevno na 5,9 milijardi pretraga dnevno. On ističe da se jednim delom to dogodilo zbog značajnog povećanja broja korisnika interneta u tom periodu, ali i istovremeno zbog toga što su pojedinci počeli da dobijaju odgovore na sve više postavljenih pitanja.

"S jedne strane ova situacija je dobra zbog toga što za svakodnevne potrebe ljudi konsultuju pretraživače u jednokratnim aktivnostima koje ne treba pamtiti (npr. adresa gde se nalazi objekat do kojeg treba danas doći), ali sa druge strane ova jednostavnost korišćenja je dovela dotle da se online korisnici retko interesuju za drugačije načine dolaženja do informacija koje su relevantnije i kvalitetnije od prvih nekoliko rezultata pretraživanja na Guglu".

On smatra da suština tehnološkog razvoja koji donosi društvene promene, između ostalog, i jeste dostupnost o kojoj pričamo. Što je određena tehnologija dostupnija, više se koristi za dobre, ali i za loše stvari, kaže on.

"U slučaju Gugla ljudi su dobili mogućnost da brzo dobiju odgovore na bilo koja pitanja koje postave, što se lepo može videti kada polako kucate ključne reči na Guglu, a uključene su vam sugestije za srodne Gugl pretrage (Google Suggest)".

Gugl je već godinama tzv. mašina za reputaciju, jer ono što piše u prvih nekoliko rezultata o pojedincu ili kompaniji mnogima postaje i merilo shvatanja o tome kakav je taj pojedinac ili kompanija, ističe Varagić.

"Iz tog razloga pojavile su se čitave privredne grane koje za cilj imaju ili podizanje poželjnih rezultata pretraživanja za određene kompanije i pojedince, ili spuštanje nepovoljnih rezultata pretraživanja daleko na treću, desetu ili pedesetu stranu pretraživanja. Ista ta dostupnost koju kreira tehnološki razvoj dovela je do toga da većina populacije i u svetu i kod nas taj isti razvoj ne koristi i za svoj sopstveni razvoj - već kao zamenu za iskorišćenje slobodnog vremena, ili za ubijanje dosade".

Psihoanalitičar Aleksandar Kontić kaže da, kao što to obično biva, stvari mogu da budu na našu štetu i na korist, u zavisnosti od toga kako ih upotrebljavamo. "Google je omogućio da se do informacija stiže jednim klikom miša, ili pritiskom na kažiprst. Nema potrebe da se po dubini traga za odgovorom na pitanje, kao nekada. Ali psihonalitičkim načinom gledanja, ono što je na dohvat ruke i što se lako poseduje, često nema neku vrednost. Google ako se ne zloupotrebljava, može biti od koristi, kao prvi korak, kao prvo usmerenje za traganjem, ali ne više od toga. Na "www" svako može da postavlja šta poželi, i tu je teško, osobito mladima, da razluče šta je vredno od nevrednog, sve je manje ili više "cool". Da je, na primer Isak Njutn naš savremenik, kada bi napisao svoju studiju o zakonima kretanja, koja je promenila svet, i postavio je na internetu, ako bi bio anoniman, neko bi ga sasvim slučajno našao među morem drugih stvari, ako bi ga uopšte našao".

Internet nije samo mesto na kojem ubijate dosadu, već postoje i oni koji lepo žive od njega. Varagić ističe da je onih koji zarađuju od posla na internetu prelazi brojku od 100.000, ali da je veliki broj frilensera koji rade povremene poslove u inostrnstvu.

"Sam proces klasičnog zapošljavanja se preselio na internet, gde je jedna od glavnih alatki kod nas i u svetu u tom kontekstu društvena mreža Linkedin na kojoj je obavezno potrebno imati svoj rezime (CV) ako želite posao u Srbiji. Sa druge strane, još je više na ceni šta to oni koji zapošljavaju mogu o vama pronaći preko društvenih mreža kao što su Fejsbuk i Tviter, kao i putem Gugla".

Bez obzira što živimo u vremenu u kojem kao nikada u istoriji nije bilo dostupno toliko puno znanja koje se ne koristi ni približno koliko bi moglo za sticanje danas potrebnih znanja za zapošljavanje. "Različita istraživanja pokazuju da zbog enormnog porasta različitih vrsta sadržaja na internetu alati za učenje su se prilagodili današnjem vremenu. Prema relevantnom istraživanju američkog sentra CALPT iz 2012. g. o najčešćim internet alatima koji edukativni profesionalci koriste za učenje, na prvom mestu se nalazi Tviter, zatim YouTube, pa Google Docs, i tek na četvrtom mestu Google pretraga, posle koje sledi besplatna blog platforma WordPress, i zatim servis za postavljanje fajlova online prostor - DropBox. Jedna od četiri najčešće aktivnosti na internetu je učenje nečeg novog što dokazuje da su ljudi u osnovi radoznali i vole da uče, ali ono što ljudi ne vole je da uče nepotrebne i dosadne stvari. Ako bi sutra nestao internet, vratili bi se civilizacijski za stepenicu niže, ali bi to trajalo samo kratko vreme, jer ljudska civilizacija je u osnovi snalažljiva, pa bi knjige ponovo postale glavna stvar", kaže Varagić.

Psihoanalitičar Aleksandar Kontić kaže da Google i slične pretraživače ne možemo tretirati kao riznicu znanja, već kao skladište informacija. "Danas deluje da imperativ posedovati informacije, pri čemu se zaboravlja da informacija može biti istinita ili lažna. Drugi veliki problem biće funkcija pamćenja, ako znate da 'sve postoji' na intenetu, zašto biste pamtili, ne morate nositi saznanja u sebi i sa sobom, kada su one u virtuelnom porostoru, dostupne za trenutak".

"Učenje, ipak, nikako ne bi trebalo da bude nešto što je loše, ima ljudi koji kažu da nije glup čovek koji ima niži nivo inteligencije, nego onaj koji je prestao da uči. Škola može da se zapita zašto se među učenicima od ranog uzrasta formira averzija prema učenju. Učenje se, nažalost ne samo kod učeničke, nego i studentske populacije, svodi na kopiranje sa interneta, kao način da se obaveza "skine s vrata". Tu prave radoznalosti u suštini nema. Mi ćemo se, želeli ili ne, polako preseliti u digitalno doba, svi, ili skoro svi će učiti iz jednog udžbenika, ma kako obiman on bio, kakav je wikipedia, na primer. Posledice po individualnost nij teško predvideti. Nadamo se da će ipak manjina tragati za znajem po dubini, uzeti internet kao polaznu tačku, da bi kreirao svoju ličnu wikipediju, ili slično".

Profesor informatike Saša Popović i tvorac modela učenja "Uči slobodno", kaže da ne može da zamisli radni dan bez Googla i njegovih servisa. Ali on na pitanje da li smo se olenjili uz pretraživače odgovara pitanjem: da li su se ljudi olenjili od pojave parne mašine, elektrifikacije ili možda automobila?

"Novo vreme nosi nove izazove sa kojima kao društvo moramo da rastemo. Ne mogu se setiti ni jednog velikog izuma koji nije zloupotrebljen na najgori mogući način. Internet i Google u mnogome su unapredili naše živote, ali se na kraju svodi da je samo na našoj savesti da li ćemo ih koristiti za dobre ili loše stvari. Tehnologija je omogućila promenu dogme obrazovanja, pre svega neformalnog. Činjenica da do bilo koje informacije možemo doći u roku od nekoliko sekundi uz pomoć uređaja koji nosimo u džepu je veliki civilizacijski napredak".

Profesor Popović ističe da je najveća revolucija koju je internet doneo definitivno revolucija u učenju. On tako navodi da se uvećava broj onih koji se edukuju putem online studiranja, pronalaze eukativne materijale, a i kroz njegovu internet stranicu ucislobodno.com imamo primer kako besplatne video lekcije mogu pomoći osnovcima u učenju matematike.

"Mislim da deca vole da uče, ali samo ono što njih zanima. Na žalost školsko gradivo učenicima baš i nije najinteresantnije. Nesklad obrazovnog sistema zapelog u prvoj polovini 20. veka i realnog života u 21. veku proizvodi copy/paste generacije kod kojih se forma postavlja ispred suštine. Rešenje ovog problema vidim jedino u uspostavljanju obrazovanja primerenog modernom vremenu, nikako u zabrani igračaka sa copy/paste opcijom. Budućnost je, ipak, nešto što se u savremenom informacionom svetu ne može pretpostaviti. Nove generacije neće moći da radni vek provedu u jednoj firmi obavljajući isti posao kao što je slučaj sa generacijama naših roditelja. Moraće više puta u toku života da menjaju poslove, nihova informisanost uvek da bude na izuzetnom nivou i najvažnije moraće uvek biti spremni da nauče i prihvate nešto potpuno novo".


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.