Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Istorija

Ovde je i u doba Starog Rima BDP bio nizak: Zašto smo toliko nerazvijeni

Ako pogledate mapu Evrope a da ne znate istoriju, bili biste iznenađeni takvim raskoracima: udaljenost je mala, i let od Beča do Beograda traje jedan sat, ali razlika u dohotku između dva grada je oko 4 na prema 1
Piše Branko Milanović, jedan od najpoznatijih srpskih ekonomista
Datum: 15/06/2018

Ovde je i u doba Starog Rima BDP bio nizak: Zašto smo toliko nerazvijeni

Profimedia

Balkan je čudna sorta u Evropi. Nivo prihoda je mnogo niži nego prosečni prihodi u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Ovo je poznata činjenica, ali je vredna dodatne analize. Medijana BDP po glavi stanovnika u Zapadnoj Evropi je oko 40.000 (izražena u stalnim dolarima iz 2005. koje koristi Svetska banka). U balkanskim zemljama to je od malo iznad 10.000 dolara do malo iznad 20.000 dolara (ne računajući Grčku). Drugim rečima, jaz između Zapadne Evrope i Balkana je najmanje 2 na prema 1, a u proseku oko 3 na prema jedan. (Naravno, ako bismo uzeli odnos najbogatijih i najsiromašnijih zemalja, jaz bi bio još veći.) Ako pogledate mapu Evrope a da ne znate istoriju, bili biste iznenađeni takvim raskoracima: udaljenost je mala, i let od Beča do Beograda traje jedan sat, ali razlika u dohotku između dva grada je oko 4 na prema 1. To znači da na svakih 15 minuta leta gubite oko 30 odsto plate. Zašto je to tako?

Složio bih se sa standardnim istorijskim objašnjenjem koje glavnog krica vidi u kolonijalnim silama. Predeli koje je vekovima kontrolisalo Otomansko carstvo imaju manje prihode, slabije obrazovanje, manje poverenje u institucije itd. nego oni koji su bili deo Habzburške monarhije. Ovo nije novi fenomen, a razlike su bile čak i veće u prošlosti, a posebno u ranom 19. veku kada su balkanske nacije započele put ka nezavisnosti. Ovo je prvi deo standardnog objašnjenja.

Drugi deo je slabiji rast usled komunizma. Ovo se možda najbolje vidi u razlikama između Grčke i drugih balkanskih zemalja. Ona je bila manja tridesetih nego 1989. Primera radi, prema podacima Maddison Project iz 2017, odnos BDP-a Grčke i Rmunije bio je 1.4 uoči Drugog svetskog rata ali se povećao do 1.9 godine 1989.

Ali postoji jedan detalj koji me začuđuje. U mnogim naučnim radovima i knjigama čija je tema kolonijalnim uzrocima današnjih institucija i sledstveno prihoda, postoji - prilično neobjašnjivo - manjak pomena otomanskog uticaja koji se, naravno, ne odnosi samo na Balkan, već i na Bliski istok i Severnu Afriku. Nadam se da će se to promeniti u budućnosti.

 

Balkan je 150. godine nove ere (bez Grčke) imao dohodak per capita nešto iznad 400 dolara, koliko je približno imala Galija


Ali sada želim da pričam o tome zašto Balkan nije bio razvijen čak ni u doba Rimskog carstva. Ako ponovo pogledamo mapu, to je još više čudno. Balkan je bio između dva najnaprednija i najrazvijenija dela tada znanog sveta: Grčke (Male Azije) i Italije (Rima). Zašto se onda nije razvijao?

Ako pogledamo podatke o urbanizaciji, Balkan (ne računajući Grčku) nije bio previše urbanizovan. Distribucija deset najvećih gradova oko 150. godine bila je sledeća: tri u Severnoj Africi (Kartagina, Leptis Magna i Ptolemaida), dva u Egiptu (Aleksandrija, Memfis), dva u Grčkoj (Atina i Korint), dva u Italiji (Rim i Sirakuza), jedan na Levantu (Antiohija). Najmanji od njih imao je 80.000 stanovnika. Najveći balkanski grad bio je Iader (današnji Zadar) sa 30.000 stanovnika.

Što se prihoda tiče, i u to vreme razlike su bile velike. Podaci Maddisona kažu da je Balkan (bez Grčke) imao dohodak per capita nešto iznad 400 dolara, koliko je približno imala Galija. Ali ovo je iznenađenje jer je Balkan bio stisnut između dva najbogatija dela Evro-mediteranskog sveta; u Grčkoj je BDP bio oko 500 dolara, a u Italiji 700 dolara. Za očekivati bi bilo da BDP bude između grčkog i italijanskog, odnosno za 50 odsto veći, i svakako veći od daleke, u civilizacijskom smislu, Galije.

Postoji interesantna hipoteza i možda odgovor na naše pitanje: geografija. Geografija Dalmacije i Mezije je takva da postoji samo uski pojas mediteranske obale duž Adrijatika, a odmah iznad njega su visoke i neprohodne planine. To je spektakularan kontrast koji se najbolje može videti u Bokokotorskom zalivu u Crnoj Gori, i on otežava komunikacije sa unutrašnjošću.

 

Deo koji je komunicirao direktno sa najnaprednijim svetom bio je ograničen na obalske predele i nije se širio u unutrašnjost


Nije zato iznenađenje kada čitate o putovanjima pesnika, pisaca, vojnika i careva između Italije i Atike i Egeja, da su ta putovanja uvek vodila morskim putem preko Otranta, između Pulje i Albanije. Bilo bi mnogo opasnije ići kopnom. Zato su se desile dve stvari: deo koji je komunicirao direktno sa najnaprednijim svetom bio je ograničen na obalske predele i nije se širio u unutrašnjost; a neprohodnost kopnenih puteva između Italije i Grčke ostavilo je predeo neurbanizovan.

Ali "najgori" deo je što se planinski venci završavaju, i bliže Dunavu kopno postaje ravno i time idealno za svakovrsne invazije iz stepa. Ovo se dogodilo sa mnogim narodima koji su tu došli. Rim je morao da sagradi čuveni limes duž Dunava (kasnije proširen u Dačiju), a iako je region postao nešto važniji u 2, 3. i 4. veku, ta važnost je bila uglavnom vojna i strateška. Ne samo da je mnogo careva poteklo sa Balkana (što nije iznenađujuće, jer je u poznom Carstvu samo general mogao da postane car), nego su gradovi duž granice bili praktično gradovi vojnih garnizona. U njima su postojale luksuzne građevine gde su živeli oficiri i carevi, ali nije bilo žive srednje klase kao u obalskim predelima Levanta ili Male Azije. Balkanski gradovi, ako mi dozvolite tu generalizaciju, bili su vojni kampovi. Da je Konstantin odabrao Serdiku (današnju Sofiju) umesto Vizanta, kao što je razmišljao u jednom trenutku, situacija bi možda bila drugačija; mogao se roditi gradski život. Ali se to nije dogodilo.

Da su planine bile na nekih 400 kilometara istočno, da li bi čitava istorija ovog dela Evrope, a i cela Evropa, bila drugačija?

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.