Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Metroseksualci su mrtvi, živeli spornoseksualci

Nakon dvadeset godina, pojam metroseksualca je mrtav. Na scenu su stupili spornoseksualci, nabildovani tipovi s tetovažama i jakim libidom. Kovanica za koju kažu da je nastala ukrštanjem dve omiljene muške zanimacije: sporta i porno, pa je nastala reč sporno, govori o tome da nema sakrivanja, nema suzdržavanja, pokazivanje sebe imperativ je ove grupe mužjaka. U pitanju su telom opsednuti muškarci. Kao fudbaleri, recimo
Piše Zorica Marković, tekst iz arhive Nedeljnika
Datum: 22/06/2018

Metroseksualci su mrtvi, živeli spornoseksualci

Foto: Profimedia

U trenutku kad je cela muška populacija zakovana pred televizorom neke kladionice ili obližnjeg kafića, a žene čitaju tekstove o tome kako da upotpune svoj život dok traje Svetsko prvenstvo u fudbalu, podsećamo vas na prošlogoišnji Mundijal kada je skovan termin "spornoseksualci" i dobio svoju stranicu na Vikipediji i haštag na Tviteru.

Kovanica za koju kažu da je nastala ukrštanjem dve omiljene muške zanimacije: sporta i porno, pa je nastala reč sporno, neka je mutacija metroseksualizma, kao treća generacija. To više nisu samo brendirani muškarci koji se lickaju. Ta pohotna tela ne samo da su nauljena, nego su san skoro svih ženskih očiju: vretenasta, zategnuta, isklesana do perfekcije u teretani i uglavnom vrlo istetovirana. I slobodna. Nema sakrivanja, nema suzdržavanja, pokazivanje sebe imperativ je ove grupe mužjaka, bilo kroz selfi, bilo negde na otvorenom, na primer u kafiću nekog bazena. U pitanju su ekstremno seksi, telom opsednuti muškarci.

Tvorac termina metroseksualci dao je ime i ovoj novoj generaciji muškaraca, za koje kaže da su "odrasli". Novinar Dejli Telegrafa Mark Simpson čekao je dvadeset godina da bi sa sigurnošću prognozirao ono što je učinio 1994. godine kad je Bekamovu ulickanu generaciju, po balkanskom shvatanju baš feminiziranu, nazvao metroseksualcima - krstio muškarce koji su počeli da ispadaju ne samo sa plaža i kafića, nego i sa FB i ostalih foto-profila. To je kombinacija narcisoidne kulture i sklonosti da muškarac bude pravi muškarac sa telom nekog drevnog ratnika, samo negovanog skupim kremama, i sa popriličnom kolekcijom skupe garderobe u plakarima.

Svi one koji su se žalili na prodaju ženskog mesa, sada prisustvuju samoprodaji muškog, koje bez blama i osećaja iskorišćenosti reklamira isključivo sebe. Ono što je Simpson oštrim okom primetio, nova generacija "seksualaca" svoj u teretani obilnim prolivanjem znoja stečen izgled, a začinjen "grafitima" i pirsinzima čak, neguje sa što manje odeće na sebi.

Nema boljeg predstavnika spornoseksualaca od Kristijana Ronalda, koji je taj termin zacementirao onog momenta kad se slikao nag za naslovnicu Voga. Kult muškog tela kao Mikelanđelovog Davida i još više pločastog, oduvek je bio u modi, ali čini se nikad kao danas sami muškarci nisu u toj meri radili na tome da pločice imaju ne samo u kupatilu, već i tik iznad armanijevog donjeg veša. To da su gaće firmirane važilo je i za metroseksualce, ali naglasak je bio na etiketi i hidriranosti kože, a ne na samom izgledu heroja. Čini se da je i ovog puta Bekam povukao nogu, jer je upravo takve fotografije, na kojima pokazuje poveći paket i primamljive tetovaže, umotan u konopce, načinio još dok su metroseksualci, čiji je on tipičan predstavnik, drmali svetom. Trebalo je neko vreme da se dogodi nova mutacija, ali ona je došla, dvadeset godina kasnije, kako je rekao Mark Simpson, njegovi tinejdžeri su konačno odrasli.

Metroseksualac je muškarac koji ima odlična primanja, živi i radi u gradu, i možda je najverniji kupac prethodne dekade. Jedan od derivata je "yummy", nastao ukrštanjem reči japi i metroseksualac, poentirajući koliko je metroseksualnost postala mejnstrim. Ali, kao što reče Simpson, od prošle godine, ako je iko pratio, do danas, "metro" su samo napredovali, jer najveći kupci cipela su upravo muškarci.

"Iz današnje perspektive teško je poverovati da su se metroseksualci borili za status u ranim devedesetim. Većina ljudi nije htela da prizna šta se dešava sa muškarcima i zbog čega se toliko dugo zadržavaju u kupatilu", napisao je Simpson u svom čuvenom tekstu u kojem je razotkrio spornoseksualce, objašnjavajući mušku evoluciju krajem 20. i početkom 21. veka. "Baš kao što je muška homoseksualnost još stigmatizovana i još delom diskriminizovana tada, muška želja da budu poželjni - što je samo srce metroseksualnosti - prezrena je od mnogih. Narcizam je bio viđen kao suštinski ženska pojava ili odlika Oskara Vajlda, a pogledajte šta se s njim dogodilo. Suđenje Oskaru Vajldu, poslednjem dendiju, krajem 19. veka pomoglo je da se duboko utisne pečat viktorijanske moralnosti tokom većeg dela dvadesetog veka. Muška sujeta bila je u najboljem slučaju feminizirana, u najgorem, perverzna. Kraj dvadesetog veka ukinuo je poslednje diskriminišuće zakone protiv muške homoseksualnosti, i dolaskom dominantne selebriti kulture, pomešane s Darvinovom borbom da budete vizuelno primećeni, "brendirao" je svet da konačno oduva ostatke viktorijanizma."

Simpson kaže da ljudi i dalje ne shvataju šta se dešava(lo) sa muškarcima. Ali, više nije u pitanju da muškarci postaju ženskasti ili gej, već da muškarci postaju apsolutno sve. Za sebe. Kao što su žene ohrabrivane da to rade neko vreme.

Ovaj novi talas stavlja "seksualno" u metroseksualce. U stvari bio je potreban novi termin da ih opiše, to napumpano potomstvo Bekama i Ronalda, gde je sport preseljen u krevet i umotan u porno umesto u čaršave, dok gospodin Armani kreira njihove fotke u, naravno, armani slipu. Ili samo u armani parfemu. Oni, pak, za razliku od metroseksualaca ne moraju da se fotošopiraju u realnom životu, pa čak ni na Instagramu. Jer na njima je sve pravo i zbog toga kažu da su spornoseksualci prava poslastica za ženske oči.

"Glosi magazini gajili su ranu metroseksualnost. Selebriti kultura ih je lansirala u orbitu. Ali za današnje generacije, društveni mediji, selfiji i porno glavni su vektori muške želje da budu poželjni. Oni žele da budu željeni zbog svojih tela, ne zbog svoje garderobe. I sigurno ne zbog njihovih umova", kaže Simpson.

Ako su Zek Efron, Rajan Gosling, Čejning Tatum njegovi pravi predstavnici, onda je bilo za očekivati da će se vrlo brzo ženski svet zapaliti, a da će ga slediti gejevi, a onda i metroseksualci. Nije ni "običan" momak mogao da ostane imun, a posebno ne advertajzing industrija.

To se videlo i kod nas, kada su, uz reklame za pivo i grickalice od kojih raste stomak, bojažljivo filmove i utakmice prekidale reklame za niveu, i kreme nazvane "za posle brijanja", što je lokalni eufemizam za ono što se zove hidriranje kože.

Interesantno je da se ta vrsta, prvo metroseksualna, zapatila i u srpskom ne samo džet-setu i biznis krugu, već i u sferi običnih momaka kojima je teretana postala vrlo "must have" termin u rasporedu. Saloni za trajnu epilaciju rade u dve smene ne samo zbog žena koje žele da izgledaju kao Viktorijini anđeli, već i zbog onih običnih muškaraca koji su hteli da trajno uklone dlake sa svog tela, ne samo lica. Ali u Srbiji to nikad nije čist derivat, jer je naš muškarac uvek hteo da bude to, pomalo kao ratnik iz 300 i pomalo alfa, a pomalo negovan. Ako su u svetu sportisti predvođeni fudbalerima koji su zbog Brazila u epicentru muško-ženske pažnje predvodnici spornoseksualaca, za one koji kod nas "pikaju" loptu nije baš moguće sa sigurnošću to reći.

Možda zbog toga što nisu imali priliku da se pokazuju po hotelima u Riju, ali recimo, da li pod uticajem supruge koja prati trendove ili šta, tek jedan od retkih, Duško Tošić, ume da pokaže rezultate svakodnevnog dvotajmnog rada na spravama i to baš nedavnim selfijem nežnije mu polovine na plaži. Možda bi neko pomislio da spornoseksualci mogu da budu i vaterpolisti, ali otkako je jedan penzionisao kapicu i obukao ministarsko odelo i postao strejt za slikanje po novinama koje je do juče mogao da rasproda, slovo je spalo na Aleksandra Šapića (ali bez brade), koji to možda i nesvesno čini u Plesu sa zvezdama, a sve zbog onog razdrljenog kostima.

Čini se nekako da su manekeni ti koji kod nas prvi hvataju modu, što bi i bilo normalno. Vlada Vuksanović ima predispozicije da bude jedan od njih: selfiji, pokazivanje tela, poželjnost kod suprotnog pola. Ali, hrvatski fudbaleri zasenili su svim onim što spornoseksulac treba da ima: spajanje prakse i zadovoljstva.

Ipak, ono što je na noge podiglo čitavu svetsku javnost su nove vrste tanga gaća, koje postaju polu-tange, ali ne u pravcu više tkanine, nego manje. To su skoro potpuno naga tela u nekoj vrsti kupaćeg koji pokriva pedalj više nego prezervativ. Upravo je Simpsonov Telegraf, uz fotografiju dvojice novih mogvaja konstatovao da, ako su to tipični predstavnici spornoseksualaca, ili njihov budući derivat - a ni žene ne treba isključiti iz ove grupe, jer je i njih sve više u tim "Adamov list" gaćama - onda neka nam je bog u pomoći. (Ne)srećom, Srbija je još konzervativna za ovakve egzibicioniste.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Ja
24.06.2018 - 15:22
Keep talking..
Lol