Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Istorija

Makron: Prvi predsednik rođen u Petoj republici

Makron je jedna od zvezda ujedinjene Evrope. Tvrdi kako je njegova partija jedina proevropska snaga u zemlji. U članku koji je napisao za Njujork tajms kliče kako "ponosno grli tu nepopularnu Evropsku uniju"
Piše: Čedomir Antić
Datum: 11/01/2019

Makron: Prvi predsednik rođen u Petoj republici

Foto: Profimedia

Da izuzetno vreme traži izuzetne ljude stara je i dobro poznata misao. Mi još uvek ne znamo da li je naše vreme izuzetno ili samo neobično. U našem čudnom i neobičnom veku, pojavilo se mnoštvo ovome odgovarajućih ljudi. Jedan među njima je nedavno izabrani predsednik Francuske, Emanuel Makron. Baš kao što je Obama dobio Nobelovu nagradu za mir na samom početku svog mandata, i upravo kao što je Donald Tramp postao odgovoran za sve nedaće savremenog sveta tek što je stupio na mesto predsednika SAD, tako je Makron probudio brojne nade i velika očekivanja iako je tek novajlija u svetskoj i francuskoj politici.

Makron je od samog početka predstavljan kao vunderkind i političko čudo. Zanimljivo je da su takve asocijacije vezivane za ovog čoveka, koji je posle dva neuspeha odustao od stupanja na elitni Ekol normal superijer. Današnji ekonomski reformator studirao je filozofiju i odbranio master rad posvećen Makijaveliju i Hegelu. U tridesetim godinama radio je kao finansijski inspektor, pa u najvećem udruženju preduzetnika, da bi konačno kao investicioni bankar i menadžer, za samo četiri godine, zaradio tri miliona evra.

Zvuči kao uvod u bajku. Dodajmo tome da je ovaj posao započeo sa pozicije u Rotšild end Ki banci i podstaknuta je mašta onih koji vole bajke sa elementima teorija zavere.

Kao da mu tokom te četiri godine velikih poslovnih uspeha nije bilo dovoljno posla, Makron se kandidovao za narodnog poslanika na listi Socijalističke partije Francuske kojoj je pripadao još od 2001. godine. Ušao je u kabinet budućeg predsednika Fransoa Olanda, koji je u to vreme bio na čelu jednog odbora što je nadzirao državne finansije. Šefa je pratio u Jelisejsku palatu, gde je obavljao važnu dužnost vezanu pre svega za ekonomiju. Predsednik nije bio saglasan sa svojim savetnikom koji se zalagao za produženje radne sedmice sa 35 na 37 sati i nije bio spreman na povećavanje poreza najvećim obveznicima. Oland je odbijao da ga uključi u vladu kao ministra, što je dovelo do Makronove ostavke. Ipak, u drugi Valasov kabinet Makron je ušao već 2014. kao ministar privrede i finansija. Smesta je započeo reforme radi poboljšanja uslova poslovanja kao i konkurentnosti francuske privrede. Procenjeno je da je "Makronov zakon" učinio da francuska privreda ostvari rast za 0,3 -- 0,5 odsto veći od očekivanog.

Od 2015. Emanuel Makron ušao je u sukob sa socijalističkom vladom čiji je bio član. Postepeno, postajao je omiljena medijska ličnost koja je oko sebe okupljala brojne pristalice. Napustio je Socijalističku partiju. U Amjenu je početkom aprila 2016. osnovao nezavisnu političku stranku "En marš", koja je smesta stekla veliku podršku medija i dela socijalističkog vođstva. Do avgusta se u uslovima odbijanja predsednika da usvoji "Drugi Makronov zakon" odlučio za ostavku. Iako je predsednik Oland zaključio da ga je mladi ministar izdao, istraživanja javnog mišljenja pokazivala su da je 84% Francuza saglasno sa Makronovim postupkom.

Naizgled u sukobu sa establišmentom, Makron je započeo veliku kampanju na čelu svog tek registrovanog pokreta. Kandidovao se za predsednika republike. Konačno je u prvom krugu izbora trijumfovao nad svim ostalim kandidatima. Iako je privukao svega 24% izašlih birača, njih oko osam miliona, njega su u drugom krugu podržali brojni učesnici javnog života -- od poslovnih udruženja, levičarskih političara, do muslimanskih organizacija. Uprkos objavljivanju velikog broja mejlova Makronove stranke iz izborne kampanje i navodnom ruskom mešanju, sličnom onome tokom izbora u SAD, Makron je konačno pobedio stekavši podršku dve trećine izašlih birača. Makron, koji je bio najmlađi ministar finansija u poluvekovnom razdoblju od Žiskara D'Estena, postao je tako proleća 2017. prvi predsednik rođen posle uspostavljanja Pete republike 1958. godine. U svojoj trideset devetoj godini bio je najmlađi predsednik republike u francuskoj istoriji i najmlađi šef države posle Napoleona Bonaparte.

Po stupanju na vlast Makron je započeo opsežne reforme. Osnovna zamisao bila je da bude povećana kompetitivnost francuske privrede. Nameran da izmeni radno zakonodavstvo, Makron je nastojao da odnose poslodavaca i sindikata uredi na način primenjen u Nemačkoj i skandinavskim državama. Određeni uspeh pokazao se već na samom početku kada je pala nezaposlenost i povećan privredni rast.

Narodni predsednik podržava poslodavce. Zagovornik reformisane Evrope sporazumeva se o budućim koracima sa Nemačkom i namerava da sprovede "reforme odozgo". Evropski entuzijasta je protivan proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan. Liberalni političar poistovećuje antisemitizam sa anticionizmom, a bori se i protiv konkurencije koju francuskom radniku donosi slobodan dolazak radne snage iz istočnoevropskih zemalja. Makron je nastavio da štiti bogate time što je ukinuo zakon o oporezivanju najbogatijih zahvaljujući kome je država uspela da u svoju kasu prenese 1,5% bogatstva francuskih građana koji poseduju više od 1,3 milijarde evra. Ovaj porez zamenjen je prihodima iz reformisanog poreza na imovinu. Uveden je i program prevremenog penzionisanja ili otkaza sa otpremninom kako bi bila rasterećena budžetska davanja za administraciju.

Do naših dana Makron je ostao jedna od zvezda ujedinjene Evrope. Tvrdi kako je njegova partija jedina proevropska snaga u zemlji. U članku koji je napisao za Njujork tajms kliče kako "ponosno grli tu nepopularnu Evropsku uniju". Iako se smatra da je pristalica uspostavljanja evropske federacije, on sam tvrdi da nije pristalica bilo kog od klasičnih rešenja budućnosti Unije. Po svoj prilici i Makron je zagovornik reforme onog dela EU koji je prihvatio zajedničku monetu, osnaživanja njegovog parlamenta i stvaranja zajedničke vlade.

I dok je pre godinu dana čak 7/10 Francuza mislilo da Makron ispunjava svoja predizborna obećanja, većina njih je verovala da vladina politika nije pravedna, ali su je i daje većinski podržavali. Predsednik Makron uveo je novu modu u francusku politiku koja međutim nije bila ništa jeftinija od one iz vremena ranijih predsednika. Objavljeno je da najmlađi francuski predsednik samo za šminkanje mesečno potroši 22.000 evra, dok je njegova supruga takođe o trošku državnog budžeta pratila modne trendove po ceni od 200.000 evra godišnje.

Vrli novi svet.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.