Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

Kako su nastali privatni trezori bogataša u Švajcarskoj

Ulaz u bunker obezbeđuje čuvar sa pancirom, a na ulazu su metalna vrata ugrađena u granitnu stenu na kraju seoskog puta
Tekst iz arhive Nedeljnika
Datum: 14/09/2018

Kako su nastali privatni trezori bogataša u Švajcarskoj

Foto: Profimedia

Duboko u švajcarskim Alpima, u blizini piste za privatne avione nalazi se stari vojni bunker s trezorom u kojem se nalazi možda i najveće skladište zlata na svetu, piše Blumberg.

Ulaz u bunker obezbeđuje čuvar sa pancirom, a na ulazu su metalna vrata ugrađena u granitnu stenu na kraju seoskog puta. Nakon prolaska kroz još dvoje vrata stiže se do masivnog metalnog ulaza od 3,5 tona koji se otvara jedino unošenjem sigurnosnog koda, uz skeniranje zenice i sistem za raspoznavanje lica. Iza tih bezbednosnih punktova nalazi se ulaz u tunelski lavirint koji je nekad koristila švajcarska vojska.

Zbog straha za bezbednost, vlasnik trezora želi da ostane anoniman. Boji se da bi čak i objava imena njegove kompanije mogla da privuče lopove, piše Blumberg. Odbija da odgovori na pitanje koliko pažnje posvećuje proveri klijenata, ali kaže da mnogi koji traže njegove usluge padnu na bezbednosnom testu.

"Na svakog klijenta kojeg uzmemo, odbijemo jednog ili dvojicu", kaže. "Ne želimo probleme".

Nakon finansijske krize 2008. godine potražnja za trezorima za uvanje zlata dramatično je porasla. Mnogi bogataši u zlatu vide sigurniju alternativu od nestabilnih banaka i rizičnih investicija.

S druge strane, biznis s trezorima ne podleže istoj regulativi koja od švajcarskih banaka zahteva da prijave vlastima bilo kakve sumnjive aktivnosti i transakcije. Amerikanci prema zakonu koji reguliše poreze na račune u inostranstvu (U.S. Foreign Account Tax Compliance Act) nisu obavezni da prijave zalihe zlata koje drže izvan finansijskih institucija.

Zato i nije čudno da takav biznis cveta, smatra novinar Blumberga. Prema procenama švajcarskog ministarstva odbrane, od oko hiljadu vojnih bunkera smeštenih širom Švajcarske nekoliko stotina je prodato u poslednjih nekoliko godina, a njih desetak služi kao skladište zlata ili podataka.

Za ilustraciju klijentele koja koristi ove usluge dobro će poslužiti okruženje spomenutog privatnog aerodroma čiji vlasnik tvrdi da poseduje najveći trezor zlata na svetu za privatne korisnike i sedmi najveći na svetu uopšte. U blizini avionske piste smešten je "VIP launž" i nekoliko luksuznih apartmana.

Zidovi u unutrašnjosti apartmana obloženi su luksuznim starim drvetom, podovi su napravljeni od južnoafričkog kvarcita, čvrstog kamena od kvarcnih kristala zbijene mozaičke teksture koji se savršeno nadopunjuje s izbledelim sivim drvetom.

Naravno, apartmani su opremljeni hrpom luksuznih detalja, od ogromnih ogledala do TV-a koji se uvlače u plafone ili zidove. Vlasnik trezora je tako omogućio svojim klijentima mesto gde mogu da jedu i spavaju, jer mnogi od njih ne žele da ostave tragove kreditnih kartica i putnih isprava u obližnjim hotelima i restoranima.

Smešten samo nekoliko kilometara dalje, Dolf Vipli, osnivač i izvršni direktor slične kompanije "Swiss Data Safe", jedan je od retkih biznismena iz te branše koji pristaje na intervjue. Zlato koje "Swiss Data Safe" čuva za svoje klijente nalazi se u planinskom bunkeru izvan zaseoka Amsteg. U nedavno objavljenoj reportaži Vipli nije želeo da otkrije tačnu lokaciju na kojoj s nalazi zlato. Umesto toga, novinarima je pokazao drugi deo svog biznisa, prostoriju sa serverima za čuvanje podataka.

Vifli ne želi da otkrije ni količinu zlata koju njegova kompanija čuva.

"Primetili smo značajan rast", kaže. "Od 2008. godine, postoji veliki interes za alternative bankarskim trezorima."

"Swiss Data Safe" je nezavisna od bankarskog sistema i bilo koje druge institucije ili interesne grupe, tvrdi Vifli.

Osim toga, ove firme nisu obavezne da prijave sumnjive aktivnosti švajcarskoj državnoj kancelariji nadležnoj za pranje novca. Upravo su prijave toj instituciji dovele do velikih istraga o korupciji u fudbalskoj organizaciji FIFA, kao i otkrivanju korupcionaškog skandala u koji je bila uključena državna energetska kompanija Petrobaras u Brazilu.

"Trgovina zlatom je važan deo švajcarske ekonomije", objašnjava za Blumberg Džon Kasara, specijalni agent američkog državnog trezora i autor nekoliko knjiga o pranju novca. "Nisam nimalo iznenađen što u Švajcarskoj ne postoje efikasniji načini za nadzor potencijalnih zloupotrebi".

U prvoj polovini 2016. godine u Švajcarsku je uvezeno 1.357 metričkih tona zlata vrednih 40 milijardi dolara, barem prema podacima švajcarske carine.

Švajcarski državni sekretarijat za međunarodne finansije 2015. je objavio izveštaj o bezbednosnim trezorima i njihovoj zloupotrebi za pranje novca i terorizam. Bivši vojni bunkeri nisu se spominjali u tom izveštaju.

"Nismo pronašli nijedan pouzdan dokaz o povezanom kriminalu, ali to bi mogla da bude tema u budućnosti", odgovorio je portparol na pitanje o bunkerima.

S druge strane, američka institucija za zaštitu globalnog finansijskog sistema od pranja novca Financial Action Task Force (FATF) iste godine je izdalo upozorenje u kojem su istakli mogućnosti da zlato koriste kriminalci za finansiranje terorizma i pranje novca.

Izvršni direktor "Swiss Data Safe-a" tvrdi da vodi računa o tome ko su mu klijenti i da odbija sve one koji mu se učine sumnjivim. Prihvataju korporativne klijente i insisitraju na informaciji o vlasniku kompanije. On tvrdi i da je to uslov kakav ne traže savezni carinski propisi u Švajcarskoj.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.