Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Kako je to kada deca shvate da je ceo njihov život već onlajn

Skoro četvrtina dece započinje svoj digitalni život kada roditelji aplouduju svoj ultrazvuk na internetu, prema studiji kompanije AVG. Istraživanje je takođe pokazalo da 92 procenata beba mlađih od dve godine već ima svoj jedinstveni digitalni idenitet
Datum: 21/02/2019

Kako je to kada deca shvate da je ceo njihov život već onlajn

Foto: Profimedia

Nekoliko meseci Kara je prikupljala hrabrost da razgovara sa majkom o onome što je videla na Instagramu. Ne tako davno, ova 11-godišnjakinja koja, baš kao i ostala deca, priča pod pseudonimom, otkrila je da je njena mama postavljala Karine fotografije - bez prethodnog odobrenja - i to tokom većeg dela njenog života.

"Želela sam da to zaustavim. Uvrnuto je videti sebe tamo, i to ponekad na slikama na kojima se ne dopadaš sebi", rekla je Kara za Atlantik.

Kao i većina modernih klinaca, Kara je odrasla na društvenim mrežama. Fejsbuk, Tviter i Jutjub osnovani su pre njenog rođenja, a Instagram je prisutan otkako je bila beba. Iako mnoga deca sama nemaju svoje naloge, njihovi roditelji, škole, sportski timovi i organizacije su online od perioda kada su oni rođeni. Šok kada shvate da su detalji o njihovom životu - ili, u nekim slučajevima, cela priča o njima - deljeni onlajn bez njihovog pristanka i znanja, postalo je ključno iskustvo u žvotima mnogih mladih tinejdžera i tinejdžerki.

Nedavno je jedna mama blogerka pisala esej za Vašington post o tome da, uprkos užasu njene 14-godišnje ćerke kada je saznala da je njena majka godinama objavljivala vrlo lične informacije o njoj onlajn, jednostavno nije mogla da prestane da postuje na svom blogu i na društvenim mrežama. Majka tvrdi da bi obećanje ćerki da će prestati da objavljuje o njoj na internetu "značilo isključivanje vitalnog dela mene, što nije nužno dobro za mene ili za nju".

Međutim, ne radi se samo o mamama blogerkama koje preteruju i konstruišu dečiji onlajn identitet; mnogo prosečnih roditelja radi to isto.

Skoro četvrtina dece započinje svoj digitalni život kada roditelji aplouduju svoj ultrazvuk na internetu, prema studiji kompanije AVG. Istraživanje je takođe pokazalo da 92 procenata beba mlađih od dve godine već ima svoj jedinstveni digitalni idenitet.

"Roditelji sada kreiraju digitalni identitet mnogo pre nego što mladi ljudi otvore svoj prvi mejl nalog. Objave koje roditelji postavljaju onlajn sigurno će pratiti njihovu decu u odrasloj dobi", stoji u izveštaju Univerziteta na Floridi. "Ovi roditelji deluju i kao čuvari ličnih podataka svoje dece i kao pripovedači ličnih priča njihove dece."

Predškolske ustanove i osnovne škole često vode blogove ili postavljaju fotografije dece na Instagramu ili Fejsbuku, tako da roditelji koji rade mogu da se osećaju kao da učestvuju u događanjima svog deteta tokom dana. Sportski rezultati se snimaju uživo, kao značajni momenti sa vanškolskih događaja.

Kda je Elen, 11-godišnjakinja konačno odlučila da "ugugla" samu sebe, nije očekivala da će pronaći bilo šta, jer još nije ni imala nalog na društvenim mrežama. Bila je zapanjena kada je pronašla na internetu višegodišnje rezultate i sopstvenu statistiku u plivanju na webu. Lična priča koju je napisala u trećem razredu takođe je bila objavljena na sajtu odeljenja, sa njenim imenom. "Nisam mislila da će me biti ovoliko na internetu", rekla je.

Elen kaže da dok nije pronašla ništa previše osetljivo ili lično, bila je frustrirana činjenicom da su sve informacije o njoj bile objavljene bez njenog pristanka.

"Bez obzira šta radite, to je tamo da bi ljudi znali. Čak iako samo plivate - ostatak sveta će znati. Moji rekordi su tamo, sada ljudi znaju da sam plivač. Internet vam kaže gde su sva dešavanja, tako da to verovatno govori generalno o mom kretanju. To vam govori o mojoj školi. Jedan deo moje priče koja je onlajn je na španskom. Sada ljudi znaju da ja govorim španski."

Alis je bila četvrti razred kada je prvi put tražila sebe na Guglu. Kao i Elen, nije očekivala da će otkriti bilo šta, pošto nije ni ona bila na društvenim mrežama. Gugl joj je izbacio samo nekoliko fotografija, ali bila je šokirana da uopšte postoji nešto. Odjednom je postala svesna slike koju je njena majka stvarala o njoj na Instagramu i Fejbuku.

"Moji roditelji su uvek 'postovali' o meni. U suštini mi je to bili u redu, a onda sam shvatila da ja ostavljam utisak tamo i da sam bila stvarna osoba onlajn takođe, preko njenog naloga."

Ne reaguju sva deca loše na saznanje da žive život onlajn a da ne znaju. Neki su oduševljeni. U četvrtom razredu, Nejt je pretraživao svoje ime i otkrio da je bio pominjan u jednom članku o tome kako je njegov razred godinu pre pravio ogroman burito.

"Nisam znao. Bio sam iznenađen, zaista iznenađen."

Ali, bio je zadovoljan otkrićem.

"Zbog toga sam se osećao kao poznata ličnost. Mogao sam da stvaram nove prijatelje govoreći: 'Oh, ja sam u novinama, na internetu.'", rekao je. Od tada, "guglao" je sebe svakog meseca, nadajući se da će pronaći još nešto.

Natali, sada 13-godišnjakinja, u petom razredu se takmičila sa drugaricama u tome koliko informacija o sebi mogu da pronađu na internetu.

"Mislili smo da je toliko kul da su naše fotografije onlajn", rekla je. "Hvalili bismo se: 'Imam ovoliko slika o sebi na Internetu.' Pogledate sebe i to je kao 'opa, pa to si ti!'. Bili smo svi šokirani kada smo shvatili da nas ima tamo. Bili smo u fazonu 'vau, mi smo stvarni ljudi"'."

Natalini roditelji su strogi po pitanju objavljivanja njenih fotografija na društvenih mreža, tako da potoji samo nekoliko njenih fotografija, ali ona žudi za više.

"Ne želim da živim u rupi i da imam samo dve svoje slike onlajn. Želim da budem osoba koja je osoba. Želim da ljudi znaju ko sam ja", rekla je.

Kara i oni koji misle kao ona nadaju se da će postaviti pravila kojih će se držati njihovi roditelji. Ona želi da joj majka kaže kada sledeći put piše o njoj, i da ima mogućnost da odobri bilo koju fotografiju pre nego što se ona objavi.

"Prijatelji će mi uvek pisati ili reći: 'OMG, ta fotografija koju je okačila tvoja mama je tako slatka.'", rekla je. Hajden, desetogodinjak, rekao je da je pre nekoliko dana shvatio da su njegovi roditelji koristili haštag sa njegovim imenom na fotografijama na kojima je on. On sada prati haštagove kako bi bio siguran da ne izađe nešto blamirajuće o njemu.

Jedno kada deca prvi put spoznaju da su njihovi životi javni nema nazad. Nekoliko tinejdžera je reklo da ih je to podstaklo da požele sopstveni profil na društvenim mrežama, kako bi preuzeli kontrolu nad slikom o sebi. Ali mnoga druga deca se uplaše i povuku. Elen kaže da svaki put kada neko blizu nje ima telefon, postane nervozna da bi mogla da bude slikana i to objavljeno bilo gde.

"Svi uvek gledaju, i nikada se ništa ne zaboravlja. To nikada ne nestaje", rekla je.

Da bi deci pomogli da se izbore s tim, sve više škola u Americi pokreće programe digitalne pismenosti. Sedmogodišnjakinja Džejn saznala je o sebi na internetu delimično u školi i to na prezentaciji o bezbednosti na Internetu. Njen otac ju je upozorio na društvene mreže i daje joj da odobri fotografije pre nego što ih objavi.

Ipak, Džejn, brine. Ona je previše mlada da bi imala svoj nalog, ali oseća da mnogo toga o njoj na internetu jeste izvan njene kontrole.

"Ne sviđa mi se da ljudi znaju neke stvari o meni, a ja ih čak i ne poznajem", kaže. "Hiljade i milioni stvari su možda tamo."

Endi, koji ima sedam godina, uvek gleda da li ima ljudi koji bi mogli da naprave neugodne fotografije o njoj. Jednom je uhvatio majku kako ga slika dok je spavao, a drugi put, dok se kreveljio i igrao. Odmah joj je rekao da ne objavljuje to na Fejsbuku i ona je obećala da neće. Za njega su to bile blamirajuće stvari.

Evropski sud pravde je 2014. godine odlučio da internet provajderi moraju da obezbede "pravo korisnicima da budu zaboravljeni". Oni mogu da traže da se štetne informacije o njima, uključujući i dela koja su počinili kao maloletnici, sakriju sa Guglovog pretraživača. U Francuskoj, striktna prava o privatnosti podrazumevaju da roditelji mogu da tuže sopstvene roditelje zbog objavljivanja intimnim ili privatnih detalja iz njihovih života koje nisu odobrili. U Americi, nema takve zaštite.

"Definitivno moraš da živiš ooprezno", kaže Elen.

Džejmi Patnam, mama iz Džordžije, kaže da je postala svesna činjenice da mnogi drugari njene dece ne znaju koliko informacija o njima ima na Internetu. Nedavno je videla na društvenoj mreži da je jedan od prijatelja njene dece dobio kuče. Ona je to pomenula kada ga je videla a on ju je posmatrao prestrašen. Nije znao odakle to zna.

"To me je navelo da shvati da deca ne znaju šta se objavljuje o njima sve vreme."

Sada je oprezna o tome šta otkriva.

"Izgleda kao da možda prelaziš liniju govoreći im sve što znaš o njima."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.