Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Kad smo stvarno najsrećniji: Život počinje u pedesetoj

Iako mnogi od nas pomisle da kraj uzbuđenja nestaje u trenutku kada vas kolena izdaju za nedeljni fudbal sa ortacima ili kada se suočimo sa drastičnim padom uličnih flertova naučnici su dokazali da ljudska sreća prati slovo U i da čovek postaje najzadovoljniji u pedesetim godinama života kada se konačno razveo od krize srednjeg doba
Piše Zorica Marković
Datum: 13/07/2018

Kad smo stvarno najsrećniji: Život počinje u pedesetoj

Foto: Profimedia

Kada je svojevremeno Tom Kruz divljao kod Opre Vinfri, spektakularno i pomalo manijakalno izjavljujući ljubav Kejti Holms, uglavnom su na njega gledali kao na ludaka, ali je jedan komičar to duhovito pripisao "krizi srednjih godina". Možda je i bila u pitanju kriza kod Toma, ali svejedno je stereotip koji čudno ponašanje na nivou bizarnog kod jednog muškarca vezujemo za ono od čega se zazire: strahu od starenja nazvanu krizom srednjih godina. To da je ona muškog pola tipična je predrasuda za ponašanje koje ne umemo da objasnimo, ali baš i nije specifičnost muškog pola. Ne morate da se ponašate kao odrtaveli pevač narodne muzike koji (prepoznajete li) pokušava da nadoknadi mladost poršeima, kabrioletima, vilama i silikonkama, paralelnim vezama i skandalima. Da li se osećate promašeno, nedoraslo, umorno, nezadovoljno, čak i bez pravog razloga? Dovoljno je razloga da vas svrstaju u kategoriju "krizera". Hronično nezadovoljstvo vam piše na licu, želite sve, a mislite da nema nazad. To nisu oni dani potištenosti zbog vremena ili zbog loše karme, već nezadovoljstvo jer mislite da nema nazad, a napred vas čeka teška reč - starost.

Kažu da su dvadesete najlepše, ali i najteže. Da je to period kad još ne znate ko ste, a sanjate, tražite se i penjete na lestvici a nestrpljivost vam unosi nemir. Ima i onih koji se drže onog starog - ništa gore od puberteta. Ali, nauka, nauka kaže da kad sve te godine prevalite, onda nastupa prava kriza. Ta famozna kriza srednjih godina. Iako to nije pravilo i ne drma baš svakog, u srednjim godinama, većina počne pomalo manijakalno da se ponaša. Da li je nešto pogrešno s njim? Da li njegova reakcija ima smisla? U pitanju je U kriva. Zvuči kao predubok simbol za smajli, ali je u stvari pravilnost koja se javljala u svim istraživanjima neuronaučnika, psihologa i svih onih koji su se bavili ljudskom srećom. Kao po nekoj zakonitosti, u većini slučajeva, istraživanja kao npr. Endrjua Osvalda sa Univerziteta Vorvik i Dejvida Blančflauera sa Dartmuta, pokazivala su jedan te i sti rezultat, taj u obliku smajlija. Bez obzira na materijalne prihode ili druge okolnosti, zadovoljstvo životom kod ispitanika padalo bi s godinama nakon ulaska u odraslo doba, dostiglo dno negde oko četrdesetih i pedesetih, a onda s godinama krenulo da raste, često dostižući nivo zadovoljstva i sreće viši nego u vreme mladosti. Upravo taj obrazac nazvan je "U kriva".

Sedamdesetih godina, ekonomista Ričard Isterlin sa Univerziteta Pensilvanija, opet istražujući nivo sreće ljudi širom sveta, došao je do takozvanog Isterlin paradoksa. Posle određenog nivoa, bogatstvo ne utiče na sreću zemlje, tj. što ljudi postaju bogatiji, ne postaju i srećniji. Iako decenijama osporavana, u novijim istraživanjima devedesetih, pokazala je identične rezultate. Iz nekih nepoznatih razloga, uspešni ljudi u četrdesetim bivali su potišteni, ponašajući se u skladu sa etiketom "krize srednjih godina".

Da se nešto čudno dešava, u međuvremenu je otkrila i razvojni ekonomista Kerol Grejem, proučavajući društvo Perua koje je imalo munjevit uspon iz siromaštva. Na njeno veliko iznenađenje, iako su se životne okolnosti dramatično menjale na bolje, nisu odredile subjektivno zadovoljstvo životom. Kao i u nekim drugim zemljama, mnogi koji su napredovali iz siromaštva osećali su se lošije od onih koji su ostali siromašni. Nije umela to da objasni, ali je tragajući po literaturi ekonomske sreće, pronašla obrazac u obliku slova U, prvo u Latinskoj Americi, a onda i za ostatak sveta. „Bila je to statistička pravilnost. Nešto kao ljudsko stanje".

Jedan američki pisac je to savršeno definisao: "Kriza srednjih godina počinje negde u četrdesetim, kad pogledate svoj život i pitate: da li je to sve? Završava se deset godina kasnije, kad pogledaš svoj život ponovo i pomisliš, ovo, u stvari, deluje prilično dobro".

Ne dožive svi taj pad, nazvan U krivom. Ali mnogima se desi nezadovoljstvo srednjeg doba. Budu stabilni,u srećnoj vezi, zdravi, finansijski sigurni, imaju dobru karijeru... a onda „polude". Bude se nesrećni, s opsesivnim mislima da su mogli bolje, da nisu ispunjeni, da nešto fali. A onda bi da menjaju, ženu, posao, kola, izgled.

Ili da beže.

Iako tema srednjih godina datira iz 19. veka, kada je navodno i definisana, ideja o krizi srednjih godina novijeg je datuma i prvo se pojavljuje 1965. u članku psihologa Eliota Žaka. Godine 1974, u tada najprodavanijiojknjizi "Odlomci: Vreme: Vremena krize u životu odraslih", Gejl Šihi, prikazuje krizu srednjih godina kroz četrdesetogodišnjaka koji je postigao profesionalne ciljeve ali se oseća depresivno i necenjeno. Krivi posao ili ženu ili okruženje zbog toga što je u kanalu. Fantazira o tome da "pokida" sve. O interesantnoj ženi koju je sreo, o drugom poslu o drugoj zemlji; sve te želje postaju njegove opsesivne misli i želje izbavljenja. Ali, kada mu jednom objekti želje postanu dostupni, sve se menja; nova situacija deluje kao opasna zamka iz koje čezne da pobegne nazad kući, ženi i deci čiji ih gubitak iznenada čini nezamenljivim. Društvo uglavnom pogrdno shvata reč „kriza srednjih godina", diskvalifikujući vas kao neodgovorne, kukavice, destruktivne i samopopustljive. Neki to nazivaju dobrim izgovorom za nezrelo ponašanje.

"U kriva" zapravo nije priča o destrukciji, već o tranziciji kao novom ekvilibrijumu. Kad ste svesni da je jedan fenomen zajednički za mnoge, to može da deluje vrlo terapeutski. Kriva, kako kaže naučnik Endrju Osvald, bar pomaže da shvatimo da je normalno osećati se loše u četrdesetim. „A kad ste na dnu, onda krivite pogrešne stvari".

"Dvadesete godine bile su uzbudljive i zanimljive, tridesete vreme napornog rada, a u četrdesetim, dogodio se razvod, vanbračno dete i srčani udar. Danas, u šezdesetim, kad se osećam drugačije, pitam se da li je moje nezadovoljstvo bilo uzrok tih problema, a ne obrnuto", kaže jedan od ispitanika.

Nevolje, kao što smo apsolvirali, kreću u četrdesetim. Pogoršavaju ih i realna stanja, ako se dogodi da ostanete bez posla, braka ili nečeg podjednako važnog. Ali, vremenom, bez obzira da li se trudili ili ne, počnete da se osećate drugačije. Da cenite sopstvena dostignuća, da uživate u relacijama sa ljudima, prijateljstvima, novim vezama...Da gledate napred, sa sve manje osvrtanja unazad. Zadovoljniji, svesniji, zahvalniji. Kažu da se to dešava u kasnim pedesetim i kasnije.

"U pedesetima sam počeo da osećam deo avanturističkog duha dvadesetih i tridesetih. Budio sam se misleći na dan ispred a ne na pet decenija iza. Bio sam zahvalan. Danas se osećam potpuno zadovoljno", kaže Džonatan Rauč, poznati urednik, pisac i član Brukings instituta.

I studije su pokazale da zadovoljstvo životom raste baš u doba kad mislimo da se sve okončava. Psiholog Univerziteta Stanford Laura Karstensen i njenih sedam kolega otkrili su da „vrhunac emocionalnog života ne mora da se javi sve do sedme decenije", ma šta mi mislili, rekli ili verovali u stereotipe. Studija iz 2008. Blančflauera i Osvalda procenila je da U kriva pada na dno negde oko 46. Jedno od novijih istraživanja povezanosti između sreće i godina u 149 zemalja pokazalo je da u čak 80 zemalja, kriva pada između 39 i 57. godine, tj. da se ljudi tada osećaju najmizernije. Kriva se češće ispoljava u bogatijim zemljama, gde ljudi žive duže, zdravije i raznovrsnije. Ali, U kriva se javlja nezavisno od vaše situacije i nije u pitanju samo stres, ili ekonomska situacija ili razvod ili bilo šta što krene nizbrdo, naučnici kažu da je to već sada pravi fenomen. Tačan izgled krive zavisi od zemlje do zemlje, starosti, istraživanja. Ali, kriva postoji i obrazac se suviše često pojavljuje da bi ga naučnici ignorisali. „Četrdesete su za mene bile najgore. Nikad nisi dovoljno dobar, posebno profesionalno. Iz magle se izlazi u pedesetima. Sada u šezdesetima, osećam se privilegovano", kaže Karstensen.

U kriva pojavljuje se u odgovorima na pitanja istraživača o zadovoljstvu života, ne o trenutnom raspoloženju. Elejn Vetington, profesor sociologije i ljudskog razvoja sa Kornela, čije je istraživanje takođe pokazalo da su ljudi zadovoljniji i optimističniji kasnije u životu, takođe je prošla kroz "U krivu", "U pedesetima sam osetila uspon".

Za neverne Tome, brojke su neumoljive: uporedne brojke četrdesetogodišnjaka u 27 evropskih zemalja pokazale su snažan obrazac, počev od upotrebe antidepresiva do onoga kako se osećaju. Isti slučaj je i sa SAD. Kriza srednjih godina, ipak, nije privilegija samo čoveka, niti je vezana za materijalne stvari, blagostanje i ono što nazivamo "imati sve". Verujete li da su se isti rezultati i U kriva ponovili kod šimpanzi i orangutana starosti približne kao kod čoveka od 45 do 50? Od tog momenta postalo je jasno da osećanje mizerije nema veze sa novcem, ženama ili izgledom. „Naši rezultati", objavila je grupa autora 2012. „znače da U kriva nije specifična za ljudski rod, iako se delimično može objasniti aspektima ljudskog života i društva, njegovo poreklo možda delimično leži u biologiji koju delimo sa velikim majmunima".

Zbog čega je sreća oblika U? Šta je to zajednično nezadovoljsvu srednjih godina? I šta se dešava sa ljudima u godinama posle pedesete? Karstensenina studija kaže da što se horizont sužava, ljudi investiraju u mnogo važnije stvari, odnose, i upijaju mnogo veće zadovoljstvo iz toga. Četrdesete su vreme kad ljudi počnu da se osvrću i procenjuju svoj život, poredeći se s drugima, poredeći se sa onim što su želeli da budu, sa očekivanjima i rezultatima... I uvek će biti neko bolji, uspešniji, zadovoljniji, sa boljim bekgraundom...tu počinje nevolja. "Kad budućnost postaje manje daleka, kraća, ljudi se fokusiraju na sadašnjost. U starosti se aktiviraju oni ciljevi koji kažu živi za trenutak", kaže ona. Ciljevi se menjaju s godinama, postaju realističniji i lakši za dostizanje. S očekivanjima nestaju i osećanja razočaranosti i neuspeha. Najveći pomak u saznanjima o U krivi dalo je istraživanje Hansa Švanda, mladog ekonomiste sa Prinstona. Prateći sunarodnike u periodu od 1991. do 2004. shvatio je da zadovoljstvo životom i očekivanja za budućnost nisu zavisila ni od ekonomskog statusa, ni od generacije, ni od toga da li žive u zapadnoj ili istočnoj Nemačkoj. Mladi su uvek previše očekivali od zamišljenog zadovoljstva u budućnosti, dok su stari potcenjivali čemu mogu da se nadaju kad je sreća u poznim godinama u pitanju. Pet godina kasnije, ti isti mladi bili su jako razočarani, a ti isti šezdesetogodišnjaci, mnogo zadovoljniji svojom starošću.

Između ta dva doba, mladosti i starosti, u takozvanom „srednjem", ljudi postaju vrlo nezadovoljni životom. Istovremeno, sa padom zadovoljstva, opadaju im i očekivanja. Kao da se mirimo s tim da ulazimo u neko "treće doba". Razočarani, pesimisti, bez očekivanja, to je recept za osećaj bede. To, na sreću, ne traje beskonačno jer se sve zaustavlja, iz "čista mira". Očekivanja prestanu da padaju, iako su niža nego u doba mladosti, ali postoje, i realnost počinje da ih ispunjava, jer je prvi put viša od onoga čemu težimo. Ako se očekivanja zaustavljaju, zadovoljstvo životom počinje da raste. Tada se dogodi ono što ste najmanje očekivali od pedesetih: dobro se osećate. Manje žalite za izgubljenim, živite za trenutak.

"U kasnim četrdesetim iz neimenovanog nezadovoljstva, želeo sam da napustim posao, kolumnu, pitajući se zbog čega to ne uradim odmah. Srećom, prijatelji i doza razuma su me sprečili u tome. Iako je sve kasnije bilo gore jer sam svejedno izgubio posao, situacija se preokrenula u pedesetim. Zato ljudima kažem ne činite ništa glupo sve dok se budete osećali jadno u četrdesetima. Džordž Orvel je oko četrdesete, a živeo je do 46, rekao da život gledan iznutra jeste jednostavna serija poraza. Nije bio u pravu, hvala bogu, a ja postajem mudar da to i vidim", kaže Džonatan Rauč, poznati urednik, pisac i član Brukings instituta.

Šta to imaju oni stariji u odnosu na ljude u naponu snage? Fizičke predispozicije sasvim sigurno nisu u igri. Dilip V. Jeste jedan od najboljih američkih gerijatara psihijatara, a baveći se kvalitetom života obolelih od šizofrenije kad ostare, došao je do vrlo interesantnog zaključka, potvrđenog prošle godine: ljudi su se osećali bolje, ne lošije u kasnijem dobu, čak i sa tako teškim hroničnim problemima koji podrazumevaju neprijatnosti ili depresiju. „Zapitao sam se šta se to kognitivno popravilo starenjem? Mudrost. Pitao sam se da li je zadovoljstvo životom, uprkos invalidnosti, povezano s tim što su postajali mudriji s godinama?" Treba li to ostaviti filozofima, a ne angažovati neuronaučnike ili psihijatre? Smatra se da mudrost manje-više u svim kulturama podrazumeva isto: saosećanje, empatiju, dobro socijalno rezonovanje i donošenje odluka, ravnodušnost, toleranciju... Zar to ne utiče na kvalitet života, zar ne kažu "kakve su ti misli, takav ti je život"?

Ljudi žive dosta dugo nakon okončanja reproduktivnih godina, za razliku od drugih vrsta, što se možda dešava, kaže Jeste, jer mudrost čini stare dovoljno korisnima za decu i društvo - dovoljno iz perspektive evolucije da produže opstanak. Njegova dugogodišnja istraživanja u saradnji sa kliničkim psihologom Lisom Ejler sa UCSD, pokazala su da ljudi zaista bivaju mudriji s godinama. Ali, za konačnu „dijagnozu", potrebno je da pristignu i desetine drugih rezultata. Jer, u organizmu ne postoji organ za mudrost, niti starost može sama po sebi da podrazumeva mudrost. Ali, da su neki elementi starenja povezani sa mudrošću, a ona sa zadovoljstvom životom, potvrdili su i nemački naučnici. Stariji ispitanici, prosečnih godina 66, imali su manji osećaj žaljenja u odnosu na mlade ljude prosečne starosti 25. To je zato što stariji ne brinu o stvarima koje ne mogu da promene, i čak njihov mozak reaguje slabije na negativne stimuluse nego mozak mladih. „Mladi imaju mnogo više negativnih osećanja", kaže Elejen Vetington, profesor sa Kornela, što potvrđuje njena koleginica sa Stanforda Laura Karstensen: „Mladi su loši u ovladavanju svojim emocijama".

Mnoge studije su pokazale da se društveno rezonovanje i dugoročne odluke poboljšavaju s godinama, duhovnost raste, posebno kod žena, stariji se osećaju mnogo komotnije u suočavanju sa nesigurnošću i dvosmislenošću. Posebno zanimljivi zaključci su da se pogoršanje u specifičnim regijama mozga kod starih kompenzuje povećanjem takozvane neuroplastičnosti u drugim regijama, donoseći i druge koristi. S godinama se smanjuje i impulsivnost i zavisnost, što sve olakšava život jednom mudracu.

"Kada sam pre izvestan broj godina pitao oca kako je u svojim pedesetim prestao sa napadima besa, rekao mi je da je shvatio da mu ne trebaju takve reakcije na beznačajne provokacije", kaže Džonatan Rauč.

Sve to, ipak, ne dokazuje da sama starost donosi i mudrost. Niti da ćete postajati mirniji, zadovoljniji, zahvalniji s godinama. Mnogi mladi su mudri, i obrnuto, sa sedom kosom ne dolazi prosvetljenje. Ali, starost nas definitivno menja na način pronalaženja puta do mudrosti. Istraživanja o "U krivoj" započeta devedesetih i ranih dvehiljaditih, za nekoliko godina daće nam jasnije veze između starenja i zadovoljstva životom. Ali i mudrosti. Biće to možda i kulturno pitanje, jer će "U kriva" ispričati jednu drugu priču o srednjim godinama i kasnije: priču koja je mnogo istinitija, i manje teška za podnošenje.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.