Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

“Još sam ova”: Zašto nismo karakteri

Najgora je ona zavisnost koje se najteže otarasimo. Svakako, onog trenutka kad kažete "sad prestajem", tada se sve u organizmu aktivira i uroti protiv te rezolucije na život i smrt
Istraživala Zorica Marković, arhiva Nedeljnika
Datum: 14/12/2018

“Još sam ova”: Zašto nismo karakteri

Foto: Profimedia

Nije ovo priča o štetnosti zavisnosti, niti propoved o tome šta je štetno, moralno ili pogubno. Ovo je tekst o onima koji kažu "ja nisam karakter da prekinem". Da li je zavisnost bolest nepobediva kao pomenuti rak, ili kao bakterija koje nije moguće osloboditi se bez penicilina? Zašto je nekome lakše da se oslobodi droge nego pušaču da baci cigarete zauvek? Kod nekih zavisnosti je problem ne samo psihologija, već i fizička zavisnost. Recimo, društveno najprihvatljivija, ali i jedna od najteže rešivih je pušenje. Iako sadrži oko 4.000 toksina, ono što čini cigaretu neodoljivom da stvori zavisnost jeste nikotin. Hemikalije menjaju biohemijske procese na nivou ćelije, a na mentalnom nivou menja ponašanje. Zato nije dovoljno imati "karakter" da bi se ostavila pljuga. Čak i kod droga postoje faze zavisnosti, pa tako Petar Nastasić u knjizi "Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre" govori o eksperimentalnoj, socijalnoj, instrumentalnoj u kojoj se biraju najbolje kombinacije, habitualnoj i na kraju najtežoj kompulsivnoj.

Opet, istaknuti voditelj Njujorka Džin Džensen ispričao je za Pipl kako mu je bilo lakše da napusti kokain nego valijum, tj. ksanaks. Koja zavisnost je najrasprostranjenija, a koje se zvanično najteže oslobađamo i od čega to zavisi?

Poslednje istraživanje Svetske zdravstvene organizacije, UN i australijskih stručnjaka kaže da 240 miliona ljudi širom sveta zavisi od alkohola, da više od milijardu ljudi puši, a oko 15 miliona ljudi koristi drogu intravenski, kao što je heroin.

 

Nekada smo govorili o psihičkoj zavisnosti ili habituaciji - stvaranju navike - i o fizičkoj zavisnosti ili adikciji. U poslednje vreme kada se sve više govori o neurofiziologiji zavisnosti, dolazimo do zaključka da postoji jedan identičan mehanizam kod različitih tipova zavisnosti. To znači da možemo reći da je jedna zavisnost, ali da se pojavljuje u različitim oblicima


Psihoterapeut dr Zoran Milivojević objašnjava da postoji identičan mehanizam koji se "uključuje" kod mnogih vrsta zavisnosti. "Nekada smo govorili o psihičkoj zavisnosti ili habituaciji - stvaranju navike - i o fizičkoj zavisnosti ili adikciji. U poslednje vreme kada se sve više govori o neurofiziologiji zavisnosti, dolazimo do zaključka da postoji jedan identičan mehanizam kod različitih tipova zavisnosti. To znači da možemo reći da je jedna zavisnost, ali da se pojavljuje u različitim oblicima. Naravno da heroin ima veću moć da izazove zavisnost kod stotinu ljudi koji ga uzimaju, negao marihuana, ali nije sve u statistici. Postoje ljudi koji su veoma teški zavisnici od marihuane, ili čak od duvana. I zbog toga je svaki slučaj specifičan i ne treba previše uopštavati."

"Ne mogu da ostavim" česta je rečenica nikotinskih zavisnika. Hedonizam, uživanje koje cigarete pružaju, supstitucija za dosadu ili živčanost...sve to može da se shvati kao dovoljno dobro objašnjenje za naviku od koje su u neka socijalistička vremena žuteli prsti, i ne samo prsti.

Nije moguće samo govoriti o zavisnosti od nečega. Ljubav je, prema mnogo istraživanja, najveća zavisnost i najteža za skidanje. Na listi zavisnosti Psyhology Today magazina, interesantno je da je na prvom mestu zavisnosti ljubav. Od nje se ne odustaje, ona podrazumeva više ubistava i samoubistava nego bilo koja druga vrsta zavisnosti. Ljudima nedostaje pušenje, ali kad raskinu sa partnerom, nastaje pakao. Otuda i ona rečenica "volim ga i ne mogu da živim bez njega" koje žrtve svojih partnera često izgovaraju. Na drugom mestu iste liste je čips, ne samo kao takav, već i kao drugo ime za zavisnost od hrane. Najopasnija možda jer je shvatamo kao najbezazleniju i često osoba ni ne zna da hranom supstituiše nešto što je vrlo dubok emocionalni ili psihički problem.

"Kada nešto zavisi od nečega drugog, to znači da ne može postojati bez tog drugog. Etimološki zavisnost i ovisnost, znače "visiti-sa" i "visiti-o". U tom smislu mi smo kao vrsta zavisni od zadovoljenja osnovnih naših potreba kao što su hrana, voda, određena temperatura, itd. Patološka zavisnost nastaje onda kada ljudi počnu da veruju da ne mogu da postoje bez predmeta svoje zavisnosti. Osoba zavisna od droga misli da će umreti od nedostatka droge, a u stvarnosti od toga se ne umire, već se umire od previše droge", ističe dr Milivojević. "Ako je odrasla osoba zavisna od odnosa sa nekom drugom osobom, ona misli da ne može postojati bez te druge osobe. I ako je ta druga osoba napusti, ona pogrešno misli da ne može ni živeti ni preživeti bez te druge i zato će sve raditi da joj se ta druga osoba vrati. Upravo u toj logici je i uzrok različitih tragedija inspirisanih ljubomorom. Kada on nije mogao da prihvati da je ostao bez nje, otišao je i ubio i nju i sebe. To je situacija koju ne može sprečiti ni jedan zakon, ali može prevetnivni rad da ljudi shvate da mogu preživeti bez partnera koji ih je ostavio.

Kada je u pitanju zavisnost od drugih ljudi, to jest od odnosa, ljudi se ponašaju kao deca. Prema definiciji deteta to je mlada osoba koja nije u stanju da bude samostalna i koja zbog toga zavisi od roditelja ili staratelja koji o njoj brinu. I zato je za dete najveći strah da ga ostave roditelji. A kada ljudi odrastu, tada su sposobni za samostalni život. To znači da se emotivno vezuju za druge na odasli način, sa znanjem da mogu sami, da mogu preživeti i ponovo kvalitetno živeti, ako ih ostavi druga osoba. Ako to ne znaju, onda postaju zavisni od odnosa sa datom osobom. Dakle, zavisnost je uvek susret jedne osobe sa određenim psihološkim mehanizmima i psihološkim potrebama, određenog predmeta zavisnosti u određenom društvenom kontekstu. Što je neko uspešniji u svom životu, što mu je kvalitetniji život, što više psiholoških potreba zadovoljava na zdrav način, to je manja verovatnoća da će postati zavisan od nečega, ali i ako postane zavisan, veće je verovatnoća da će se izvući iz te zavisnosti. Dakle, nije u pitanju neki specifični tip ličnosti, već je to koliko je velika emotivna potreba datog čoveka i koliko mu se odreni predmet ili aktivnost "uklopila" u emocije. U tom smislu sve zavisnosti su neka vrsta emotivne kompenzacije za nešto u čemu se osoba oseća loše."

Savremeno doba donelo je "dijagnoze" relativno nove, kao zavisnost od interneta, seksa, kafe, slatkiša, hrane, kockanja..iako je osim prvog sve mnogo starije od nas. Od čega ćemo biti zavisni, zavisi od afiniteta - to je bilo šta što izaziva užitak kod nas, ističe naš sagovornik. Da li je uvek u pitanju supstitucija?

 

Na listi zavisnosti Psyhology Today magazina, interesantno je da je na prvom mestu zavisnosti ljubav. Od nje se ne odustaje, ona podrazumeva više ubistava i samoubistava nego bilo koja druga vrsta zavisnosti. Ljudima nedostaje pušenje, ali kad raskinu sa partnerom, nastaje pakao


"Mnogima je smešno kada govorimo o zavisnosti od seksa, ali tu nije reč samo o seksu, već o tome da neki ljudi pokušavaju da svoju usamljenost ili osećanje manje vrednosti utole seksualnim užitkom", kaže dr Milivojević. "To čini da je seks njiova opsesija i da zbog toga tome posvećuju previše vremena, zbog čega stradaju njihovi drugi osnosi i društvene uloge. Isto je i sa zavisnošću od kompjuterskih igrica koje su programirane da osoba doživljava zadovoljstvo uspeha i 'nagradu' prelaskom na drugi nivo. To postaje zavisnost kada kompjuterski svet preraste u glavni svet osobe, kada je stvarni život više i ne zanima toliko. Slično je i sa zavisnošću od socijalnih mreža jer ljudi sebe zanemaruju u stvarnom životu, jedva čekajući da 'žive' predstavljajući sebe na željeni način na socijalnim mrežama."

Sve predrasude, dobro, predubeđenja, kažu da su samo "određeni" karakteri skloni zavisnosti. Kako dođemo do toga da se neko, recimo, lako "skine" sa čašice ili sa cigarete, a neko ne može da prestane da se prežderava? Da li je u pitanju volja ili slabost? Zašto je teže odviknuti se od droge ili, banalno, čipsa ili osobe nego od cigareta?

"Tajna zavisnosti od nečega je u postizanju željenog emocionalnog stanja", kaže psihoterapeut Zoran Milivojević. "Na primer, droge su supstance koje imaju sposobnost da delujući direktno na određene delove mozga ili indirektno stvarajući različite doživljaju, izazivaju neko željeno emocionalno stanje. Postoje dva standardna mehanizma. Prvi je da droga pomaže osobi da smanji ili neutrališe neko neželjeno emocionalno stanje. To je po sistemu smanjenju ili uklanjanja bola. Drugi je da droga pomaže osobi da postigne neko veoma prijatno emocionalno stanje koje ne može da postigne na drugi način. Alkohol deluje tako da u malim količinama isključuje onaj deo mozga koji je zadužen za kontrolu, tako da ljudi koji malo popiju osećaju da su se opustili, nije im važno da li ih neko gleda i možda negativno komentariše, lakše se izražavaju, pokazuju emocije. To je ono što nazivamo 'socijalno pijenje' i što nije problematično sve dok pripiti ne sednemo da vozimo auto."

Nije lako stepenovati zavisnosti, jer na zavisnost se gleda ne samo kao na problem, već i na osobno pokušano rešenje nekog dubljeg problema, zaključuje dr Milivojević i dodaje da je za oslobođenje od zavisnosti potrebno raditi na oba nivoa, a ne samo reći "prestajem."

 

DESET NAJVEĆIH ZAVISNOSTI

 

1. Alkohol

On je koren 50 odsto svih nesreća, samoubistava i krivičnih dela.

 

2. Pušenje

Tehnički, pušači nisu zavisni od cigarte, već pre od nikotina koji sadrži. Nikotin deluje na centre zadovoljstva u mozgu i osoba pušenje doživljava kao sjajno iskustvo, nešto što ga podiže. Cigarete je mnogo teže ostaviti nego heroin.

 

3. Droga

Ova vrsta zavisnosti podrazumeva i ilegalne i legalne droge. I lekovi za lečenje depresije ili bolova i drugi analgetici stvaraju neku vrstu zavisnosti i to su najbrže rastuće zavisnosti danas.

 

4. Kockanje

Mnogi uživaju u igrama u kojima je moguće da pobede, osvoje novac ili neku drugu nagradu.

 

5. Hrana

Zavisnost je nekontrolisano jedenje tokom određenog perioda, i korišćenje hrane da bi se izašlo na kraj sa tugom, depresijom ili anksioznošću.

 

6. Video-igre

Ova vrsta zavisnosti podrazumeva igranje do granica da to ometa njegov ili njen život.

 

7. Internet

Ukoliko se osoba oseća anksiozno ili uznemireno kad nema pristup netu, to može da bude signal da je razvila zavisnost.

 

8. Seks

Osoba koja je zavisna od seksa ima potrebu da se ušuta u rizično seksualno ponašanje kako bi zadovoljila svoj nagon.

 

9. Kupovina

Kompulzivni šoping vodi do finansijskih problema, ali i do problema u vezi zbog partnera.

 

10. Posao

Kad nije moguće stati sa radim ili misliti na posao, tj. isključiti se, to može da bude znak da se posvećenost pretvorila u zavisnost.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.