Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

Istorija 21. veka: Priča o "šestom kalifatu"

Tunis, zemlja u kojoj je samospaljivanjem siromašnog uličnog trgovca započelo „arapsko proleće“, završila je revoluciju tokom dva meseca – na prelazu između 2010. i 2011. godine
Datum: 30/12/2018

Istorija 21. veka: Priča o "šestom kalifatu"

Foto Profimedia

Trebalo je manje od dva meseca da u Tunisu, najsevernijoj afričkoj državi, dođe do korenitih političkih promena. Zemlja u kojoj je samospaljivanjem siromašnog uličnog trgovca započelo „arapsko proleće“, završila je revoluciju tokom dva meseca – na prelazu između 2010. i 2011. godine. Već godinu dana kasnije održani su izbori posle kojih je formirana jedna stabilna, koaliciona vlada. U međuvremenu zemlja je prevazišla podele koje su dovele do smrti navodno čak oko tri stotine demonstranata. Bivši predsednik, autoritarni Ben Ali, pobegao je sa suprugom u Saudijsku Arabiju. Uskoro je zajedno sa ženom u odsustvu osuđen na više decenija robije i ogromnu globu. U zemlju se odmah po revoluciji vratio islamistički vođa Rašid el Ganuči, spreman da povede veliku islamističku partiju Enahda na prve izbore i u pobedu.

Tunis je od početka hvaljen kao suštinski jedina uspešna revolucija „arapskog proleća“. Pred koalicijom okupljenom oko islamističke partije nalazili su se veliki izazovi. Na samom početku budući premijer slavodobitno je izjavio kako u Tunisu nastaje „šesti kalifat“. Koalicija se smesta raspala, a partija koja ju je napustila jedva je nešto kasnije nekako nagovorena da ponovo pruži podršku kabinetu. Bila je podmićena visokim položajima i unosnim pozicijama, a manje uverena da je reč o izolovanom incidentu. Tokom 2012. i 2013. činilo se da u Tunisu zaista zalet ima talas podstaknut od islamističkih pokreta. Širom zemlje nezadovoljnici su protestovali zato što žene i muškarci nisu odvojeni na univerzitetu. Zahtevano je dozvoljavanje nikaba i hidžaba u školama. Poseban gnev izazvalo je emitovanje crtanog filma „Persepolis“, o istoriji Irana posle Islamske revolucije. Scene u kojima Bog, predstavljen kao div sede brade, razgovara sa devojčicom, viđene su kao uvreda Alaha i verujućih.

Najveća vladajuća partija, Enahda, prilikom pisanja novog ustava zahtevala je odbranu „svetih vrednosti“. Sporni su bili prava žena, zakoni o „svetogrđu“, ali i ekonomska politika. Onda su dvojica političara oštrih kritičara islamista Muhamed Brahmi i Šokri Belaid ubijeni u atentatima u razmaku od nekoliko meseci. Vlast je smesta uhapsila pripadnike Al Kaide tvrdeći da oni stoje iza ubistva. Hiljade građana izašlo je na ulice optužujući Enahdu za podstrekivanje i izvršenje tog dela. Hiljade su izašle u njenu odbranu. Ulicama su zavladali neredi.   

 

 

Onda se dogodilo nešto neobično, suštinski čudnovato. Enahdine vođe podnele su oktobra 2013. godine ostavke i dozvolile stvaranje prelazne vlade. Izbori su održani tek posle godinu dana, tri godine nakon prvog demokratskog izjašnjavanja naroda. Ponovo niti jedna stranka nije osvojila natpolovičnu većinu. Nidâ Tunis, jedna sekularna partija, osvojila je 85, a Enahda 69 poslaničkih mesta u parlamentu. Vođa Nidâ Tunis, bivši premijer Esebsi, postao je u decembru 2013. predsednik Tunisa.

Nova vlada se tokom 2015. godine suočila sa teškim izazovima bujajućeg terora. Naoružani napadač je marta 2015. ušao u Nacionalni muzej gde je ubio dvadeset četvoro posetilaca, većinom stranaca. Četiri meseca kasnije, jedan njegov istomišljenik ubio je trideset devetoro turista na plaži. Vlada je zavela vanredno stanje i pojačala mere bezbednosti.

Mekouli je pokušavajući da pronikne u razloge uspeha Velike Britanije rekao kako je „britanska aristokratija bila demokratska, a demokratija aristokratska“. Možda je sreća Tunisa što su se zasada i u njemu nekako čudno složile okolnosti. Sekularne partije sa značajnom podrškom koje nisu ateističke niti bogoboračke, saglašavale su se sa široko podržanim islamističkim pokretom koji je u svojoj suštini bio demokratski, i to, u izvesnoj meri, na zapadni način. Oko njih talasala su se radikalna mnoštva, pre svih pristalica salafizma i Al Kaide. Zato nije ni čudo što je Enahda odbacila proglašenje kalifata u Iraku iz 2014. godine.

Može se reći da je u ovom srećnom spletu okolnosti dobru ulogu imao i spoljni faktor. Sjedinjene Države i EU su na mnogo načina pomogle Tunis. Pre svega nije bilo kulturrasističkih kampanja mržnje koje su često lepo upakovane bile vođene protiv čitavih naroda i država. Islamski svet je naročito bio njihova žrtva, a godinama su bile upravljene na srpski narod i Srbiju. Pogibije turista nisu izazivale histerije. Tuniskim ambasadorima nije prećeno, kao što je to posle pogibije Brisa Tatona 2009. godine bio slučaj sa srpskim ambasadorom u Parizu. Nije bilo demonstrativnog vraćanja tuniskih knjiga iz biblioteka, kao što je poneka skandinavska biblioteka činila sa srpskim izdanjima tokom sankcija.

Zemlja je naravno i dalje podeljena. U blizini Libije, ona je pod pritiskom raznih nevoljnika migranata i prognanika. Kada je islamistička vlada izvršila ekstradiciju jednog od čelnika Gadafijevog režima koji je tom prilikom vraćen u ratom podeljenu i besudnu zemlju, došlo je do krize kabineta. Iako je za afričke uslove izuzetno bogata zemlja, Tunis je suočen sa velikim razvojnim teškoćama. Unutrašnjost države je znatno nerazvijenija u odnosu na primorje kome su napredak doneli turizam i trgovina. Juna 2017, šest godina posle početka reformi, nezadovoljni nezaposleni su zatvorili naftovod kako bi ukazali vladi na svoje teškoće i naterali je da pomogne njihovo otklanjanje ili makar ublažavanje.  Posebno je bila kritikovana činjenica da autoritarni režim koji je zemljom vladao do 2011. nije bio dubinski demontiran. Zakonima je bilo zaštićeno imanje a sa njim i poslovi stotina bogataša.

Iako je afrička država najbliža Evropi, Tunis i pored svih pokušaja nije uspeo da prevaziđe stare teškoće i podele. Ostala je nada da će sadašnja nestabilnost s vremenom biti smanjena, ali čuda više niko ne očekuje. Mnogi su možda shvatili da je, s obzirom na svetske prilike, čudo što nije i gore.   N

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.