Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nauka

Istina o vitaminima: Kad je prirodi potrebna pomoć

Mnogima neće biti ništa od uzimanja suplemenata, ali ako znate da prevelika količina u organizmu može da dovede do jednako velikih smetnji kao i njihov nedostatak, onda pažljivije treba da gomilate bočice kod kuće
Istraživala Zorica Marković, arhiva Nedeljnika
Datum: 29/11/2018

Istina o vitaminima: Kad je prirodi potrebna pomoć

Foto: Profimedia

Kad pitate prosečnog Srbina unosi li dovoljno vitamina u organizam, sasvim sigurno će vam, narodski duhovito, odgovoriti: "Apsolutno, stalno unosim vitamin C - jagnjenCe, prasenCe, pečenjCe, mesenCe..." A zapravo, bombardovani smo reklamama o suplementima toliko da imamo utisak da su nam postali obavezni i da ih mažemo svako jutro na hleb.

Istina je negde između: postoje oni koji znaju njihovu vrednost i korisnost za organizam i pridržavaju se propisanih doza, ali ne možemo poreći da ima i onih koji ih nikad ne uzimaju (u "nikad" spada ono da ih u trenucima kad se najviše previjaju od posledica stomačnog ili nekog drugog gripa žena natera da progutaju neku od pilulica) i oni koji nemaju meru. Kao i sve ostalo što zloupotrebljavamo, zloupotrebili smo i nešto tako prirodno i potrebno kao što su vitamini.

Nemoguće je danas zamisliti život bez dodataka ishrani. Za one koji kažu "to u moje vreme nije bilo", da ih podsetimo da je na primer vitamin D sveo na statističku grešku problem s rahitisom, da se preporučuje mnogima koji retko vide sunce, a imaju povećani krivni pritisak i dijabetes, da je vitamin E nezaobilazan sastav svih krema, pa i onih za ruke, i da ih domaćice obavezno kupuju kad na njima stoji da je obogaćeno nekim od prirodnih suplemenata. Potpisnica ovog teksta spremna je da učestvuje u reklami za vitamin C za kožu jer je problem sa sivilom, kao i ožiljke prilično ublažila mazanjem njegovog koncentrata jednog inostranog proizvođača. Jedini nedostatak je što morate često da mažete, nema kumulacije u organizmu. Svako gorivo se troši.

Možda mnogima vitamini (i minerali) nisu potrebni u nekoj velikoj meri ili dok se ne pokaže suprotno prostim vađenjem krvi, sve dok im je ishrana uravnotežena. Samo, ko može da kaže da se pravilno hrani, ko može da garantuje da njegov čir ili helikobakter pilori (u povećanoj količini ima je najmanje svaki peti građanin) neće "pojesti" B12 vitamin, koji je vrlo bitan za mnoge procese u organizmu, a ponekad može da vas spase i od čuvenog pucanja kože u uglovima usana? Ko može da kaže da nikad nije bio malokrvan i da mu nisu bile potrebne dopune gvožđa, da njegovi grčevi i glavobolje nisu zbog manjka magnezijuma?

Ako se hranite po pekarama i češće jedete vitamin C u pečenju, u kojem ga u stvari nema, onda ste kandidat broj jedan za uravnoteženje ishrane i nadoknadu kroz suplemente. Ono što, ipak, nije preporučljivo jeste trpati u sebe sve i svašta, bez prethodne provere šta nam to nedostaje. Mnogima neće biti ništa od uzimanja suplemenata, ali ako znate da prevelika količina u organizmu može da dovede do jednako velikih smetnji kao i njihov nedostatak, onda pažljivije treba da gomilate bočice kod kuće. Teško je odoleti im kad čujete da oskarovka Hilari Svonk, Anđelina Džoli ili čuvena Madona, pa čak i mnoge domaće zvezde, često kroz infuziju unose minerale i vitamine, ne samo na redovnoj osnovi, već da od toga, u stvari, žive.

Ranije, kad biste otišli kod doktora, prepisao bi vam Oligovit, i danas najcenjeniji na tržištu zbog svog sastava, ali kad imate toliko izbora, a ljubazna apotekarka vam kaže da "svi uzimaju baš ovaj", teško je napraviti selekciju šta je za vas. Dobro, svi znamo za šta koji služi, toliko nas je opšta kultura bolesti naučila da smo već sami sebi počeli da prepisujemo terapiju, ali često zanemarujemo onu njihovu nama nepoznatu stranu, pod parolom "niko nije umro od toga".

U svetu se vodi veliki rat o štetnosti i koristi mnogih vitamina. Posebno kad je u pitanju multivitaminska tableta, jedna dnevno uz malo vode i bez imalo truda do dobrog zdravlja. I dok su do juče svi stavljali ruku u vatru da kapsule sa ribljim uljem ne mogu da štete, studija Centra za istraživanje raka u Sijetlu kaže da velike doze mogu da povećaju mogućnost za razvoj kancera prostate na 71 odsto. I dok se pred izlazak na sunce svima preporučuje beta-karoten, koji vam daje onaj preplanuli pigment, a u telu se konvertuje u vitamin A, potreban za dobr vid, zdravu kožu i jak imuni sistem, američki stručnjaci nisu otkrili da, osim što je antioksidans, ima dokaza da "radi" kod teških oboljenja, osim kod, naravno, deficita.

Doktor Alan Kristal, koji vodi pomenuto istraživanje, išao je čak toliko daleko da je tvrdio da ima malo dokaza da vitamini mogu da spreče razvoj neke bolesti, osim ako ljudi ne pate od njihovog deficita. Pre tri godine u Francuskoj je istraživanje na 8.000 volontera pokazalo da se onima koji su uzimali multivitamine nije umanjio rizik za probleme sa srcem ili kancerom, isto kao i kod onih koji su uzimali placebo. Isto istraživanje pokazalo je da vitamin B6 ili gvožđe ili magnezijum ili cink mogu čak da uvećaju mogućnost prerane smrti. Ipak, ono što nam nije rečeno odmah, već ispisano malim slovima u uglu, čisto da se prestravimo gorepomenutih bolesti, a naglasio je dr Kristal, da se ovo dešava kad ljudi uzimaju izuzetno velike ili preterane doze suplemenata, što je obično slučaj kad se uplaše vrlo ozbiljne dijagnoze kao što je rak.

Sva ova istraživanja imaju uslov u sebi: da suplemente koristite nekontrolisano, u izuzetno visokim dozama i dugi niz godina. S jedne strane, Ministarstvo zdravlja SAD je, uprkos tvrdnjama da je vitamin E štetan ako se koristi na primer sedam godina zaredom, u visokim dozama od 300 mg svakog dana - jer može da poveća šanse za razvoj kancera prostate - dokazalo da manje, preporučene doze, i hrana bogata vitaminom E, služi kao zaštita od srčanih bolesti. I može da učini neverovatne blagodeti za vašu kožu, ali uvek pazite na doze.

Većina radno sposobne populacije, pa često i deca sklona infekcijama, stariji koji strahuju od mutiranih oblika virusa gripa koji se sve teže podnose, uz pojačane doze pomorandži, umeju da se obrate i najboljem znancu - vitaminu C. Polemike su vođene kolika je doza potrebna, jer smo znali da pijemo i po gram dnevno, a neka istraživanja pokazala su da ga je bolje unositi pre nego što dobijete prehladu, nego da biste otklonili njene umarajuće simptome.

Čak i kad odete kod doktora, on će vam reći da vam je sasvim dovoljna doza od 500 mg vitamina C, ma šta vam apotekarka nudila (a i one će sve ređe nuditi dozu od 1.000 mg). Ali, mnogi su se "ogrešili" o njega.

Pravu uzbunu u Americi izazvalo je istraživanje na Univerzitetu u Pensilvaniji zbog navodnog otkrića da bi vitamin C, osim što s oprezom treba da ga uzimaju oni skloni stvaranju kamena u bubrezima, mogao da poveća rizik od raka. Ova mogućnost izazvala je pravu paniku na teritoriji SAD, i pre nego što je studija proverena. Međutim, britanski doktor Džon Brifa, koji je istraživao ovo "otkriće", tvrdi da bi čovečanstvo sebi napravilo medveđu uslugu odbacujući ovaj vitamin. Štaviše, istraživanje objavljeno u Međunarodnom žurnalu o kanceru potvrdilo je da vitamin C ne samo da podiže imunitet obolelog, već i pomaže organizmu da neutrliše rane tumore, odnosno da redukuje rizik od raka debelog creva na polovinu.

Ne treba zaboraviti da spadamo u sisare koji ne proizvode vitamin C u organizmu, ne akumuliraju ga, već ga unose. A one životinje koje ga prave u telu, stvarale su ogromne količine istog kad god bi bile izložene velikim stresovima, kao što su infekcije i trovanja. Možda je 60 mg preporučena doza, ona će vam pomoći samo da se spreči skorbut. Za bolje zdravlje, potrebne su vam veće količine, posebno u vremenu bolesti, ali ne treba preterivati.

"Za uzimanje vitamina C nije potreban nadzor lekara, osim kod bubrežnih bolesnika", kaže za Nedeljnik Dušan Obradović, magistar farmacije koji radi na razvoju dijetetskih suplemenata, i objašnjava zbog čega: "Vitamin C je hidrosolubilan vitamin koji se brzo apsorbuje (upija) u tankom crevu, isto tako se i višak brzo izlučuje. Samo je bitno koristiti ga prema uputstvu koje je odobreno. U svim dodacima ishrani, vitamini ili minerali su u dozama daleko ispod maksimalnih dozvoljenih unosa, što znači da ako se i uzme više tableta nego što je predviđeno, nema opasnosti od trovanja, jer se inače višak izlučuje."

On ističe da je, ipak, preporuka pacijentima da se pre dugotrajne upotrebe bilo kojeg vitamina "konsultuju sa svojim lekarom ili farmaceutom jer postoje određena stanja organizma ili oboljenja kod kojih se ne preporučuje upotreba određenih suplemenata."

Zato, pre nego što otpišete suplemente, dobro se raspitajte o tačnosti neke studije, pa makar ona bila objavljena i u naučnom časopisu.

"Iako suplementi nisu zamena za zdravu ishranu, zbog opadajućeg kvaliteta hrane bitno je dodavanje hranljivih materija ishrani, jer će imati važnu ulogu u održavanju zdravlja i prevenciji bolesti", kaže britanski doktor Brifa. "Lično, ne vidim dobar razlog zbog kojeg ga ljudi ne bi koristili kao dodatak ishrani."

Ipak, iako vitamini i mineralni dramatično mogu da nam poprave zdravlje i olakšaju život, posebno ako smo problem imali zbog njihovog deficita, što nije redak slučaj u Srbiji, teško je očekivati da mogu da nas izleče od najtežih bolesti, posebno ako ih ne lečimo onako kako je preporučeno. Neki stručnjaci smelo tvrde da bi Stiv Džobs, vlasnik Epl imperije, danas najverovatnije bio živ, da se nije lečio alternativnom medicinom i više verovao u zvaničnu medicinu. Pravi doktor će uvek ili što češće može, uraditi pretrage krvi i videti u kakvom je stanju organizam i nikad vaše zdravlje neće prepustiti isključivo suplementima. Nedostatke nekih suplemenata moguće je uraditi i privatno, posebno kad znate od ranije da imate problem s tim.

Baš zbog ove podeljenosti, tvrdnji o štetnosti i koristi, o dobrim i lošim vitaminima, Nedeljnik je za sledeći broj izdvojio razgovor s poznatim srpskim stručnjacima u ovoj oblasti.

 

Tabela

 

vitamin A

Nalazi se u: životinjskim proizvodima, najviše u jetri, mlečnim proizvodima, jajima. Povrće i voće sadrže beta-karotin.

Dejstvo: značajan za telesni rast, razvoj raznih organa, rad imunog sistema vid.

Nedostatak: slabost vida, naročito u tami.

Višak: značajno veća količina izgleda da povećava smrtnost. Kod pušača raste rizik od dobijanja raka pluća.

 

vitamin B

Nalazi se u: jetri, mišićnom mesu, jajima, mlečnim proizvodima.

Dejstvo: učestvuje u metabolizmu energije, masti i belančevina.

Nedostatak: malokrvnost, smetnje u rastu, insuficijencija rada srca.

 

vitamin C

Nalazi se u: paprikama, paradajzu, kupusu, karfiolu, pomorandžama, limunu, kiviju.

Dejstvo: učestvuje u sintezi kolagena, neutrališe slobodne radikale i jača imuni sistem. Preporučuje se u prevenciji i terapiji skorbuta, kod upale i krvarenja desni, temperature, infekcija, upale pluća, sporog zarastanja rana i preloma.

Nedostatak: upala i krvarenje desni, suva, gruba kožu, sporo zarastanje rana, krvarenja iz nosa, povećanu sklonost infekcijama.

Višak: organizam iskoristi onoliko vitamina C koliko mu je potrebno, a ostatak se izluči preko bubrega, zato oprez kod sklonosti stvaranja peska i kamena.

 

vitamin D

Nalazi se u: ribama bogatim mastima, jajima, mleku.

Dejstvo: pomaže u izgradnji kostiju i mišićnih funkcija. Utiče na imuni sistem, razmenu šećera i kardiovaskularni sistem.

Nedostatak: Težak nedostatak može da se oseti kao bol u mišićima i zglobovima. Blaži nedostatak smatra se jednim od uzroka povišenog krvnog pritiska, pa čak i raka.

Višak: jaka žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

 

vitamin E

Nalazi se u: biljnim uljima, u klicama žitarica, mahunastom povrću, orasima, lešnicima, bademima...

Dejstvo: štiti ćelije od oštećenja koja izazivaju slobodni radikali.

Nedostatak: Dovodi do smetnji u radu nervnog sistema ili u metabolizmu mišića, kao i do problema s vidom.

Višak: može dovesti do krvarenja (ukoliko se konzumira u kombinaciji s antikoagulantima) i do smanjenja nivoa vitamina K u organizmu.

 

Folna kiselina

 

Nalazi se u: tamnom zelenom lisnatom povrću, pasulju, soji, džigerici, pivskom kvascu, celom zrnu žitarica, pšeničnim klicama, mleku.

Dejstvo: igra značajnu ulogu u deobi ćelija, za normalno funkcionisanje mozga, za mentalno i emocionalno zdravlje. Folna kiselina i vitamin B12 učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Nedostatak: dovodi se u vezu s degerativnim oštećenjima nerava i s Parkinsonovom bolešću.

Višak: Ako se visoke doze folne kiseline uzimaju tokom dužeg perioda vremena može se zamaskirati nedostatak vitamina B12, što dalje vodi oštećenju nervnih ćelija. Može da smanji i koncentraciju nekih antiepileptika.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.