Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

I Hitlerove poslednje reči bile su "Ubijte Batu Živojinovića!": Velika priča o velikom glumca

Velimir Bata Živojinović napustio nas je 22. maja 2016. godine. Ovo je velika priča o njemu
Piše Branko Rosić
Datum: 22/05/2018

I Hitlerove poslednje reči bile su "Ubijte Batu Živojinovića!": Velika priča o velikom glumca

Foto-dokumentacija Borbe

Ako gledate one History kanale na kablovskoj, sigurno ste makar jednom nedeljno okrznuli neku od mnogobrojnih emisija o Hitleru. Bude tu Firerov uspon, pad, poslednji dani... Ali nikada ne budu njegove poslednje rečenice, a mi, bolje upoznati sa forama iz ex i post YU znamo da su poslednje Hitlerove reči bile: "Ubijte Batu Živojinovića!"

Postoji na desetine sličnih rečenica i neizostavno pada na pamet da je Bata Živojinović bio Čak Noris i pre Čaka Norisa. Ili makar "vršnjak" u tom formatu i gradacijama. Bata je bio neka vrsta Čaka Norisa Drugog svetskog rata. Kad bolje razmislimo, pre smo te fazone čuli za Batu nego za Norisa. Jer preko Bate Živojinovića se opisivao Drugi svetski rat. Pre nego što je Hitler izgovorio poslednje reči, zamolio je Ruse da uđu u Berlin pre Bate. Jer "Bata je ubio sto Nemaca jednim metkom, i to ćorkom".

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

I te čaknorisovske priče o Bati pratile su čitavo odrastanje u Jugoslaviji, tu ediciju "Bata u II svetskom ratu". Onda je menjao žanrove. Nije se moglo zauvek protiv Nemaca. Kada je krenuo taj nacional-romantizam u Srbiji i snimljen i sklepan onaj nesrećni film "Boj na Kosovu", sevnuo je novi "batanorizam" - "Srbi su izgubili boj na Kosovu zato što je Bata u filmu bio na strani Turaka".

Kada se raskrči humor u svim ovim doskočicama, ostaje jedna stvar, a to je da je Batu nepravedno posmatrati samo kroz ovo. Čak i taj nadimak "Životinja" više je bio proizvod igranja s prezimenom i pomalo s predrasudama nego s bilo čim drugim. Zapravo, to "životinja" odnosilo se na nešto sasvim drugo, ali o tome kasnije.

Okej, ima onih koji su Batine uloge gledali isključivo na taj način. Evo sad mi pada na pamet rečenica: "Kad gledam Batu kako u domaćim komedijama iz sedamdesetih glumi doktora, očekujem da izvadi iz bifea vinjak, koji je dobio od jednog pacijenta na poklon, i da drugog raspali njime po glavi."

To su predrasude da je Bata mogao da bude samo "životinja", ali postoje toliki filmovi u kojima je ovaj glumac bio tajanstveniji, drugačiji, dublji od karaktera ili bolje reći "životinjskih" uloga. Kao na primer u "Operaciji Beograd" kad tumači arhineprijatelja "životinje" - Nemca, oficira Vilija Fuksa. Ili kao mračni oficirski ostatak, pripadnik Jugoslovenske kraljevske vojske koja je kapitulirala pred Nemcima, a "životinja" je kraljevski oficir kome nije do brijača ali ni do predaje. To je antologijska uloga i veliki dokaz da je mogao šta je hteo. I nije bila baš uvek podobna ta "životinja". Bio je junak filmova koji su se bavili problematičnim epizodama posleratnog socijalizma. U "Doručku sa đavolom" imamo problem kolonizacije u Vojvodini. Ništa slatko i ništa "sto Nemaca od jednog ćorka".

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

A to "životinja" zaradio je radeći sve ono što mnogi nisu hteli - prihvatao je sve filmske uloge. A radio je, iako sad to deluje pomalo nestvarno, dosta i u pozorištu. Jedne godine je odigrao čak 365 predstava. Ipak, vezan je za film i za priču da gotovo nije bilo domaćeg filma u kojem upravo on nije glumio. Postoji i njegova duhovita izjava na nekad najuglednijem i najpoznatijem domaćem filmskom festivalu - onom u Puli. Ta izjava je bila: "Ove godine sam omanuo. Snimio sam tek deset filmova."

Postoji i dobra anegdota kada je novinar pitao Batu da li je istinita njegova izjava i čuđenje kako je Emir Kusturica snimio "Oca na službenom putu" bez njega i još dobio Zlatnu palmu. Bata je odgovorio: "Ja mu se i dalje čudim."

Nije glumio u Emirovim filmovima, ali se družio sa Emirovim ocem. Zanimljiv je bio njegov osvrt na režisera koji ga je jedini preskočio u jugoslovenskoj kinematografiji.

"Nisam gledao njegove filmove. Ne zato što u njima nisam igrao, nego... tako. Igrao sam u filmovima dvojice najvećih jugoslovenskih filmskih reditelja svih vremena: Veljka Bulajića i Saše Petrovića. Veljko je, pored intelektualnog kapaciteta, koji ja nemam, znao da voli ljude sa kojima radi. Komandovao je, ali ne bez šarma. Imao je snagu da vas uveri u ispravnost onoga što hoće. Kada bi objašnjavao šta od vas traži, pokušavao je da glumi i to je izgledalo smešno. Isto je radio i Saša Petrović. To se zove foršpinovanje. Iako deluje komično, u tom pokušaju postoji zrnce koje glumac, ako je pravi, prepozna, zgrabi, izvuče i - to je to. Kada je 'Bitku na Neretvi' uvrstio među deset najboljih ratnih filmova svih vremena, veličinu Veljka Bulajića je priznao ceo svet."

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

Aleksandar S. Janković, profesor na FDU, učestvovao je u filmu "Valter" (2012) Andreja Aćina, gde se priča o filmskom, istorijskom i mitskom Valteru

"Bata je bio artefakt i simbol onog drugog sveta, duhovno počivšeg još početkom devedesetih. Kao što je sam tvrdio, glumio je u tek tridesetak partizanskih filmova iako naše kolektivno sećanje tvrdi drugačije. Većina crnotalasovskih remek-dela ostala je u domenu zaborava, tako da 'naš' Bata pre svega počiva na scenarijima Siniše Pavića i nekim svegledanim TV serijama u poslednjih četvrt veka. Drugi nivo su svakako opet svegledane vrcave komedije ponikle na 'Ćao, inspektore' ili 'Lov u mutnom' dok treći nivo samomitologizacije i demistifikacije pripada samo jednom filmu - 'Lepa sela lepo gore' Srđana Dragojevića, koji jeste i mora biti umetnički epitaf ili labudova pesma", rekao je Janković koji ovaj film smatra nekom vrstom graničnika u karijeri Bate Živojinovića.

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

Na konstataciju da je Bata igrao samog sebe u "Lepim selima", reditelj Veljko Bulajić je konstatovao: "Nije vam loša ta teorija."

Za našeg sagovornika je sve kasnije bila inercija, a sve ranije bila je mahom mitologija zasnovana na ideološkim mitomanijama. U tim mitologijama, pored filmova "Tri" ili "Skupljači perja" Saše Petrovića, jeste i onaj spomenik-Bata, kako je sam voleo da kaže, "čovek sa jednim stanjem" u filmovima Hajrudina Krvavca u kojima Bata nije imao čak ni pošteno ime već se zvao Valter, Tigar i Vuk.

"Jedna od stvari koja nas je dosta štitila u Višegradu je legendarni status Bate Živojinovića. Bili smo smešteni u bungalovima u Višegradu. Sedimo jedno veče i pričamo o nekoj sceni, ali nema grejanja. Bata poludi i polomi par stolica i baci ih u kamin. Mi svi kao - šta će da se desi. Doleti direktor hotela i kaže: 'Izvinite, Bato, neće se to više ponoviti.' Odmah je došao traktor sa punom prikolicom drva", prisetio se Srđan Dragojević ogromnog Batinog autoriteta.

Profimedia
Profimedia

 

 

Dragan Bjelogrlić se podsetio ulaska na set filma:

"Kada smo ulazili u tunel i birali ko će gde da sedi, Bata pita: 'Gde ćeš ti da sedneš?' Nisam ni stigao da odgovorim, a on mi kaže: 'Sedi tamo', i on nas rasporedi tako da svi mi sednemo s jedne, dok je on naspram nas, s druge strane. Zašto? Shvatili smo posle nekoliko dana da je on paralelno snimao film, neki dokumentarac s Petrom Lalovićem", prisetio se Bjelogrlić Batinog biranja "lokacije".

Taj veliki autoritet Bate Živojinovića nije mogao da uruši ni njegov politički angažman na kome su mu zamerali. U doba njegovog angažmana bilo je jasno da je većina njegovih kolega glumaca, pa i ostalih umetnika, listom protiv lidera i partije koju je Živojinović podržao - SPS-a i Slobodana Miloševića.

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

Maštovitijima i kreativnijima pada, pored one korelacije sa Čakom Norisom, i poređenje sa jednim drugim američkim glumcem - Džonom Vejnom. Kao da je Bata bio srpska verzija tog glumca i teskaskog musketara u filmovima Džona Forda. Batin Valter jeste u neku ruku vestern junak. Ako bismo i dalje ostali u domenu maštovitosti, mogli bismo i po političkim afinitetima da poredimo Vejna i Živojinovića. Naravno da Bata nema veze sa američkim republikancima, ali za oba glumca ona zajednička tačka je pretežni mačizam likova i karaktera koje su tumačili. Iz tog mačizma je logično Vejnovo republikanstvo, kao što se čini i krajnje logičnim Batino priklanjanje patriotskom bloku predvođenom SPS-om. Ipak, teško da se od Valtera moglo očekivati da uđe u Građanski savez ili podrži "Žene u crnom". Nekako ne ide to uz Batin mačizam, iako su nam te opcije bliže od Živojinovićeve partije.

O poslaničkim Batinim danima govorio je i glumac Sergej Trifunović: "Urlamo mi, ispred Skupštine: 'Lopovi, bando crvena!' A, pada sneg. Sve zatrpano. Odjednom, odozgo, otvorio se prozor. Na prozoru Bata. Zagrmeo je: 'Šta je, šta urlate! Uzmite lopate i počistite taj sneg.' Stvarno, šta bi nam falilo da uzmemo lopate i raščistimo ulicu", priseća se Trifunović susreta sa poslanikom Živojinovićem.

Zbog principijelnosti i stava percepcija Živojinovića nije se krnjila u regionu iako je bio na rizičnoj političkoj lokaciji - u SPS-u. Primarni doživljaj ovog glumca u čitavom postjugoslovenskom regionu bio je vezan za ulogu Valtera. U Hrvatskoj i Bosni su s vremena na vreme, i u doba medijskog međurepubličkog (državnog) embarga prenošeni politički angažmani srpskih glumaca. Poentirano je da ih nekadašnji idoli i zvezde filmova i festivala nisu razočarali. Isticano je njihovo prisustvo u strankama ili na demonstracijama, tačnije angažman protiv Miloševića (Neda Arnerić, Milena Dravić...) Ali Bata je bio u SPS-u. Valter na strani onih koji u najmanju ruku žmure na one koji napadaju Sarajevo. Ali to nije bilo tako.

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

Raspad Jugoslavije teško je pao jugoslovenskom Džonu Vejnu.

"Ne da mi je žao, boli me. To je bila moja zemlja! Hrvatsko more, a Bosna mi je bila drugi dom, dala mi životnu šansu. Pored ovog naroda ovde, Bosanci su mi uvek bili najbliži. I žena mi je Bosanka. U Bosni sam snimio mnogo filmova, bio omiljen. Kada bih ujutro izašao iz hotela 'Evropa', ljudi bi me pozdravljali: 'Đe si, care?!' Kasnije, kada sam tokom rata snimao na Palama, jednog dana su mi rekli da imam poziv iz Sarajeva. Javio se neki čovek, nije se predstavio.

'Jesi ti, Valtere?', pitao je. 'Šta ćeš tamo, pederu?!'

Ja sam možda najveći nostalgičar, nestao je deo mog bića našim razilaženjem i ne samo sa Hrvatskom, nego uopšte sa svim ljudima koji su živeli na ovim prostorima, kao da sam osakaćen", bilo je mišljenje Živojinovića o raspadu Jugoslavije. Priznao je da posle rata nije otišao u Sarajevo. Da ga nisu zvali i da im ne zamera. Priznao je i da mu je Sarajevo drugi najdraži grad.

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

Valter je bio prva tačka najveće identifikacije Živojinovića, ona druga došla je sa sasvim drugim žanrom. U filmu "U raljama života" i onim čuvenim "Sad ću da te kar..". Bata je govorio da taj film nije komedija.

"Možda je moj lik izgledao smešno, ali ono što je radio nije smešno. A kada bolje pogledate, nije radio ništa. Tu sam izdao srpsku muškost, u hrvatskom filmu. Tu scenu napisao je Srđan Karanović, samo tu scenu. Rajko Grlić i on su odlični prijatelji. Mene je frapiralo što je on to hteo da napiše. Naš narod gleda filmove i traži da li ima nešto što može da se upotrebi u životu. Ta scena postala je opšte upotrebljavana. Smatra se da to uopšte nije vulgarno. A jeste, bez obzira na to što je lik to rekao, pa onda ništa nije uradio."

U filmu "U raljama života", Bata je izgovorio to sada antologijsko "Prvo ću da jedem, pa ću...". Tu scenu je promenio i napisao samo za njega Srđan Karanović, reditelj. Rečenica "Sad ću da te k...m", postala je kultna, ponavljala se, citirala, na svim mestima, kod svih uzrasta... Sve do današnjih dana. Ali Živojinović nije smatrao da je dobar za uloge ljubavnika. Ipak, postojala je vanfilmska epizoda sa tada čuvenom filmskom "ljubavnicom", sa francuskom glumicom Romi Šnajder. Ona i Bata snimali su film "Grupni portret s damom".

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

"Izazivala me je tih dana više puta, a jedanput je pred mene, iz svog apartmana - izašla gola. A u susednom apartmanu sam bio sa Lulom. Vidim Romi i pomislim: gde, bre, sad... I tako ostadoh peder u očima Romi Šnajder."

Velika četvorka jugoslovenskog filma - Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović i Boris Dvornik. Nezaboravna je epizoda koju je obeležio srpsko-hrvatski dvojac iz ove velike četvorke YU filma.

Početkom devedesetih, njihova svađa simbolično je predstavljala kraj sna o bratstvu i jedinstvu. Dvornik je bio na izbornoj listi HDZ-a, a Živojinović na izbornoj listi Miloševićeve Socijalističke partije Srbije.

Dvornik je uputio otvoreno pismo Živojinoviću u Slobodnoj Dalmaciji i čitao ga uživo na HRT-u, gde je isticao svoju nevericu da je Bata Živojinović stao na stranu agresora.

"Snimali smo i poubijali Nijemaca više nego Druga dalmatinska. Tukli smo se na svim terenima u ovoj našoj zemlji. Ljudi su nas volili, poštovali, bili smo tandem za uzor starima i mladima. Siti se Brijuna, Bato, i pokojnoga Tita. Više od svih nas glumaca bio si njegov gost. Čak si s njime bio na 'ti', ja mislim.

Nitko od nas nije ga tako dobro poznavao kao ti, a čini mi se da nikoga od nas glumaca nije tako volio kao tebe. Sad si ga najednom okrivio za stradanje Srba. Rekao si javno da si tražio da se njegova slika skine sa zida iz Srpske skupštine. Bato, to su mogli drugi, ali ti ne. Možda svi drugi, ali ti ne...", poručio je tada Boris.

Kako su se preko televizije posvađali, tako su se uživo u prenosu i pomirili. I tada je Bata rekao da to nije samo pomirenje njih dvojice, nego da je to poruka za narode iz kojih dolaze.

U ovom tekstu se Josip Broz Tito vezivao uz Batu i kao pop ikona, ali i kao predsednik koji je od svih glumaca najviše primao upravo Valtera.

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

"Tito me je često pozivao u kuću i tražio da mu pričam viceve na njegov račun. 'Ma neću!', odbijao sam. 'Da pričam, a da me onda ovi vaši 'apse'. 'Nemoj da brineš', ubeđivao me je. 'U ovoj državi samo ja hapsim!' Tito je na Vangi imao veliki zoološki vrt. Jednom sam ga pitao ko hrani sve te silne životinje. 'Ja, ja ih hranim. Od moje plate', rekao mi je. 'Kolika vam je plata?' - 'Otkud' znam?!', odgovorio je ravnodušno. Nije znao ni kako dinar izgleda! Titu sam krao cigare, upaljače. Baš krao! Tito je pušio holandske cigare - "henrih III". Držao bi ih na stolu i ja bih punio džepove čim bi se okrenuo. Jednom je pozvao u goste Borisa Dvornika koji je bio beskrajno šarmantan čovek. Zlato! Umeo je da peva, da se šali, bio duhovit. Boris je došao, ali, kako je morao da sačeka, u sobi je pronašao viski i napio se kao svinja. Tito se smejao, pitao ga je gde se tako udesio. Odgovorio je da je u sobi našao njegov viski. 'I ti si lopov kao onaj tvoj Bata Živojinović.' Tito je bio harizmatičan, šarmantan, prirodan, normalan čovek. Jako sam ga poštovao. Bio je Bog i, kada bi dolazio u Beograd, ceo grad je stajao mirno. Nosio sam mu sanduk kada je umro. Nije komentarisao moje uloge. Zvao me je Zagorac, po ulozi u najboljem jugoslovenskom filmu svih vremena - 'Breza' Ante Babaje. Igrao sam Zagorca, lugara, pijanduru. Jednom sam se pobunio: 'Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!' - 'Uh, velika stvar', rugao mi se. 'Meni je to isti k....!' Njemu je to stvarno bilo svejedno. Sad ljudi lupetaju, pričaju svašta: mrzeo ove, mrzeo one... Što o tome nisu pričali dok je bio živ? Nisu smeli da pisnu! U toj se državi znalo ko je gazda. U svakoj republici", sumirao je Živojinović svoj portret Tita.

Filmski i TV urednik Ivan Karl sumirao je Batinu karijeru: "Velimir Bata Živojinović bio je nacionalno blago, a njegove uloge javno dobro domaćeg filma, deo naše kolektivne svesti, odrastanja i sazrevanja. Sa Titom je bio na 'ti', a takvih u Maršalovom krugu nije bilo mnogo. Šarmirao ga je i osvojio, kao i čitavu SFRJ, kojom je upravo on filmski vladao zajedno sa Smokijem, Borisom, Milenom. Deset godina je radio u pozorištu, pedeset na filmu, snimao je sve, glumio kod svih i sa svima. Nije odbijao uloge, jer je potpuno ispravno uvek bio u glumačkom treningu, u formi, da može da odgovori na različite umetničke izazove. Raspon i raznovrsnost likova koje je dočarao je fascinantan, interpretacija prirodna, kao da ne glumi, a zapravo glumi po svim vrhunskim standardima struke. Bata Živojinović je bio patrijarh jugoslovenske i srpske filmske glume. Najveći za života, najveći zauvek."

Posle Tita, drugi političar koji se najviše spominje u pres-klipingu Živojinovićeve karijere je Slobodan Milošević. I taj Milošević je na izborima podržao Vojislava Šešelja, a ne Batu. Glumac i tadašnji kandidat je rekao da o njegovim stavovima nije tada ni razmišljao u smislu da li su logični ili nisu.

"Sećam se da me je odmah pozvao i hteo da napravi štos, pa me je pitao koliko sam puta poginuo. 'Pedeset puta', rekao sam. 'E, pazi se pedeset prvog.' Odgovorio sam mu: 'Gospodine predsedniče, za mene je lako; dobro bi bilo da se vi pripazite - prvog!' Iako sam bio kandidat njegove partije, Milošević je, umesto meni, podršku dao Vojislavu Šešelju. Kako? Ne znam, ne mogu da objasnim. Ali nisam ljut."

Živojinović je biran za narodnog poslanika u ukupno pet saziva Narodne skupštine Srbije. Bio je predsednik Komisije za predstavke i žalbe Narodne skupštine, neprekidno, u periodu od 1992. godine do 2000. godine, a kao predstavnik SPS-a, pojavio se na izborima 2002. godine kada je bio kandidat za predsednika Srbije. Tada je osvojio oko 120.000 glasova građana Srbije. Imao je slogan "Znamo se". Nakon vanrednih izbora za Skupštinu Srbije održanih decembra 2003. godine, potpuno se povukao iz politike.

Profimedia
Profimedia

 

 

Zdravko Šotra je u svojoj knjizi, pišući o Bati, utvrdio mit o njegovoj neuništivosti.

"Jedno prepodne iz Ivanjice, sa snimanja Baletićevog filma 'Sok od šljiva', dolete Bata pravo na snimanje 'Priča iz radionice'. Koleginica Mesić plašila se da skoči s mosta u Moravicu. Da je hrabri, on se popne na ogradu mosta, a kad je krenuo da skoči, krenula je i ona, pa je Bata morao da doskoči u plićak. Snimali smo s njim još nedelju dana, onda se ispostavilo da onaj skok u plićak nije prošao bez posledica. Bata je odležao po bolnicama čitavu zimu. Kad je prebačen u Selters, išao sam da ga obiđem. Doktor mi reče: Kod normalnog čoveka to bi bio lom kičme. Ali Bata nije 'normalan čovek'. Njegova kičma bi bez problema podnela da on ima i dvesta kila. Za njegovu kičmu ovo je samo naprsnuće."

Reditelj, koji veruje da je Bata bio drugačiji i neponovljiv i u njegovom filmu "Idemo dalje" - gde je prvi put glumio Nemca, a toliko ih je prethodno pobio, o Živojinoviću kao glumcu kaže: "On pedeset godina ubedljivo dominira u našem filmskom glumištu. Stalno se ističe kako je Valterom zauvek opčinio milijarde Kineza. Slabo se ko osvrće na film Ante Babaje 'Breza', gde Bata igra zagorskog mladića. Po mom ukusu, ta Batina uloga je najveći domet glumačke veštine u celokupnoj filmskoj produkciji bivše Jugoslavije. Da je samo nju odigrao, osvedočio bi se kao autentični glumački talenat."

Bata bi, govoreći o glumi, filozofski zaključio da ne može da objasni šta je gluma.

Foto-dokumentacija Borbe
Foto-dokumentacija Borbe

 

 

"Definicija glume ne postoji. Nigde. Često u životu kažemo: 'Ma nemoj da glumiš.' A šta je to gluma? Ja ne znam, ne umem da vam objasnim", ispričao je Živojinović i potvrdio tu cementiranost nogama za realnost. To je značilo i odricanje od pozorišta u kojem je jedne sezone "životinjski" prebacio normu i imao više predstava nego dana u godini.

"Bio sam neuspešan u pozorištu. Shvatio sam to i sam, i napustio sam pozorište kada sam video ostale glumce tamo. Svako je unosio svoje biće u te uloge. Proveo sam deset-jedanaest godina u BDP-u i nisam ni približno imao to što su imali ti glumci, a to se zove talenat. Moj prvi film bio je 'Pesma s Kumbare' Radoša Novakovića. Snimio sam ga tokom tih deset godina pozorišta. Nisam shvatao što sam to radio, samo znam da sam poginuo u tom filmu. Jedna lepa i interesantna uloga, ali ako slučajno trepneš dok gledaš, mene nećeš videti. Eto toliko me ima u njemu. Ali bio sam srećan što sam je dobio jer to je svet koji sam želeo. I pozorište sam želeo, ali su drugi bili mnogo, mnogo bolji od mene. I ne žalim zbog toga."

Profimedia
Profimedia

 

 

U te uloge spada i ona kultna u filmu "Pas koji je voleo vozove". Taj film Gorana Paskaljevića sigurno ne spada u one koje je Bata preskočio kao gledalac. Tu je Bata sjedinio sve ono što bi ga dalo opisati u životu. Kaskader koji putuje provincijom i izvodi scene iz kaubojskih filmova. Džon Vejn u anonimnosti suburbije. U naslovu filma je i reč "voz" kojom se na kraju teksta vraćamo na početak. Na onu čaknorisovsku crtu koja je spontano nastala uz lik i delo Živojinovića:

"Batu Živojinovića ne brine to što vozovi kasne. Bata uvek iz voza iskače na vreme."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.