Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nedeljnik

Draža Petrović o svom kumu Draganu Nikoliću: "Kako sam shvatio da je moj kum zapravo Prle!"

Sećam se ponosa u dečačkim godinama kada sam postao svestan ko je u stvari moj kum Gaga. "Ej, moj kum Gaga je Prle!" - niko mi nije u početku verovao dok po školi nisam počeo da nosim slike sa krštenja.
Piše Dragoljub Draža Petrović
Datum: 11/03/2018

Draža Petrović o svom kumu Draganu Nikoliću: "Kako sam shvatio da je moj kum zapravo Prle!"

Foto Privatna arhiva

Godinama sam bio ubeđen da je Drugi svetski rat u našoj maloj varoši počeo pomalo bizarno, ali da je ključni faktor bio moj kum. Na nekom stepeništu na Kosančićevomvencu moj kum Gaga je mangupskizviznuo za jednom okupatorkomNemicom, pa je na lice mesta stigla tročlana patrola Trećeg rajha da vidi ko to zviždi za mladim arijevkama. Debeli Švaba iz patrole potom je mom kumu Gagi zviznuo šamarčinu, pa je onda kum Gaga, držeći se za obraz, rekao: "Mamicu ti tvoju, zapamtićeš me kad-tad!" I kao što je rečenica kojom je počeo Drugi srpski ustanak bila: "Evo mene, evo vas, rat Turcima", verovao sam da je istorijsku repliku kojom je krenulo oslobođenje od okupatora i domaćih izdajnika vizionarski izgovorio moj kum.

"Mamicu ti tvoju, zapamtićeš me kad-tad!" - odlično zvuči za početak jednog rata.

 

I trebalo je posle ubediti društvo na velikom odmoru u Osnovnoj školi "Oslobodioci Beograda" da je uloga Prleta u stalnim dečjim igrama partizana i Nemaca rezervisana za mene, pošto kum nije dugme, a posebno nije dugme ako ti je kum Prle, lično.

Znao sam napamet bar polovinu replika iz "Otpisanih", ako ne Prletovih, onda onih gde se pominje Prle. Najpre onu kada ilegalci kroz kanalizaciju idu u akciju, a Prle im kaže: "Izvol'te u govnima." Posle sam saznao da toga nije ni bilo u scenariju, već je kum Gaga to smislio na licu mesta. Pamtim i onu iz prvog serijala, kada Prle ulazi u kafanu, a kelner mu kaže: "Prle, tebe kad vidim, dve me groznice spopadnu: ili tražiš da ti nabavim nešto sa crne berze ili da pucam!" A posebno onu iz epizode "Otpisanih", kada skojevac umire posle upucavanja, i poslednje što kaže jeste: "Beži, Čibi! I kaži Prletu da mi duguje džak brašna."

Pod uticajem Prleta i kuma Gage i kasnije sam u životu voleo sve one filmove, knjige i novinske tekstove gde se mnogo ne mitologizira, gde se ne stvaraju nedostižni heroji, gde se ne govori o bezgrešnosti. I gde uvek možeš dobro da se zezaš.

Moj kum Gaga je bio baš takav - zezator i jednostavan čovek, a verujem da su svi veliki ljudi jednostavni. Čak i kada su, kao on, već za života ušli u legendu, ambijent gde ne možeš baš tako lako da uđeš, a ni da izađeš.

Gaga je živeo u Požarevačkoj ulici na Crvenom krstu sa majkom Jelom i ocem Dušanom, a preko puta njihove zgrade, na mansardi, moj otac Bogoljub. Drugarstvo nije bilo samo komšijsko - zajedno su igrali u Akademskom pozorištu "Branko Krsmanović" u Balkanskoj ulici, popularnom "Krsmancu", u predstavi "Klovnovi" Radeta Pavelkića. Njih dvojica i Vladan Živković glumili su RikijaPapija i Bucuklovnove koji zabavljaju druge, ali žive van prostora i vremena, u nekoj nedođiji. Sve ono što poručuju vlastima podjednako je bilo aktuelno juče, kao i danas, i zato oni nisu popularni. Kada na kraju jedan od njih, da bi spasao sebe, biva pušten iz zatvora pod uslovom da više nikad ne zasmejava narod i kada mu je jedino još ostalo da lovi muve i komarce, njegovi razočarani drugovi ga napuštaju, jer ih je izneverio. "Krsmanac" je u to vreme bio relevantno pozorište u beogradskom teatarskommiljeu, iako se radilo amaterski, predstave su bile profesionalne, tako da su "Klovnovi" na raznim festivalima širom Jugoslavije osvojili 13 nagrada.

 

Iz predstave Klovnovi

Ta predstava je Gagi Nikoliću otvorila vrata filma. Jedne večeri u "Krsmanac" je došao režiser Žika Pavlović, pogledao "Klovnove" i iste noći mu ponudio ulogu Džimija Barke u filmu "Kad budem mrtav i beo".

 Gaga je bio mlađi godinu dana od mog oca, ali je Akademiju upisao još tokom srednje škole, pa je studije glume završavao kada je ćale tek počinjao.

Sedeli su u kafani "Dva jelena" u Skadarliji, gde im je konobar Tasa u trenucima kada su bili dekintirani servirao takozvanu "jevrejsku večeru" - hleb koji su umakali u mešavinu ulja, sirćeta, soli i bibera.

Ćale je u "Krsmancu" upoznao i moju mamu, ćerku upravnika beogradske Patrijaršije, skromnog čoveka koji je uredno postiosve postove i kao petnaestogodišnjak prešao Albaniju, ne baš oduševljenog kada je saznao da njegova mezimica planira da se uda za glumca.

Kum na venčanju, 6. jula 1969, bio je Gaga Nikolić. Gaga i ćale su dan pre venčanja najpre lumpovali u "Krsmancuslavećikraj pozorišne sezone, a uveče je bilo momačko veče. Spavali su tek nekoliko sati. "Probudio me je kum Gaga da idemo po venčani buket. Pljuštala je kiša" - piše u nekim očevim zabeleškama.

Na fotografijama sa venčanja u Sabornoj crkvi vidi se Gaga iz Džimi Barka faze, onako šmekerski nasmejan, kako pod ruku uvodi moju mamu u beloj venčanici u portu. Venčanju je prisustvovao i patrijarh German, školski drug mog dede, a kažu da su Gaga i ćale i pored mamurluka bili "koncentrisani" te je sve proteklo u redu. Ipak su bili profesionalni glumci, uvežbani da nemaju tremu čak ni na svadbama.

Potom su krenuli kolima na ručak u Novi Sad. Mladence je vozio Aleksandar Aca Gavrić, tada čuveni glumac ("Kapetan Leši"), koji je poginuo tri godine kasnije u saobraćajnoj nesreći na Iriškom vencu, baš na moj drugi rođendan.

I na dan venčanja, pričala mi je mama, vozio je tako "oštro" da su sa haube odletele sve ukrasne ruže. Usput, Gaga i ćale, sa komplet svatovima, simbolično su se oprostili od tamburaša u kafani "Kod Paje Točka" na Petrovaradinu.

Godinu i po dana kasnije spletom okolnosti tom društvu priključio sam se i ja pravo iz porodilišta na Zvezdari, te me je Dragan Nikolić krstio. Od tada je on za mene bio "kum Gaga". Posle me je cela familija zvala Gaga. Kum i ja smo dobili neka mnogo komplikovana imena - njemu je pravo ime bilo Dragoslav, to je neka varijanta Dragoljuba, te je nadimak Gaga trebalo da ublaži one "ozbiljne nazive" za dva ne mnogo ozbiljna lika.

Krštenja se, naravno, ne sećam. Sudeći po fotografijama, uplašio sam se sveštenika, ali me je kum tako čvrsto držao da nikako nisam mogao da se izmigoljim i ne primim hrišćanstvo.

Ispod jastuka kum Gaga mi je stavio francuski zlatnik sa likom Napoleona.

Kao i krštenje, i sva ostala druženja su kumom ostala su mi maglovita, kao neki prastari film. Znam da mi je za prvi rođendan doneo konja koji se ljuljao napred-nazad. Posle sam dobio neke pantalone, od materijala koji me je užasno bockao, grebao, pa sam ih zvao "grebene pantalone". Na nekoj večeri kod kumova, godinama kasnije, spremio sam njihovu uvodnu koreografiju iz šou programa "Obraz uz obraz", ali sam imao tremu da to izvedem pred Gagom i Milenom, posebno jer su me grebale pantalone, te je moja glumačka karijera u startu propala. Odlazili smo i kod Gaginih roditelja, teta Jele i čika Duleta, gore na Krstu. Znam da je čika Dule imao nekog papagaja koga je naučio da govori. Jedino što je znao da kaže bilo je: "Duško šuška!" Sećam se ponosa u dečačkim godinama kada sam postao svestan ko je u stvari moj kum Gaga. "Ej, moj kum Gaga je Prle!" - niko mi nije u početku verovao dok po školi nisam počeo da nosim slike sa krštenja. Znam i da je ceo gradić Trsteno na Pelješcu, gde smo letovali, gledao u mene kada je iz nekog turističkog autobusa, koji je tu pristao, istrčao on glavom i bradom i podigao me uvis. Scena jeste bila nestvarna - Gaga Nikolić moli vozača da zaustavi autobus kojim je redovnom linijom pošao u Lovište, mesto na samom špicu Pelješca gde su Nikolići imali kuću. Vrata se otvaraju i iz autobusa, samo da bi baš nas pozdravio, izlazi Gaga Nikolić.

 

To što ste ga u vreme najveće slave mogli videti kako u autobusu hita ka špicu Pelješca, dok je vozač od Beograda verovatno zurio u retrovizor uperen ka Gaginom sedištu, vazda ga je izdvajalo od velikog dela ovdašnjih "poznatih i slavnih".

 Mislim da mu je smetala i ona gužva na sahrani. I oni naslovi "Ćao. Legendo", "Zbogom, šmekeru", koje su na naslovnicestavili isti tabloidi zbog kojih je Milena napisala ono potresno pismo prošle godine: "Povodom medijskog linča koji se dogodio u danima koji su iza nas, a događa se i u ovim trenucima, primorao me da kao supruga Dragana Nikolića, umetnika, glumca, da kao Beograđanka i kao umetnik, postavim pitanje vlasnicima, urednicima, novinarima listova i internet portalima. Poznato je da je u prošlim vremenima (postoji dokumentacija) Srbija jedina zemlja koja je streljala, u ogromnom broju, svoje glumce, nevine ljude. Užasne stvari su se dogodile. Da li su svi ovi ljudi koji nama dvoma čine ovoliko zlo potomci tih streljačkih vodova? Razapinjanje mog bolesnog muža i mene, potpuno samu u ovom bezumlju, sigurno je početak jedne velike tragedije za našu kulturu, umetnost. Dragi umetnici, drage kolege, podsećam vas, danas smo mi, a sutra svi Vi."

Sav taj nabujali lešinarski polusvet nije poznavao GaguNikolića. Bar nisu bili na "ti", niti su bili na "Gaga".

Kada sam čuo da je bolestan, zamišljao sam kako je mogao da izgleda njegov prvi susret sa lekarom. Kladio bih se da mu je rekao: "Je l' čuješ kako lupa đunta?" A da je negde tamo gore glavnom dispečeru za raj objasnio da je on šlager pevač. I da žuri na audiciju u "Lipov lad".


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.