Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nedeljnik

Dragan Đilas, prvi intervju posle tri godine: Moramo da zaustavimo propadanje Beograda

Ne plaše se oni mene, već sebe pošto znaju koliko su loše radili...
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 25/10/2017

Dragan Đilas, prvi intervju posle tri godine: Moramo da zaustavimo propadanje Beograda

Foto Igor Pavicevic

Dragan Đilas nam je pre tri godine obećao da će nam dati prvi intervju ukoliko odluči da se vrati u politiku. Nije se zvanično vratio, ali je posle gomile medijskih napisa u poslednje vreme ipak pristao na naš obnovljeni zahtev, i u intervjuu Nedeljniku, posle više od tri godine, progovorio o svemu što se dešavalo u glavnom gradu od njegovog odlaska iz politike, o eventualnoj kandidaturi, o saradnji sa opozicijom...

 

Vi ste možda čovek sa najviše odrednica „bivši": gradonačelnik Beograda, ministar, lider Demokratske stranke, vlasnik najveće medijske agencije, predsednik Košarkaškog saveza, a neki bi tom spisku dodali i - političar. Zato pre pitanja o planovima za budućnost - ko je danas Dragan Đilas?

Ostvaren čovek, zadovoljan onim što sam u životu uradio, okružen ljubavlju onih koje volim. Ispunjen jer ima mnogo ljudi koji cene ono što sam radio, pa mi svakodnevno prilaze. Baš juče na aerodromu mi priđe žena i kaže kako je postala majka u 39. godini zahvaljujući meni, misleći na program vantelesne oplodnje koji smo u Beogradu imali kada sam bio gradonačelnik. Može li čovek da od života traži nešto više od toga? Ja mislim da ne može. Zato mogu da kažem da sam ja danas srećan čovek.

 

Da li ćete onda ponovo da pokrenete taj krug i da se kandidujete za gradonačelnika Beograda? Da li ste odlučili?

Odlučio sam da koliko mogu pomognem da se propadanje Beograda zaustavi. Najveći uticaj na to kako ću se angažovati imaju moji sugrađani, koji mi svakog dana prilaze na ulici sa željom da mi nešto poruče. U svakom slučaju, i ako jesam i ako nisam kandidat za gradonačelnika, mogu da govorim šta mislim da treba da se radi u Beogradu. Kao što sam napisao šta mislim da treba da radimo u srpskoj ekonomiji.

 

Pa, šta treba da se radi?

Za mene je politika rešavanje konkretnih problema, davanje ideja, poput sada aktuelne, da umesto da Galeniku damo Brazilcima za smešne pare, postavimo naš profesionalni menadžment sa Mišom Babićem na čelu. Ako je znao, a bogami je znao da napravi farmaceutskog giganta kao što je Hemofarm, znaće i da oporavi Galeniku. Srbiji je potrebna vlast koja razmišlja na takav način. Do takve vlasti možemo da dođemo samo promenama, koje će, ako se opozicija udruži, početi sa beogradskim izborima i potom se kao talas raširiti po čitavoj Srbiji.

 

Opozicija treba da ide u jednoj koloni 

 

Ko onda ima vašu podršku? Da li možete sada da kažete koga podržavate čak i ukoliko se ne kandidujete? A koga svakako ne podržavate?

Ne podržavam one koji su vodeći Beograd od njega napravili nebezbedan grad u kome su kriminalci gospodari života i smrti, ne podržavam one koji hoće da potroše stotine miliona i milijarde para građana na projekte poput metroa koji vodi „iz nigde u nigde", grada na vodi koji je trebalo već da bude gotov, a u kome osim kafane i šetališta nema ničega... Ne podržavam one koji su zaustavili gradnju vrtića i škola i zamenili je gradnjom šoping-centara, one koji su ukinuli besplatne udžbenike, pomoć penzionerima, zaustavili projekat izgradnje centra za autističnu decu u Denkovoj bašti... Ne podržavam one koji sa pedeset na deset hiljada smanje pomoć porodiljama i hvale se time... Ukratko, ne podržavam ljude koji ne znaju da rade i koji se zbog svog neznanja ponašaju arogantno i bahato, izgovarajući neistine svakog dana nanoseći štetu gradu u kome živimo.

 

Zašto vaša kandidatura izaziva toliko pažnje vlasti?

Mnogo ljudi mi govori da je to zato što me se plaše. Mislim da greše. Mislim da je razlog to što se plaše sebe jer znaju koliko su malo i loše u Beogradu radili prethodne četiri godine.

 

A da li to „preventivno delovanje" u tabloidima može da vas odvrati od odluke ili da vas ubrza?

Ja sam čovek koji je 250 dana bio na naslovnim stranama tabloida, o kome je TV Pink za mesec dana pročitala 3.000 puta najveće laži kroz pismo Željka Mitrovića... I mogu oni još 250 dana da pričaju to isto, ali ne mogu da mi uzmu ono što sam sa svojim timom u Beogradu napravio. Zato ja na sve to ne dajem ni pet para, niti dozvoljavam sebi da čitam takve besmislice. Zamolio sam i sve svoje prijatelje da mi ih ne prosleđuju osim ako za nešto mogu da tužim. Na taj način omogućavam tim ljudima da urade i nešto dobro, jer novac koji mi uplate za odštetu dajem nezbrinutoj deci ili sigurnoj ženskoj kući.

 

Videćete kako će Beograđani surovo kazniti one kojima je interes stranke i broj odborničkih mesta važniji nego da Beograd krene u drugom smeru  

 

Potvrdili ste da ste dobili informacije da vam prete hapšenjem ukoliko se kandidujete. Odakle te informacije? I koliko su vas te pretnje uplašile?

Mogu da kažem da je informacija koja se pojavila u medijima tačna i da način na koji mi je preneta govori koliko je ova vlast bahata. I koliko misle da će zauvek biti vlast.

 

A da li vas je uplašila?

Znam šta sam i kako sam u životu radio i potpuno sam miran i spokojan. Pogađa me samo kada progone moje saradnike i prijatelje, kada nevine ljude drže u pritvoru mesecima. Upravo ovih dana pokušavaju na svaki način da za izmišljenu „aferu Bulevar" ljudima sudi Specijalni sud iako se taj sud još pre dve godine oglasio nenadležnim; iako je optužnicu Višeg suda Apelacioni brutalno poništio prihvatajući sve žalbe svih advokata... To što smo za Bulevar dobili nagradu Evropske unije od šest miliona evra kao najuspešniji projekat te godine u Evropi - nije bitno. Đilas razmišlja da se pojavi na gradskim izborima i neophodno je proizvesti neki slučaj, otpočeti posle četiri godine bar jedno suđenje. Jednoga dana će svi koji su u takvim radnjama učestvovali, koji su nevinim ljudima oduzimali slobodu, za svoja nedela odgovarati.

 

Kakve su uopšte šanse opozicije na beogradskim izborima? U koliko kolona opozicija treba da ide, pošto se to stalno prebrojava u poslednje vreme?

U jednoj.

 

Svi mi koji smo opozicija ovakvom vođenju Beograda i svi koji ni pod kakvim uslovima ne bi ušli u koaliciju sa SNS-om treba da se udružimo

 

Kako doći do jedne?

Da li se svi slažu oko toga da se Beograd pogrešno vodi, da nam ulice nisu bezbedne? Da. Da li svi misle da gradska preduzeća treba da vode profesionalni, dobro plaćeni menadžeri? Da. Da li smo za to da sačuvamo PKB i da on bude jedan od motora razvoja desne obale Dunava? Da. Da li se svi slažu da treba graditi obdaništa jer su već hiljade i hiljade dece na listama čekanja? Da. Da li se svi slažu da je ovako postavljen projekat „Beograd na vodi" štetan za naš grad i da će, ako se ne bude iz korena promenio, koštati Beograd stotine miliona evra, i da li smo svi za to da se kad je ovaj projekat u pitanju, ali i projekti poput metroa, sluša reč struke, a ne reč politike? Da. Da li su svi za to da deca imaju besplatne udžbenike, da porodilje i trudnice imaju ozbiljnu pomoć grada? Da.

Odgovor na sva ova, ali i mnoga druga pitanja je - da. I šta je onda problem za jednu listu? Važniji je interes stranke i broj odborničkih mesta nego da Beograd krene u drugom smeru? Videćete kako će Beograđani na izborima surovo kazniti one koji tako razmišljaju.

 

Šta bi bili vaši uslovi? I u medijima se često govori da insistirate na ujedinjenju opozicije. Ali koliko je to realno?

Nisam ja čovek koji postavlja bilo kakve uslove. Nemam ni stranku ni bilo koga iza sebe, osim podrške građana koji znaju šta sam uradio kao gradonačelnik i znaju kako sam i pored ubedljive pobede sprečen da vodim grad u drugom mandatu. Ja samo kažem da svi mi koji smo opozicija ovakvom vođenju Beograda i svi koji ni pod kakvim uslovima ne bi ušli u koaliciju sa SNS-om treba da se udružimo. Kad kažem svi mi, ne mislim samo na stranke već i na sve građane Beograda koji tako misle.

 

Nije nepoznato da imate korektne odnose sa Sašom Jankovićem. Neko bi rekao, i zbog Dušana Ivkovića koji je vaš zajednički prijatelj. Šta mislite o Jankoviću?

Saša Janković je odlično radio posao ombudsmana, hrabro se boreći za prava građana ne praveći nikakve kompromise. Odlučio je da tu borbu za pristojnu Srbiju nastavi uključivanjem u politiku. Pokazao je pri tome doslednost, iskrenost, ali i hrabrost i snagu da se ne pokoleba pred strašnim napadima koje je režim organizovao. Moju podršku je imao kroz moj glas na predsedničkim izborima. Kroz razgovore koje smo imali poslednjih meseci uverio sam se da o mnogim temama mislimo isto i iskreno sam srećan zbog toga.

 

Glasao sam za Sašu Jankovića na predsedničkim izborima 

 

Kakav je vaš odnos prema Demokratskoj stranci? Zašto ste je napustili nakon gubitka stranačkih izbora?

Ja sam imao život i pre politike. Kada sam rešio neka svoja egzistencijalna pitanja, pomislio sam da treba da uđem u politiku da učinim nešto konkretno i dobro za svoju zemlju, narod kome pripadam. Verujem da sam bar delimično u tome uspeo. Bio sam sigurno uspešniji kao gradonačelnik nego kao predsednik stranke, jer vođenje Beograda je posao u kome moj inženjerski pristup daje bolji rezultat. Učio sam se poslu vođenja stranke, i kroz „školovanje" uspeo sam da je u uslovima milionske blokade računa, satanizacije u medijima, hapšenja stotina članova, dovedem na preko 16 odsto glasova, i to na samo mesec dana pred izbore. Znate šta se posle desilo i ne želim da gubim vreme pričajući o tome. Kada je sve prošlo, nisam želeo da aktivno delujem u stranci koja me nije podržala, izabravši drugačiji način delovanja od onoga za koji sam se zalagao. Sačekao sam da prođu izbori kako ne bih svojim iščlanjenjem negativno uticao na rezultat stranke i potom izašao iz nje.

 

Od tada nismo čitali vaše političke stavove. Kako vama deluje sve ovo što se u međuvremenu dešavalo na srpskoj političkoj sceni?

Ja nisam od onih ljudi koji sede na tribinama, grickaju semenke i dobacuju igračima na terenu šta treba da rade. Kako vlasti, tako i opoziciji. Nastavio sam da vodim Košarkaški savez na čije čelo sam došao 2011, napravili smo pristojnu organizaciju i doneli Srbiji veliku sreću i u ženskoj i u muškoj konkurenciji. Jedno evropsko zlato, svetsko i olimpijsko srebro, ali i olimpijsku bronzu. Mislim da nije bilo ni logično da se dok sam na toj poziciji oglašavam u javnosti na nekošarkaške teme.

 

Opoziciji je tada najviše zaparala uši vaša zahvalnost Vučiću za finansijsku pomoć reprezentaciji.

Zahvalio sam Vučiću zato što sam tako vaspitan. To je deo mojih uverenja. On je bez mog zahteva odlučio da država plati održavanje turnira u Beogradu na kom smo se plasirali na Olimpijadu, i tamo kasnije osvojili srebrnu medalju.

I ja sam zahvalio Vučiću u ime KSS-a. Neki ljudi su me pitali: zašto si zahvalio Vučiću? Mogao si Vladi! A ja sam ih pitao: kom Vladi? Kako se preziva taj Vlada?

Čekaj, nije Vlada donela tu odluku nego Vučić. I šta je onda sporno što sam mu zahvalio? To što imam drugačije političke stavove od Vučića? Besmisleno. Ili bar za mene.

 

Ko je tajkun? Očigledno tu kampanju spremaju protiv nekog drugog, a ne protiv mene 

 

U kakvim ste danas odnosima sa Vučićem?

Nemamo nikakve odnose. Niti se čujemo. Od kad više nisam u KSS-u, između nas nema nikakve komunikacije.

 

Kako ste se osećali kada je posle svega Dušan Ivković oproštajnu utakmicu imao u Atini?

Meni je žao što se igralo u Atini a ne u Srbiji. Ivković je čovek kod kog smo Dejan Bodiroga i ja otišli 2011. da ga zamolimo da se vrati na čelo reprezentacije. Bili smo na večeri u Atini i nijednu reč nismo progovorili o košarci. Na kraju, kada smo došli do kola, Duda je rekao: „Burazeru, samo da ti kažem, ako treba, ja sam tu. Nikakve pare ni honorar mi nisu potrebni jer imam ugovor u Olimpijakosu."

Duda je napravio reprezentaciju koju je posle preuzeo Saša Đorđević i doveo je do svih tih uspeha. I zato je Duda veliki. Nemoguće je napraviti dve takve utakmice, ali ja mislim da su i Srbija i Beograd ostali njegovi dužnici. I moramo da nađemo način da mu kažemo hvala za sve što je uradio za srpsku košarku.

 

Kako vama izgleda Beograd danas? Šta se promenilo od kada su ga preuzeli Mali i Vesić?

Ja zaista nisam čovek koji će Beograđanima govoriti da li im je bolje danas ili u vreme kada sam ja sa svojim timom vodio grad. Smatram da političari kada nemaju šta dobro da govore o svom radu, počnu da kritikuju političke protivnike. Ne želim to, ali i ne moram, pošto mogu da govorim o 45 izgrađenih obdaništa, devet osnovnih škola, četiri doma zdravlja... O tome da je završena ili privedena kraju izgradnja tri mosta, o izgrađenim bulevarima, asfaltiranim ulicama... O tome da je kupljeno 500 vozila za GSP, da su deca imala po dva kompleta besplatnih udžbenika, siromašni penzioneri trinaestu penziju, da smo pomagali porodilje i trudnice. I da ne nabrajam dalje.

 

Bio bih ponosan na ćerku da demonstrira i da sam ja vlast 

 

Gradske vlasti vas najviše napadaju zbog duga koji ste ostavili u Beogradu. Vaš jedini odgovor je tvit u kojem ste objavili obraćanje predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića koji je rekao da Mali računa dug po „svojoj metodologiji". Šta je vaš odgovor? I koliko Beograd zaista duguje, a koliko su taj dug smanjile današnje vlasti?

Srećom pa i dalje postoje časni ljudi poput Pavla Petrovića, ali i mediji koji su njegove reči preneli. To šta pričamo Vučić, Mali i ja je nebitno, to što pričaju stručni ljudi je jedino merodavno. A oni su rekli da je dug na kraju 2013. bio četiristo miliona evra i da je za ove četiri godine smanjen samo za četrdesetak. Ali nije suština samo u visini duga već i u činjenici da smo tri puta više sredstava od onih uzetih kroz kredite uložili u investicije gradeći Beograd. I da se to vidi.

A ako baš hoćete da pričamo o načinu računanja duga, citiraću gospodina Petrovića koji je rekao da bi dug Srbije kada bi se računao na način na koji vlast računa zaduženost Beograda, bio veći od 100 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda! A to bi značilo da smo zaduženiji od Grčke i da smo davno bankrotirali.

 

Šta je vaš odgovor na ostale optužbe, od podzemnih kontejnera do rekonstrukcije Bulevara? Posebno kada je reč o Mostu na Adi? Kako je moguće da do danas ne znamo koliko je tačno koštao?

Ko kaže da ne znamo? Pa postoji sve tačno u evro. Ako ne verujete meni, pitajte Evropsku investicionu banku koja je finansirala izgradnju mosta i kontrolisala ceo projekat, koliko su ukupno kredita odobrili za most. Tačan iznos je 129.600.000 evra plus porez i tehnički troškovi. Sve zajedno ne prelazi sto šezdeset miliona. Umesto da ja pričam da li je most skup ili ne, pitajte Nikolu Hajdina, čoveka koji je bio predsednik SANU, svetski priznatog graditelja mostova koji je meni kada sam postao gradonačelnik objasnio zašto je ovakav most na tom mestu najbolje rešenje. Tada mi je gospodin Hajdin rekao da se cena mosta ne gleda po dužini mosta već po ceni kvadratnog metra mosta. Objasnio mi je da i stan kad kupujete tako plaćate. Po ceni kvadrata. Jer dvosoban stan može da ima 50 ali može da ima i 75 kvadrata. I plaćate po ceni kvadrata, a ne po broju soba. Gospodin Hajdin mi je prosledio cene po kvadratu 15 mostova u Evropi dokazujući da je naš najjeftiniji. I tek tada sam stavio svoj potpis na ugovor o gradnji. Nenad Bogdanović i Nikola Hajdin, koji je bio predsednik komisije za izbor rešenja mosta, najzaslužniji su što Beograd danas ima most o kome je čuveni Diskaveri snimio posebnu emisiju i proglasio ga najvećim građevinskim poduhvatom u Evropi te godine! Srbija na prvom mestu u Evropi, a da nije u pitanju sport!? I umesto da se svi njime ponosimo, neki ga i dan-danas osporavaju.

 

Nova vlast, ipak, najviše se hvali kranovima po Beogradu. Kada vidimo raskopane ulice i sve te rekonstrukcije, stiče se utisak da će na izbore ići kao neko ko mnogo gradi. Zašto u vaše vreme nije bilo toliko kranova?

Ko još u svetu broji gradilišta? Pa gradilište je i zgrada od 50 spratova i zgrada od pet. Može se graditi nešto godinu dana, a može se završiti za četiri meseca. Ali hajde opet da umesto mene pričaju zvanični podaci. Godine 2012. je po podacima Gradskog zavoda za statistiku izgrađeno 843.170 kvadrata stambenog i poslovnog prostora u Beogradu, a 2015. godine 405.025. Dakle, više nego upola manje. A o brzini gradnje ću samo reći da je rekonstrukcija celog Bulevara kralja Aleksandra trajala šest meseci i da smo školu na Bežanijskoj kosi sa fiskulturnom salom izgradili za sto dana. Uporedite sa brzinom kojom se u Beogradu gradi poslednje četiri godine.

 

Ako je Čikago vlasnik aerodroma O'Hara, zašto ne bi Beograd mogao da bude vlasnik svog aerodroma? Da sam danas gradonačelnik, i da Vlada potpuno nepotrebno insistira na toj koncesiji, prijavio bih se kao Grad Beograd da kupim aerodrom  

 

Kakav je vaš stav danas o „Beogradu na vodi"?

Tanjug je 17. februara 2014. preneo Vučićevu izjavu iz emisije „Teška reč" koju citiram: „Do marta 2017. će biti gotov toranj koji će biti novi lendmark Beograda, a čitav posao će biti završen do kraja 2019." Obećan je posao za desetine hiljada ljudi, govoreno je da će taj projekat pokrenuti celu Srbiju... A mi danas odemo i vidimo šetalište i dve zgrade koje rastu više nego polako i ništa više. Od tornja nema ni temelja, a završetak radova je sa 2019. pomeren na 2040. i neku. I svako pominjanje „Beograda na vodi" završi na slučaju Savamale...

 

Šta vi mislite o Savamali?

Činjenica je da je pravna država tim događajem suspendovana. I beogradski vrapci znaju da su u organizaciju noćnog rušenja, vezivanja ljudi bili uključeni državni organi, da je neko zvao policiju da ne reaguje, da je neko drugi dao nalog da se isključi struja... Ali eto godinu dana kao ne može da se otkrije ko je to uradio. Sramota, čak i za ovakvu državu kakvu danas imamo.

 

A kakva bi bila sudbina „Beograda na vodi" ukoliko sutra ponovo postanete gradonačelnik?

Ajmo redom. Da li svi mislimo da je taj deo Beograda danas lepši kad je očišćen od šina, raznih građevina, otpada koji se tamo nalazio? Apsolutno da. Da li su i prethodne vlasti razmišljale da to urade, ali to nisu jer im je sto miliona evra, koliko je to koštalo, delovalo previše? Da.

Da li je dobro da se u tom delu grada napravi nešto što će grad učiniti boljim mestom za život? Da. Ali da li to možemo da uradimo bez konsultovanja domaće struke - arhitekata, kako se sada radi? Ne možemo. I da li je ugovor po kome mi kao grad plaćamo raščišćavanje lokacije, dajemo džabe zemljište i objekte, ulažemo preko milijardu u infrastrukturu i saobraćajnice i za sve to dobijemo 32 odsto firme loš za Beograd? Apsolutno da.

Zato bih, da sam danas neka vlast, pokušao da spasem interese Beograda i Beograđana. Pozvao bih domaće arhitekte, da vidimo kako taj deo grada zaista treba da izgleda. Da bude u duhu Beograda, da ne srljamo dalje. Pozvao bih pravnike, da nađemo način da ugovor bude povoljniji po nas. Hajde da uradimo nešto kao što je London sa Doklandom, gde su taj deo grada pretvorili u urbani deo. Oni su pozvali više firmi, uložili zajedno sa njima, i one su počele da grade.

Mislim da je to jedini način da spasemo što se spasti može. Uostalom, ni investitor nije previše oduševljen kako to ide, jer i ove dve zgrade jedva da napreduju. Najbolje za sve bi bilo da se ceo projekat vrati gradu Beogradu, pa da krenemo iz početka.

 

Jednoga dana će svi koji su nevinim ljudima oduzimali slobodu, za svoja nedela odgovarati 

 

Vučić je u intervjuu za Nedeljnik, ipak, ocenio da ćete pre da dobijete Nobelovu nagradu nego što ćete njega da pobedite. Šta vi mislite?

Onda već mogu da se kandidujem za Nobela pošto sam ga dva puta pobedio. Ali nije to suština. Nisu mi smisao života nagrade, pohvale ulizica ili tapšanje po ramenu od stranaca koji gledaju svoje interese, a za Srbiju ih baš briga. Moja želja je jaka Srbija, zemlja zadovoljnih građana. Zato sam izneo ekonomski koncept koji nekom može da se svidi, nekom ne, ali ideje su na stolu. I ja u njih verujem.

Evo jedne od njih. Zašto investitorima poklanjamo novac da bi otvorili fabriku, zašto te pare ne pretvorimo u akcije, vlasništvo koje ne može biti veće od 49 odsto bez obzira na ukupnu vrednost investicije i visinu državne pomoći. Sa tim vlasništvom država ne bi imala nikakva upravljačka prava. I taj udeo u vlasništvu država deset godina ne može da proda nikome osim većinskom vlasniku, i to po početnoj ceni. Ako je biznis dobar, kompanija će se razvijati, praviti profit i većinskom vlasniku će se isplatiti da otkupi državno vlasništvo, odnosno da vrati novac koji je dobio za početak biznisa. Ako za deset godina ne napravi ni toliko novca da otkupi državni deo, onda taj biznis ništa i ne vredi.

Ukratko, problem srpske ekonomije koja je obolela devedesetih je što svi pokušavaju da „bolest" izleče nekom od klasičnih terapija. A to nije moguće. Nama treba neki doktor Haus koji će na potpuno drugačiji način da sagleda stanje i da nam iznese ideje koje će u prvom trenutku da deluju nemoguće, ali će doneti rezultat.

 

Šta je to „nemoguće"?

Dobro plaćeni i zaštićeni radnici, zadovoljni vlasnici koji nikome ne smetaju da prave profit. Devedesetih je bila moguća strategija sa stranim investicijama, jer su stizale u celu centralnu Evropu, ali mi smo tada imali Miloševića i još neke uz njega, da ih ne nabrajam. I propustili smo tu šansu. Tih investicija više nema. Osim časnih izuzetaka, kod nas ozbiljne investicije mogu da dođu samo u sferama gde smo sirovinski jaki. Kad kažem ozbiljne, ne mislim na one koji radnicima daju platu od dvestotinjak evra. Ako imamo najveću proizvodnju jabuka, malina, borovnica u Evropi, onda će strani investitori reći - što bismo mi odavde nosili jabuke u Poljsku kada takvu fabriku možemo da otvorimo u Srbiji. Uz uključivanje države u poljoprivredu po modelu koji sam dao, to bi vrlo brzo postala naša realnost.

 

Ali vas su mnogi optužili da se zalažete za državni socijalizam?

Ja sam za državni kapitalizam. Ako je Čikago vlasnik aerodroma O'Hara, zašto onda Beograd ne bi mogao da bude vlasnik svog aerodroma? Da sam danas gradonačelnik, i da Vlada potpuno nepotrebno insistira na toj koncesiji, prijavio bih se kao Grad Beograd da kupim aerodrom.

Pa hoće li taj Francuz da dâ pare iz svog džepa? Neće, uzeće kredit od banke. Zašto onda Grad Beograd ne bi uzeo kredit? Šta bismo mi uradili? Stavili bismo kao i Francuzi, ili ko već, menadžment koji zna posao, mada je i današnji dobar. I aerodrom bi donosio pare gradu, umesto nekoj francuskoj ili korejskoj firmi, ne znam ko se sve prijavio. Zapamtite, nije suština uspešnih firmi u tome ko im je vlasnik, nego ko njima upravlja.

 

Prema podacima Gradskog zavoda za statistiku 2012. izgrađeno je 843.170 kvadrata stambenog i poslovnog prostora u Beogradu, a 2015. godine 405.025. Dakle, više nego upola manje 

 

Vlast najavljuje kampanju pod nazivom „Narod protiv tajkuna". Kako to komentarišete?

Ko je tajkun?

 

Pa iz SNS-a tvrde da ste vi?

Tajkuni su ljudi koji su se preko noći obogatili kroz poslove privatizacije ili radom sa državnim firmama. Zato je tajkun negativna konotacija. Pošto ja nikada nisam radio sa državnim firmama i nisam se obogatio preko noći, onda SNS očigledno tu kampanju sprema protiv nekog drugog, a ne protiv mene.

 

A šta ako Vučić sa beogradskim raspiše i vanredne parlamentarne izbore? I kakav odgovor opozicije očekujete?

Vaše pitanje pokazuje u kakvoj zemlji živimo. U celom svetu se zna kada su izbori, samo kod nas stalno licitiramo. Dođe mi da kladioničarima predložim da uvedu kvote kada će da budu parlamentarni izbori, 2018. ili 2019. Imamo pet izbora u četiri-pet godina. Nije bitno kada će da budu izbori. Bitno je da ljudi koji se ne slažu sa ovim što ova vlast radi, a ja pripadam tom krugu, izađu sa idejama šta treba da se radi, a ne da se bavimo time kada će Vučić smisliti da opet budu izbori.

 

Kao da niste zadovoljni ni temama kojima se bave oponenti ove vlasti? A o čemu biste vi voleli da priča opozicija?

Hajde da pričamo o Beogradu, o ekonomiji. Evo, potvrđeno je da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas, zato što su one u svim mobilnim telefonima i električnim automobilima. Zar to nije šansa za Srbiju? To će da zaposli hiljade i hiljade ljudi i napravi brend od naše zemlje. Zamislite u svakom mobilnom telefonu ili u automobilu deo na kome piše „Made in Srbija". To su teme koje su nam danas potrebne, a ne da ljudi koji ne podržavaju ovu vlast obraćaju pažnju na to šta kaže Vučić, Vesić i Mali.

 

Ivković je čovek kod kog smo Dejan Bodiroga i ja otišli 2011. da ga zamolimo da se vrati na čelo reprezentacije. Bili smo na večeri u Atini i nijednu reč nismo progovorili o košarci. Na kraju, kada smo došli do kola, Duda je rekao: „Burazeru, samo da ti kažem, ako treba, ja sam tu. Nikakve pare ni honorar mi nisu potrebni jer imam ugovor u Olimpijakosu"  

 

Šta su uopšte teme za mladog čoveka? Veliku buru je izazvao vaš tvit kada ste pohvalili svoju ćerku što učestvuje u protestima nakon predsedničkih izbora.

Mladi danas misle da je nemoguće promeniti stvari, pa i ne pokušavaju, već samo razmišljaju kako da odu iz zemlje kad diplomiraju. Profesori su nekad bili uz nas, a danas vrlo mali broj njih iznosi stavove.

Ja sam ponosan što je moja ćerka otišla na demonstracije. Ako neko ima 18, 19, 20 godina, treba da demonstrira protiv svega što mu u državi smeta. Ja bih bio ponosan na nju i da sam vlast a da ona demonstrira, jer dolazi njeno vreme.

 

Posle vašeg odlaska s mesta gradonačelnika 2013, Ivica Dačić vam je poručio da ćete imati više vremena da čitate Hemingveja. Šta ste čitali?

Je l' treba da budem duhovit ili ozbiljan?

 

Kako hoćete...

Ljudi koji me znaju, znaju da sam čitao Ajn Rend, i Pobunjeni atlas i Veličanstveni izvor, iako se ne slažem uvek s njenim liberalnim stavovima.

Ali sam čitao ponovo i Alana Forda, i njegove mudrosti, pošto sam veliki ljubitelj stripova. Dakle - ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti. U životu se držim te devize.

 

Pa je l' kanite da pobedite?

Kanim, jer u životu su pobede važne. A pobeda za mene je da radim ono što mislim i u šta verujem bez obzira na cenu.

 

Pitali smo vas za Beograd?

Shvatio sam šta ste me pitali. I mislim da sam vam odgovorio...


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



asid
26.10.2017 - 01:17
Savet
Nisam siguran da je pametno da se Djilas kandiduje na Beogradskim izborima ali bi valjalo da se za svaki slučaj posavetuje za predvodnikom opozicije Lukom Maksimovićem!
Biljana
26.10.2017 - 01:17
Kanim...
doprineti pobedi!