Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Magazin

Đavolji PR i čovek koji je "izmislio" Margaret Tačer: "Loša reputacija je bolest, pozovite spin doktora"

"Moje duboko uverenje je da mali broj reči i jasna vizuelna slika može da promeni način razmišljanja ljudi. Mi pričamo priču. Ne mislim na laži. Radimo za ljude koji žele da se čuje njihova strana priče"
Iz arhive Nedeljnika
Datum: 02/11/2018

Đavolji PR i čovek koji je "izmislio" Margaret Tačer: "Loša reputacija je bolest, pozovite spin doktora"

Foto: Profimedia

Na prvi pogled, kancelarije Bel Potindžera u ulici Kurzon su ono što bi svaki teoretičar zavere mogao poželeti. Ulaz do njih čuvaju uniformisani policajci sa automatskim puškama - to je ogromna ambasada Saudijske Arabije, zemlje sa kojom je kontroverzni gazda kontroverzne PR firme sarađivao preko deceniju. Iza ambasade prostire se ostatak Mejfera, dela Londona u kojem su poslovi diskretni, etika fleksibilna, a najbolje uspevaju bogataši koji bi da postanu još bogatiji.

U lobiju Bel Potindžera, tamo gde su kožne fotelje krem-boje, dnevne novine vise sa zidova. One vam poručuju da Bel, je u u PR-u i marketingu zakoračio 1959. godine, može da vas ili vašu firmu ili vašu vladu, svejedno, ubaci u novine... Ili da tiho obavi suprotno. "Mi uspevamo da držimo mnogo ljudi van medija", kaže Džejms Henderson, izvršni direktor firme.

Iz lobija, maleni lift vas diže do kancelarije na vrhu zgrade. To je soba na ćošku, sa prozorima koji gledaju na crveno-bele krovove Mejfera. U centru sobe je veliki sto u obliku zareza, nekoliko stolica za klijente, prastari kompjuter, dva telefona, dve prljave šolje za kafu, polu-puna pepeljara, i Bel lično.

Timoti, lord Bel od Belgravije, koji je 1990. dobio titulu viteza od svog dugogodišnjeg klijenta i političke srodne duše Margaret Tačer, sada ima 77 godina. Ali i dalje izgleda kao staromodni PR tip iz serija poput "Mad Men": zalizana kosa, asertivna kravata, opeglana košulja, brz osmeh. Priča umilno i redovno ubacuje vaše ime u svoje kratke rečenice. On je ikona ovog biznisa, i mnogi su ljudi pokušali da mu napišu čitulju, ali su se obili o hridi njegove čelične odlučnosti. "On ima veoma moćnu mrežu kontakata širom sveta", kaže Mark Borkovski, britanski PR veteran i istoričar industrije. "Bel Potindžer je velika multinacionalna kompanija. Već godinama rade u senci, kao agenti uticaja."

Bel retko daje intervjue, a i ako to radi, obično se obraća preko desničarskih novina. Ali, nekada želi i da se obrati široj publici.

"Tačerkina zaostavština... Naravno da i dalje živim od toga, barem donekle", kaže. "Ono što sam za nju uradio je prilično preuveličano od strane jednih, i mnogo potcenjeno od strane drugih."

Ako je verovati Belovoj biografiji, "Najveći spin doktor", iz pera Marka Holingsvorta, Bel je savetovao Tačerku do najsitnijih detalja, od toga kako da se opusti na televiziji ("kako bi istopio njen ledeni izraz lica, Bel bi sedeo iza kamere i kreveljio se"), kako da napada laburiste (uključujući i čuvenu kampanju posterima "Labour Isn't Working", što je neprevodiva, ali ubitačna igra reči, koja je srušila Kalaganovu vladu krajem sedamdesetih godina)...

"Moje duboko uverenje je da mali broj reči i jasna vizuelna slika može da promeni način razmišljanja ljudi. Mi pričamo priču. Ne mislim na laži. Radimo za ljude koji žele da se čuje njihova strana priče".

Vlada Sri Lanke, F. W. de Klerk, kada je protiv sebe imao preminulog Nelsona Mandelu, u trci za predsednika Južne Afrike: Taksin Šinavatra, svrgnuti tajlandski premijer, čiji protivnici i dalje tvrde da on kontroliše zemlju; Asma al-Asad, supruga predsednika Sirije; Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije; novinarka Rebeka Bruks pošto je optužena za hakovanje telefonskih linija; opresivni režimi Bahreina i Egipta; američka administracija u Iraku; naftna kompanija optužena za uništavanje životne sredine Trafigura; Oskar Pistorijus nakon što je optužen za ubistvo; Pinočeova fondacija u vreme kada je čileanski diktator bio u britanskom zatvoru.... Bel je predstavljao sve njih. On ide, fudbalskim rečnikom, glavom tamo gde drugi ne bi i nogom. Tamo odakle svi beže.

Sve ovo je, naravno, samo ono što se zna. Jer, od 2009. Bel Potindžer ne objavljuje spisak svojih klijenata. Bel, ipak, tvrdi, da su oni u celoj priči - dobri momci.

"Mi smo jako pristojni ljudi. Znamo šta je dobro, a šta loše. Pristali smo da radimo za Lukašenka onog trenutka kada mi je stisnuo ruku i rekao: 'Želimo da idemo ka demokratiji'. I šta smo mi uradili? Uspeli smo da oslobodimo šest političkih zatvorenika. Odbili smo, eto, Roberta Mugabea".

Bel je odrastao u dobrostojećem, uglavnom konzervativnom predgrađu severnog Londona. I njegovo poreklo je ono srednje klase: njegov otac, Irac, bio je talentovani prodavac, a majka, Australijanka, potiče iz trgovačke porodice, baš kao i Megi Tačer. Kao mladić, šezdesetih, Bel je bio manje zainteresovan za politiku nego za marketing, ali je ipak našao vremena da se bavi torijevskim poslanicima, uključujući i buduću Gvozdenu lejdi. Kada je ona angažovala Bela i njegove tadašnje poslodavce Saatchi & Saatchi da rade za njenu partiju 1978, između njih dvoje odmah je nešto kliknulo. Postao je glavni kotač u njenom unutrašnjem krugu pametnih i pomalo mračnih neformalnih savetnika, verovatno i zato što su imali sličan pogled na svet: taj stav mi-protiv-njih, oštri anti-komunizam, beskompromisno zalaganje za slobodno tržište.

"Ako me neko inspirisao, bila je to Ajn Rand", kaže Bel, osvrćući se na čuvenu, kontroverznu američku desničarsku autorku. Čak i godinama pošto je pao Berlinski zid, Bel je novinare koji mu se nisu sviđali nazivao "komunjarama", i čija je okosnica za kampanju oslobađanja generala Pinočea bila da je to čovek koji je pobedio komuniste. Doduše, prvi savet koji je Timoti Bel dao Čileancu bio je da "mora da se jako razboli, i to veoma, veoma brzo"...

Mnogo toga što Bel Potindžer objavljaju obavijeno je velom tajne, ali kompanija negde mora da se promoviše, tako da se na njihovom sajtu često nalaze vrlo detaljne studije slučaja.

"Ketrin Radmaher je bogata nemačka naslednica", počinje jedna. "Ona je zamolila Bel Potindžer da joj pomognemo da sačuva reputaciju i utiče na medije tokom pravnog maratona sa bivšim mužem. Posle svakog ročišta, Bel Potindžer je svetskim medijima dostavljao odlične izjave, i tiho smo brifovali novinare. Intervju u Tatleru, u kojem je prikazana kao privilegovana, ali skromna majka dvoje koja je pokušavala da sačuva brak, prenet je u Sunday Timesu. Intervjui u Evening Standardu i Financial Timesu bili su pozitivni..."

Po mnogim stvarima, PR biznis postaje sve teži i sve manje glamurozan. Internet i društvene mreže su učinile tradicionalne kanale uticaja Bel Potindžera - one novine koje vise sa zida - manje važnim u stvaranju i rušenju reputacija. Tu je i činjenica da neraspoloženje društva prema političarima, biznismenima i bogatima - već opipljivo u mnogim državama - znači da ljudi teže prihvataju da su interesne grupe "dobri momci." Bel je profesionalni optimista, ali zato je povremeno namršten kada razmišlja o modernom svetu.

"Ja mrzim internet. I ne volim Dejvida Kamerona. Ne razumem ga, jednostavno."

Ne dešava se toliko retko ni da Bel Potindžer u isto vreme radi za dve suprotstavljene, čak i zaraćene strane. Retko koji klijent, ipak, odluči da uskrati poverenje ovoj kompaniji. Njihovo neosvrtanje na konflikt interesa, kao i spremnost da predstavljaju sumnjive klijente, neka je vrsta najbolje reklame. I uvek će, da se ne lažemo, biti ljudi koji žele PR firmu što nije gadljiva na pare i ne postavlja previše pitanja. A ko može da u tom biznisu bude bolji od čoveka koji je uz Margaret Tačer bio sve do njene smrti, pa tako bio i onaj koji je objavio svetu da je Gvozdena Lejdi preminula...


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.