Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Kultura

"Bajka za teška vremena": Film koji je suprotnost cinizmu i razjedinjenosti, ali i Trampu

Film "Oblik vode" (The Shape of Water), meksičkog reditelja Giljema del Toroa mogao je da ga odvede i na drugu stranu - on kaže da svakako, nije uvek lako ići za svojim snovima, toliko menjati i rizikovati i pokušavati ostati dosledan sebi. "Tu se vrlo lako stiže do dna"
Piše Zorica Marković, arhiva Nedeljnika
Datum: 09/11/2018

"Bajka za teška vremena": Film koji je suprotnost cinizmu i razjedinjenosti, ali i Trampu

Foto: Printscreen

Kada je prvi put upoznao Giljerma del Toroa pre više od 25 godina, Alfonso Kuaron, danas prvi meksički reditelj koji je dobio Oskara za najboljeg reditelja bio je vrlo ljubomoran. "Čuo sam za tog genijalca iz Gvadalahare i bio sam ljubomoran. Ali uskoro je on osetio isto prema meni, 'čilangu', momku iz Sijudad Meksika".

Bio je to sudbonosni susret. Isto kao i sa Alehandrom Gonzalezom Injarituom, još jednim tada budućim oskarovcem, i njegovo remek-delo iz 2000. godine "Amores Perros". "Godinama posle tog susreta, Alfonso Kuaron me je pozvao i rekao da postoj taj neki tip iz Meksika koji ima briljantan film, ali predug je i mislimo da jedini tip koji može da ga ubedi jesi ti", priseća se Del Toro i kaže: "Pojavio sam se i pojeo sav pasulj koji su imali!"

Nekako je sudbina htela da se toliko talentovanih meksičkih reditelja rodi i živi i radi u istom periodu, i piše novu istoriju Holivuda, pa i svetske kinematografije.

Taj trojac Injaritu, Kuaron i Del Toro postao je poznat kao "Tri amigosa", naslov knjige, i po uspehu u transnacionalnoj filmskoj industriji. Ta generacija filmadžija, uz podršku mnogih drugih koji su nepoznati široj javnosti, ali u Holivudu i te kako poštovani, radila je i studirala zajedno. Izdižući se iz svojih sredina, počeli su da prave filmove kada je meksička industrija bila na najnižem nivou osamdesetih. Nije bilo mnogo izbora, jer je industrijom dominirala jeftina produkcija o eskort barovima i telenovele. "Ali 'Tri amigosa' počeli su da stvaraju novi interesantan film o problemima kao što su HIV, eksperimentalne horor filmove ili drame sa drugačijim tehnikama pripovedanja."

Kuaron je napravio 80 procenata "Gravitacije" uz pomoć kompjuterske grafike, a ljudi su mu rekli da neće to upaliti ako glumica bude sve vreme u mehaničkoj opremi. „Birdman" i „Panov lavirint" koriste magiju i tešku realnost, koji podseća na magični realizam u literaturi Latinske Amerike.

Od Kuaronove "Gravitacije", 2014. godine, i prvog Oskara za Meksikance, kao da je krenula renesansa latino filma. Četiri godine Oskarom su dominirali film-mejkeri iz Meksika. Ubrzo je i Alehandro Injaritu osvojio dva, za „Birdman" i „Osvetnik". Prošle godine je taj niz prekinuo film „La La Land", ali ove godine se to promenilo.

Giljermo del Toro, možda i najpoznatiji predstavnik pokreta pod nazivom "New Mexican Cinema", osvojio je Oskara. Neobična fantazija i romansa "Oblik vode" imao je najviše nominacija u odnosu na bilo koji film, trinaest, a do sada je lako osvajao sve nagrade.

"Mislim da se to već dugo pripremalo", kaže dr Mirjan Hadu, sa Hispano studija na Univerzitetu Rojal holovej. "Sva trojica ovih reditelja startovali su u isto vreme devedesetih, sličnog su bekgraunda, i u isto vreme su prešli u Holivud, tako da se to rađalo."

I nije reč o tome da je samo došlo do obrta koji se sigurno ne dopada Donaldu Trampu, već je u pitanju "tajming". Ova pojava novih reditelja, neobičnog porekla i neobične mašte, odražava klimu u Holivudu koji je sada mnogo otvoreniji alternativama, ali i koji se otvara na sve načine, pa i kroz bunt #MeToo. Trojica reditelja: Kuaron, Injaritu i Del Toro posebno od prošle godine, postali su veoma uticajni. Kuriozitet je da njih trojica vrlo blisko sarađuju i da svojim poslednjim filmovima rade sa najboljim svetskim glumcima, s ogromnim budžetima. Iako su u početku popularizovali meksičku priču, njihovi kritičari tvrde da oni ipak ne promovišu latinoameričke glumce u svojim filmovima i da je to i dalje dominacija belih filmaša.

Del Torova veza sa publikom ima jednu konstantu: monstrume, neobična bića. Njegovi filmovi „Helboj" i „Blejd II" postigli su fantastične uspehe, a pre svega „Panov lavirint".

"Oblik vode" je fuzija dveju polovina - američka priča ispričana njegovim poetičnim talentom.

"Ovaj dan još dugo neću zaboraviti. Trinaest je sada odličan broj i desio se mom najboljem filmu. Dobro je pripadati tom klubu", izjavio je Giljermo del Toro posle saznanja da je njegov film "Oblik vode" osvojio 13 nominacija za Oskara.

"Bilo je to baš dugo putovanje. Ljudi sada kažu: pa naravno da je nominovan, ali svaki put kada preduzmete rizičan, ludački korak u premisi poput ove, ili 'Panovog lavirinta' ili 'Đavolje kičme', kada stvarate alhemiju toliko delikatnu u ovom žanru, nikada niste sigurni. Može da ode na jednu ili drugu stranu. Ovo je sport sa kontaktom, gde se 'tučete' sa materijalom. Jedna stvar koju sam naučio za četvrt veka, koliko ovo radim, jeste da ne postoji nešto što se zove siguran uspeh, tako da je ovo baš divan dan", rekao je Del Toro.

Del Toro je kao jedan veliki dečak. On kaže da je oduvek znao da će ga mašta nekud odvesti. Pre svega čudovišta. Svakako, nije uvek lako ići za svojim snovima, toliko menjati i rizikovati i pokušavati ostati dosledan sebi. Tu se vrlo lako stiže do dna.

"Način da malo ublažiš taj rizik jeste da se okružiš najboljima. U slučaju 'Oblika vode' većina njih, ako ne i svi, prvi put su nominovani. To su ljudi sa kojima sam radio godinama i kladio sam se na njihove sposobnosti i na njihovu posvećenost. Ako dovde dođeš sam, onda nešto ne radiš kako treba. Ako je film dobar, to je zato što su svi uradili posao posvećeno."

Možda je i to razlog neobične hemije trojice reditelja koji ostaju vrhunski saradnici.

"Svaki put kad se vidimo, to je kao eksplozija kreativnosti", kaže kamerman Emanuel Lubecki, koji je sa Injarituom dobio dva Oskara. Del Toro je, međutim, kažu, bio oduvek poseban tip.

"Od detinjstva sam bio veran čudovištima. Čuvala su me i fascinirala jer verujem da su ona sveci zaštitnici naše divne nesavršenosti, ona dozvoljavaju i otelovljuju mogućnost neuspeha", rekao je Del Toro o svojoj neobičnoj mašti.

On je priznao da se 25 godina bavio vrlo neobičnim pričama, sačinjenim od pokreta, boje, svetlosti i senke. One su mu, kako kaže, spasle život, i to tri puta. Jednom "Đavolja kičma", jednom "Panov lavirint", a sada "Oblik vode". Umeo bi da se šali prilikom dodela nagrada, koje je prošle godine brojao na desetine, rečima da i njegova čudovišta zahvaljuju. "Za nas reditelje to nisu samo stavke u filmografiji. Mi smo sklopili dogovor sa vrlo neefikasnim đavolom koji menja tri godine naših života za jednu stavku na IMDb. A to su delovi naše biografije i oni su živi."

Šta je to neobično sa "Oblikom vode"? Reč je o neverovatno hibridnom filmu, za koji je teško reći kojeg je žanra. Mašte, sigurno. Kritičari se utrkuju ko će ga komplikovanije definisati i pokazati koliko se slojeva krije ispod te "vode". Drama, naučna fantastika, bajka, romantična bajka, triler, mjuzikl, melodrama, priča o monstrumima... Politički bunt, nepristajanje na sistem podele velikih blokovskih sila, patrijarhalnu kulturu. Ima i onih poput Miroljuba Vučkovića koji kaže da materijalnu osnovu filma Del Toro ispunjava duhovima, ponekad i utvarama poznatih i u istoriji filma korišćenih obrazaca: u "Obliku vode" susreću se Andersenova: "Mala sirena", "Lepotica i zver", "King Kong", "Frankenštajn", njegov film "Panov lavirint", Bong Džun Hoov "Okdža"... čak i Spilbergov „E. T".

Šta je sve od svega toga "Oblik vode"?

"Oblik vode" Del Toro opisuje kao "bajku za teška vremena".

"Ukoliko ostanete čisti i odani svojoj veri, onome u šta verujete - u mom slučaju, u čudovišta - možete sve da postignete", rekao je Del Toro kada je preuzimao nagradu na Venecijanskom festivalu. Kao i sve ideje, i ova se rađala dugo, bolno, mučno i uz nekoliko pokušaja i odustajanja.

"Ova ideja je bila u meni već nekoliko decenija", rekao je Del Toro. "Počeo sam da pišem scenario 2012. do 2014. i imao sam celu priču, osim ruskih špijuna."

Kada govori o svom biću koje je, još na neviđeno, opčinilo javnost, govori kao o morskom stvorenju, kreaturi, tajnom oružju koje Amerikanci planiraju da pošalju u svemir, ali ono doživi neku uvrnutu ljubavnu vezu sa čudnom radnicom Elis. Za njega je ta kreatura ravna remek-delu.

"Prelepa stvar u vezi sa ovim bićem je to što je neka vrsta Mikelanđelovog Davida tih stvorenja. On je apsolutno prekrasan u svakom pogledu, u svakom skulptoralnom detalju."

Kako glavni junaci, monstrum i junakinja Elis ne mogu da komuniciraju jer nemaju moć govora, nalaze način da pričaju bez ijedne izgovorene reči. I tu dolazimo do njegove priče o povezivanju sa drugima.

"Film je o povezivanju sa 'drugima'. Ideja empatije, ideja kako smo potrebni jedni drugima da preživimo. I zato je originalan naslov za scenario dok sam ga pisao bio 'Bajka za teška vremena', jer mislim da je ovaj film suprotnost cinizmu i razjedinjenosti koju osećamo svakodnevno."

On u filmu kao i u Panovom lavirintu koketira sa idejom života posle smrti, iako ne veruje u njega. "Ne verujem da ima života posle smrti, ali mislim da nam to postaje jasno u poslednjem minutu naših života. Sve što postignete, nestaje. Ostajete sa svojim delima, i sa onim što niste uradili. A taj trenutak jasnoće daje vam mir ili najstrašniji strah jer konačno shvatite ko ste."

Del Toro, sa svoje 54 godine, u jednom trenutku je govorio da je Kanadomeksikanac. Svakako, ta hibridna nacionalnost samo je lajtmotiv njegovih filmova: hibridnih žanrova, nespojivih situacija i ličnosti, potpuna mašta jednog dečaka koji, kako uvek naglašava, nije prestao da veruje u čudovišta.

Horori su obeležili njegove početke. U pitanju je niz kratkih filmova, kao i horor serija "Naznačeno vreme", svojevrsna meksička verzija "Zone sumraka", u kojoj su radili i Alfonso Kuaron i Emanuel Lubecki.

Godine 1993. debitovao je dugometražnim filmom, naravno, hororom "Cronos", koji je stekao kultni status. Odmah odlazi u Holivud i snima horor "Mimic", o čudovištima iz njujorške kanalizacije. Taj film nije dobro prošao, a Del Toro, tražeći sreću, produžio je na treću destinaciju, u Španiju, gde snima "Đavolju kičmu" 2001. godine, natprirodni "gotik" u vremenu Španskog građanskog rata. Holivud je ipak bio mesto za njega. Uspeh je morao da dođe iz toliko uvrnutog talenta. Snima adaptaciju „Helboja", i to dva filma 2003. i 2008.

Mogućnost da radi na dva kontinenta nije napuštao, pa je odlučio da se vrati u Španiju i da snimi, kako se ispostavilo, film koji mu je obeležio karijeru, sve do "Oblika vode". To je bio do sada njegov najznačajniji film - "Panov lavirint" neka vrsta uvoda u ono što će prirediti 11 godina kasnije. Bila je to hibridna priča realnog i nerealnog, mešavina horora, bajke i partizanskog filma koja mu, kako kritičari kažu, služi da kritikuje patrijarhat, konzervativizam i veze tih vrednosti sa fašizmom, kako je opisivao Jutarnji list.

Posle „Panovog lavirinta", Del Toro se vratio u Holivud, ali nije imao mnogo uspeha. Radio je "Pacific Rim" i horor "Crimson Peak", tako da je "Oblik vode" neka vrsta povratka.

Zbog ljubavi prema hororu, posebno prema vampirima, ne odriče se stvaranja igrica i ciklusa vampirskih horor romana. Oni poznavaoci umetnosti kažu da se u svim oblicima fikcije bavio i politikom i poetikom: izražavao je prezir prema društvenim i političkim hijerarhijama, kao i sklonost prema marginalizovanima. I bez obzira na to što kao dečak uvek govori o tome šta bi sledeće snimio kad su u pitanju čudovišta, pa je tako dugo razmišljao o novoj verziji "Frankenštajna" u kojoj bi igrao popularni britanski glumac Benedikt Kamberbač, nikada se nije odrekao tužnih i realnih priča koje je viđao kao dečak u Meksiku.

Neće uspeti da prođe bez one gorke pilule, pa se tako dan nakon što su listići poslati na glasanje članovima Akademije filmske umetnosti i nauke koji odlučuju o narednom Oskaru, stigla tužba za plagijat. Dejvid Zindel tvrdi da je Del Toro ukrao predstavu njegovog oca Pola iz šezdesetih godina "Let me hear you whisper". Razlika u priči je što je u predstavi delfin, a ovde polučovek polurečno biće. Kritičari optužuju da posle „Panovog lavirinta" počinje da pravi isti film, tj. varijacije na temu, ali oni koji ga znaju, znaju da on samo voli čudovišta.

Del Toro kaže da je sve pitanje "izbora i neposlušnosti". "Mislim da je neposlušnost prag odgovornosti i mislim da treba da sledite svoje instinkte i film to pokušava da pokaže kroz parabolu, da izbor i neposlušnost nekad idu ruku pod ruku."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.