Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

Antarktik, beskrajna, zaleđena zemlja: Kada toplo postaje pretoplo

Bolje razumevanje načina na koji se antarktički led povećavao i smanjivao u prošlosti moglo bi da bude dobar vodič za promene koje bi globalno zagrevanje moglo da izazove
Džastin Gilis / The New York Times International Report
Datum: 14/12/2018

Antarktik, beskrajna, zaleđena zemlja: Kada toplo postaje pretoplo

Foto: Profimedia

Motori su brujali dok se vojni teretni avion spuštao na najveći komad plutajućeg leda na svetu. U utrobi aviona naučnici su pritisli prekidače. Merači gravitacije su oživeli. Puls radara i laserski zraci ispaljeni su prema ledu. Površina Rosove ledene ploče počela je na kompjuterskim ekranima, u redovima podataka, da prikazuje tajne koje se ispod nje kriju.

Antarktik, beskrajna, zaleđena zemlja, skriva mnoge misterije. Neki naučnici smatraju da sudbina civilizacije zavisi od njihovog otkrivanja.

Većina ljudi misli da je Antarktik nepromenljiv. Ali led se pomera sa zemlje u more, milijarde tona svake godine, i to radi već eonima. Danas se te promene, po svemu sudeći, dešavaju još brže. Naučnici strahuju da se delovi ledenog pokrivača možda nalaze u početnoj fazi nezaustavljive dezintegracije. Pošto bi odlamanje delova ledenog pokrivača moglo da podigne nivo mora za nekoliko metara, postojanje izloženih gradova na obalama moglo bi da zavisi od onoga što se događa ovde.

"Nalazimo se 9.000 milja od Njujorka", kaže Nikolas Frirson, inženjer koji je predvodio tim sa Univerziteta Kolumbija, koji je otišao da proučava Antarktik. "Ali smo povezani okeanom."

Zbog rapidnog pogoršanja stanja na Antarktiku, nivo mora mogao bi da poraste toliko brzo da bi desetine miliona stanovnika priobalja moralo da beži u kontinentalne delove, dovodeći društva na granicu raspadanja. Naučnici su nekada mislili da je ovaj scenario uglavnom rezervisan za filmove sa katastrofama. Sada ne mogu da isključe tu opciju.

Pa ipak, dok pokušavaju da utvrde koliko je ozbiljna ova situacija, suočavaju se sa nedostatkom informacija. Nedavne kompjuterske prognoze ukazuju da bi, ukoliko se emisija štetnih gasova bude nastavila, delovi Antarktika mogli da se ekstremno brzo otope i nivo mora do kraja ovog veka podignu za dva metra. To je dvostruko više od maksimuma koji je bio projektovan od međunarodnog panela stručnjaka za klimu pre svega četiri godine. Ali sve te prognoze sada deluju zastarelo. "Ili smo decenijama prebrzi, ili decenijama prespori", kaže jedan od eksperata, Robert DeKonto sa Univerziteta Masačusets u Amherstu.

Alarm se odavno oglasio, pa Nacionalna naučna fondacija u Vašingtonu i Odbor za istraživanje prirodne sredine u Velikoj Britaniji udružuju snage kako bi preciznije utvrdili najproblematičnije tačke. Ovi napori mogli bi da koštaju više od dvadeset pet miliona dolara, a moguće je da će proći godine pre nego što dobijemo opipljive odgovore o sudbini leda.

To je trka protiv vremena, u kojoj je jedino važno dati pravu prognozu o posledicama emisija gasova. Naučnici sa Kolumbije proveli su dva poslednja antarktička leta u niskom letu iznad Rosovog ledenog brega, koji služi kao čep i pomaže da se uspori "oticanje" zemlje i leda u more. Računarske prognoze kažu da bi ledeni breg mogao da nestane u svega nekoliko narednih decenija.

Iako Antarktik deluje toliko udaljeno, svako ko sedne u automobil, pojede biftek ili se ukrca na avion, doprinosi emisiji gasova koja ovaj kontinent dovodi u rizik. Ukoliko se količina emitovanih gasova ne bude kontrolisala, naučnici tvrde da će se Antarktik, bez sumnje, istopiti u more.

Ali ne znaju koja će temperatura biti okidač, niti da li ubrzano pomeranje leda znači da ju je Zemlja već dosegla. Pitanje je, kaže Ričard Eli, naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, lakše postaviti nego na njega odgovoriti: "Koliko toplo je pretoplo?"

 

Ugroženi gradovi u priobalju

 

U antarktičkom ledenom pokrivaču zaključano je 60 odsto slatke vode na Zemlji. Led je nastajao desetinama miliona godina. Tanki slojevi snega postepeno su se presovali u led, okovavši planinske lance i sagradivši ledeni pokrivač debeo više od tri kilometra. Pod sopstvenom težinom, led pluta nizvodno u sporim potocima koji u nekom trenutku ledene bregove odvedu u more.

Ukoliko se ledeni pokrivač bude dezintegrisao, mogao bi da podigne nivo mora za 50 metara - apokalipsa, u zavisnosti od toga koliko bi se to brzo desilo. Istraživanja ukazuju da će, ukoliko društvo bude sagorelo sva fosilna goriva za koja se zna da postoje, kolaps ledenog pokrivača biti neminovan.

Nešto slično možda se već dogodilo. U 19. veku, etnografi su shvatili da su brojne civilizacije imale mit o potopu. U Epu o Gilgamešu, voda potapa smrtnike tako da se i bogovi prestraše. U indijskoj verziji, Višnu upozorava čoveka da se skloni na brod i sa sobom ponese seme. U Bibliji, Bog nalaže Noi da po dvoje od svih stvorenja povede na barku.

"Mislim da se neka vrsta velikog potopa već dogodila u čitavom svetu", kaže Terens Dž. Hjuz, penzionisani glaciolog. "I da je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju čovečanstva koje je opstalo u ovim pričama."

Takav potop dogodio se na kraju poslednjeg ledenog doba. Pre oko 50.000 godina, ledeni pokrivač zaključao je toliko mnogo vode da je nivo mora opao na, kako se procenjuje, 120 metara. Pre možda 25.000 godina, ledeni pokrivač počeo je da se topi i nivo mora počeo je da narasta. Tokom nekoliko hiljada godina, obale su se pomerile ka kontinentalnim delovima za oko 160 kilometara. Rana društva koja su živela u priobalju gledala su poplavu.

Ostaci sećanja na to ledeno doba su tu. Nešto leda i dalje opstaje na planinama, ali dva glavna "preživela" su dva velika ledena pokrivača koji leže preko Grenlanda i Antarktika. Neki naučnici još su sedamdesetih upozoravali da bi ledeni pokrivač mogao da postane ranjiv mnogo ranije nego što se očekuje, ukoliko se emisija gasova ne bude kontrolisala.

Pošto je zapadni deo Antarktika pod vodom, osetljiv je na zagrevanje okeana. Sveobuhvatni satelitski monitoring počeo je devedesetih i, u roku od jedne decenije, pojavili su se dokazi da je ledeni pokrivač u destabilizaciji i povlačenju. Otada se brzina kojom glečeri otpuštaju led u more utrostručila. Svake godine izgubi se sto milijardi tona.

Istraživanje dr Dekontoa i Dejvida Polarda sa Univerziteta u Pensilvaniji 2016. pokazalo je da su i zapadni i istočni deo Antarktika osetljivi na kontinuirano globalno zagrevanje. Oni su naveli da bi nivo mora do kraja ovog veka mogao da poraste za dva metra, a da bi se tempo dramatično ubrzao u 22. veku.

Ukoliko rast bude bio brz kao što neki predviđaju, mogao bi dovesti do katastrofe nemerljivih posledica, pošto u rasponu od jednog metra više živi stotine miliona ljudi i imovina u trilionima dolara.

Neki naučnici počeli su da misle da je zapadni deo Antarktika, koji je najkrhkiji, katastrofa koja može da se dogodi svakog trenutka. "Najznačajnije povlačenje moglo bi da se dogodi u roku od deset godina", kaže Robert Bindšadler, penzionisani klimatski naučnik Nase. "Ne bi me nimalo iznenadilo."

 

Odgovori skriveni u ledu

 

Naučnici se utrkuju da razumeju šta se dešava Rosovoj ledenoj ploči dok se planeta oko nje zagreva. Takođe pokušavaju da izmere ulogu klimatskih promena koje izaziva čovek u slabljenju drugih delova ledenog pokrivača na zapadu Antarktika.

U najgorem slučaju, globalno zagrevanje izazvaće kolaps Rosove ledene ploče koji će početi sredinom ovog veka. Ploča funkcioniše kao zapušač koji usporava led koji pokušava da se sa zemlje izmesti u more. Ukoliko se ona bude dezintegrisala, led bi se utapao u okean mnogo brže. Najranjiviji delovi ledenog pokrivača mogli bi da podignu nivo mora za tri do pet metara, iako većina naučnika smatra da bi za to trebalo više od veka.

Hoće li se prognoze ispostaviti kao tačne delom zavisi i od toga ima li morsko dno ispod Rosove ledene ploče duboke kanale kroz koje bi sve toplija okeanska voda mogla da napadne led odozdo. Drugačija podvodna topografija - visoki grebeni, na primer - mogla bi da zaustavi toplu vodu.

Mnogi stručnjaci misle da će toplija temperatura vazduha oslabiti zapadni Antarktik odozgo, dok ga topla okeanska voda napada sa donje strane. Sve toplija voda izgleda nanosi najviše štete nizu glečera koji plutaju u oblasti Amundsenovog mora.

Sateliti su tu identifikovali najbrži gubitak leda, otvorivši kritično pitanje: da li je nezaustavljivi kolaps već počeo? Ova oblast jedna je od najzabačenijih na kontinentu, daleko od američkih i britanskih istraživačkih baza.

"Ono što treba zaista da znamo jesu detalji onoga što se dešava kada se spoje led, okean i zemlja", kaže Ted A. Skambos, naučnik sa Univerziteta u Koloradu.

Bolje razumevanje načina na koji se antarktički led povećavao i smanjivao u prošlosti moglo bi da bude dobar vodič za promene koje bi globalno zagrevanje moglo da izazove. Tokom prirodno toplog perioda pre oko 120.000 godina, nivo mora bio je viši između šest i devet metara u odnosu na trenutni, što implicira da ledeni pokrivač definitivno jeste osetljiv i na najmanje zagrevanje.

Ali neka istraživanja ukazuju da katastrofa još nije neminovna. U prošlogodišnjoj studiji Dekonto i Polard otkrili su da bi agresivno redukovanje emisije gasova moglo da stabilizuje Antarktik na vekove.

"Još postoji šansa da će nastati pakao", rekao je Dekonto. "Ali model ukazuje na to da postoji način da se rizik smanji."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.