Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

Orhan Pamuk: Moja vera u multikulturalizam

Turning Point: Izbori u Evropi daju vetar u leđa desničarskim nacionalističkim pokretima
Piše Orhan Pamuk
Datum: 26/12/2017

Orhan Pamuk: Moja vera u multikulturalizam

Foto Elena Seibert

Tragom Bregzita i pobede Donalda Trampa, sa autoritarizmom Redžepa Tajipa Erdogana i Narendre Modija, zatim poljske i mađarske vlade koje odbijaju liberalne vrednosti, i migranata, opšti konsenzus je da Zemljom plavi novi talas nacionalizma i iliberalizma.

Kao i uvek, moramo se odupreti instinktima autoritarnih lidera koji nam ograničavaju slobodu, demonizuju svakoga ko se čini drugačijim i - kao što je već slučaj u Turskoj - obezakonjuju slobodu izražavanja, nezavisnost sudstva i pluralizam. Moramo, kako znamo, stati u odbranu najdragocenijih prava: prava žena, slobode misli, akademske slobode.

Ali se svi, takođe, moramo zapitati kako ovaj vetar iliberalizma duva uprkos našem dobronamernom priznanju egalitarizma i humanizma. Zašto naša strana i dalje gubi na izborima?

Jedna od radosti koje nosi zanimanje romanopisca jeste mogućnost da vidite i pišete iz različitih pogleda na problem, da u reči unesete suprotstavljena viđenja, pa čak i kada su neverovatno snažno u disjunkciji. Roman Čudan osećaj u meni napisao sam kao istraživanje i opis sveta uličnog prodavca, običnog čoveka, na ulicama Istanbula, bez ignorisanja njegove religioznosti. Izostaviti nešto važno koliko je važna vera, čak i kada se pisac ne identifikuje sa njom na način na koji to lik iz romana čini, znači rizik da čitaoce uhvatite nespremne kada junakova inspiracija, prava niža klasa, počinje da glasa za islamističke političke partije. Moć takvih pokreta izgleda nam snažnija kada brkamo svoje liberalne fantazije sa stvarnošću.

Onako kako ja pokušavam da, dok pišem, istražim sukobljene perspektive, aktuelna američka inkarnacija multikulturalizma, koja podrazumeva da imigranti svojom autentičnom pozadinom doprinesu novoj kulturi, umesto da se odreknu sopstvene istorije da bi se uspešno asimilovali, može biti ohrabrujuća za ljude koji se opiru pupećem autoritarizmu. Učeći se međusobnom razumevanju, živimo ušuškani u činjenicu da poznajemo svoje susede, bez obzira na to koliko su drugačiji od nas.

Za vreme mog prvog odlaska u Njujork 1985. godine, shvatio sam da nam je multikulturalizam omogućio da živimo uz ljude najrazličitijih verskih i kulturoloških pozadina a da nismo primorani da se lišimo sopstvenog nasleđa. U to vreme ovakav oblik tolerancije još uvek se nije povezivao sa kulturnim relativizmom. Koncept multikulturalizma bio je od suštinske važnosti za američki "kotao pretapanja", u kojem su se povezivali ljudi disparatnih vera i kultura od kojih je skovana jedna nacija.

To je definitivno bio izazov za one koji su živeli u konfrontiranim zajednicama, umesto u harmoniji, u istoj zemlji, istim gradovima i na istim ulicama. Ljudi koji su poticali iz sasvim drugačijih kultura mogli su da se drže tradicije koja je određivala njihova religiozna uverenja, društvene običaje i svakodnevne navike, sve dok su na umu imali činjenicu da su njihove individualne vrednosti relativne.

Meni se američki način integrisanja verskih manjina u šire društvo i dalje čini efikasnijim od evropskih metoda. Muslimani koji su imigrirali u Sjedinjene Američke Države izgledaju daleko srećnije i opuštenije od muslimana u Francuskoj. Verujem da je multikulturalizam znatno bolji nego što je laďcité, sekularni francuski model, u očuvanju slobode i religije. Srednjoškolkama u Francuskoj nije dozvoljeno da nose marame oko glave na časovima - što se ne razlikuje mnogo od onoga sa čime se suočavaju studentkinje u Turskoj, kako sam već opisao u svom romanu Sneg. 

 

CEO TEKST U NOVOM IZDANJU GLOBALNOG ALMANAHA TURNING POINTS, U IZDANJU NJUJORK TAJMSA I NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. DECEMBRA

ŠTA SVE MOŽETE DA ČITATE U SRPSKOM IZDANJU NAJPOZNATIJEG SVETSKOG GODIŠNJAKA POGLEDAJTE OVDE

 


 



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.