Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

LIČNOST GODINE: Dušan Duda Ivković, legenda jugoslovenske i srpske košarke

Ove godine je Duda Ivković postao "Legenda Evrolige”. Ušao je i u "Kuću slavnih" FIBA i sve se to dešavalo u kratkom periodu, zaključno sa oproštajnom utakmicom u Atini. Njegov život i njegova karijera razlozi su što je on nesumnjivo "ličnost 2017. godine"
Datum: 26/12/2017

LIČNOST GODINE: Dušan Duda Ivković, legenda jugoslovenske i srpske košarke

Foto Igor Pavicevic

Dušan Duda Ivković ima (imao je) jedno pravilo u životu: da se nikada ne vraća na mesto gde je već radio.

Jedino mesto gde se uvek vraća je Beograd. I Crveni krst.

Nije to neka košarkaška metafizika, nije ni reč o tvrdom principu. Nije to ni pravilo koje je od nekog čuo, niti mu je to neko nametnuo. Prosto, tako je... Potrebno je, valjda, čoveku da postavi neke koordinate u kojima će da funkcioniše.

To pravilo je prekršio samo dva puta u životu.

Bila je to 2008. godina. Posle svake serije velikih uspeha, dolazi period stagnacije kao priprema za nova velika dela. Zvuči kao poštapalica - zato što i jeste - ali je istovremeno i sažetak istorije srpske košarke. Ali te 2008. godine glave nisu bile hladne, delovalo je kao da je naša košarka u slobodnom, strmoglavom padu sa košarkaškog Olimpa koji je dostignut 2002. u Indijanapolisu, kada smo na mestu rađanja košarke pobedili NBA selekciju Amerike.

Koliko je taj uzlet simbolično bio visok, ono što je usledilo - opet, s ove tačke potpuno logično i očekivano - bio je težak pad. Bolni porazi, mnogo igrača odlazilo je u NBA i na neki način se odrodilo od srpske košarke, sistem je, delovalo je tako, pucao po svim šavovima. Ili bar ono što je trebalo da predstavlja sistem.

A onda je ponovo došao on. Dušan Duda Ivković, koji je skoro deceniju ranije, posle "balkona 1995", gotovo nečujnim korakom istupio sa mesta prvog trenera reprezentacije, ostavljajući Željka Obradovića, poput nekog od svojih golubova sa Crvenog krsta, da sam poleti ka najvišim košarkaškim visinama.

Ponovo je došao Duda u to vreme kada su medalje postale samo lepo sećanje i lekcija iz istorije, i godinu dana kasnije došlo je finale Evropskog prvenstva.

Trgnuo je našu košarku iz sna i izgradio temelj za renesansu koja će uslediti pod Aleksandrom Sašom Đorđevićem.

"Reprezentacija je nešto drugo", rekao nam je Duda Ivković kada je obrazlagao zašto je popustio pred svojim nepisanim pravilom.

Drugi put je to bilo kada je 2010. preuzeo Olimpijakos - a nastavio je da radi u reprezentaciji - tim sa kojim je, opet skoro deceniju i po ranije bio prvak Evrope.

Gde god je bio, rekao nam je, gradio je sistem koji je i posle njega radio po uzusima koje bi on uspostavio.

Zato se i nije vraćao u stare klubove. Jer kako da ruši sistem koji je sam postavio?

"Ne verujem u sudbinu, ali kao da je Bog pogledao da se ja posle 15 godina vraćam u klub koji nije osvojio ništa u međuvremenu i da mi tada osvajamo prvenstvo Evrope i prvenstvo Grčke, i to protiv Panatinaikosa koji je vodio Željko. To su bile vrlo kvalitetne utakmice koje i dan-danas analiziraju treneri", rekao nam je Ivković.

I Olimpijakos je, nesumnjivo, "nešto drugo" u njegovom životu. To je jedan od razloga što je spektakularni oproštaj ove godine priredio u Atini.

Samo jedan od razloga.

Druge razloge, verovatno, treba tražiti u poruci koju je ostavio u intervjuu za Nedeljnik: "Moraš da se skloniš da bi te poštovali."

To je pomalo i priča o našem mentalitetu.

 

CEO TEKST U NOVOM IZDANJU GLOBALNOG ALMANAHA TURNING POINTS, U IZDANJU NJUJORK TAJMSA I NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. DECEMBRA

ŠTA SVE MOŽETE DA ČITATE U SRPSKOM IZDANJU NAJPOZNATIJEG SVETSKOG GODIŠNJAKA POGLEDAJTE OVDE

 



 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.