Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

Fraktura 2017: Mir je sve krhkiji, istina sve maglovitija, a spektakl preuzima primat

Oluje ključaju. Vreme je samo po sebi nepredvidivo i razarajuće kad udari. Širi se strah. Mir je sve krhkiji. Tehnologija najviše povezuje; ona najviše i izoluje. Individualizam se transformiše u narcisizam. Istina i laž se mešaju. Vladaju glupost i vulgarnost
Piše: Rodžer Koen
Datum: 26/12/2017

Fraktura 2017: Mir je sve krhkiji, istina sve maglovitija, a spektakl preuzima primat

Foto MELISSA LYTTLE FOR THE NEW YORK TIMES

Prošao je čitav vek otkada je predsednik Vudro Vilson u svojih "Četrnaest tačaka" u januaru 1918. godine saopštio planove Amerike za svet. Pozvao je na uklanjanje ekonomskih barijera i istakao načela slobodnog tržišta, javnosti međudržavnih sporazuma, demokratije, založio se za pravo naroda na samoopredeljenje i stvaranje Lige naroda koja će garantovati "političku nezavisnost i teritorijalni integritet velikim i malim državama". Bio je to program koji je najavio naredbodavne namere Amerike i koji je trebalo da stavi tačku na rat. Vilson nije uspeo; mir u Evropi po završetku Prvog svetskog rata trajao je ne više od jedne generacije. Ipak, uplitanjem u svetska posla, Sjedinjene Američke Države, moćnije nego ikada od 1945. godine, neće se odreći Vilsonovih načela – sve do 2017.

Stotinu godina je dobar uspeh. Nebrojeno ljudi širom planete dobilo je ili očuvalo svoju slobodu zahvaljujući američkoj moći. Greške su bile upadljive. Narodi nisu ništa više bezgrešni od pojedinaca koji ih čine. Ipak, sve u svemu, sloboda, demokratija i vladavina prava, koje su štitili američki garnizoni, širile su se i bujale. Pax Americana nije bio besmisleni pokušaj da se tako i nastavi. Američki mir je opsta(ja)o. Ali svemu dođe kraj.

Jedina intuicija Donalda Trampa je da je svet sazreo za preokret, i od te intuicije sačinjena je njegova jedina igra, odnosno kocka. Tip iz sveta nekretnina, odrastao u Njujorku, navikao je na kockanje i univerzum bezvrednih transakcija. Veruje da onako kako je njegova kompanija nekada funkcionisala, sada treba da funkcionišu i Sjedinjene Države. Sa siledžijama je na svom terenu; zna ih kako dišu. Njegovo (ne)poštovanje paktova, trgovinskih sporazuma, međunarodnih organizacija i alijansi doprinelo je američkim interesima u najboljem slučaju onoliko koliko su prijatelji SAD nevoljno i škrto poželeli. Za njega je sve to nonsens.

U stvari, on čak i ne veruje da mu je potrebno išta više od golih kostiju Stejt departmenta. Američka spoljna politika je završena. "Šta je meni važno", kaže Tramp za Fox News, "ja sam jedini koji je važan, zato što kada do toga bude došlo, politika će biti takva." Nazovite to "ja-zam". Tako, u svom haračkom maniru, vođen jedino svojim instinktom, Tramp je već uveo novi svetski poredak.

Ili preciznije, uveo je borbu bez pravila koju više ni na kakav način ne oblikuju američka pravila, lišenu čak i najmanjih vidljivih tragova moralnog kompasa. Kada je reč o vrednostima liberalnih društava, Francuska, Nemačka i Kanada moraće da preuzmu teret odgovornosti (Britanija je otišla u postbregzitsku šetnju). Opasnosti stvaranja novog vakuuma prvenstveno se neutrališu (ako se osnažuju) društvenim mrežama 21. veka koje povezuju ljude preko granice, i erodiranjem – premda još ne potpuno dekonstruisanog – posleratnog poretka. Tramp još nije svet doveo do ivice.

Istina, Rusija i Iran pobedili su u Siriji. Da, možete sesti na motor u Teheranu i voziti se zemljom pod iranskom kontrolom ili uticajem sve do Bejruta. Da, Saudijska Arabija, koju je Tramp tako nesmotreno prigrlio, nalazi se negde između revolucije i implozije pod princem Muhamedom bin Salmanom koji se šepuri i vrlo brzo napreduje. Da, neprijateljstvo između Saudijaca i Iranaca moglo bi se završiti ratom (u Jemenu već jeste). Tačno, povlačenje Amerike iz Transpacifičkog sporazuma o trgovini i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama signalizira otklon od odgovornosti – jednako sigurno koliko kineska inicijativa "Jedan pojas, jedan put" koja okuplja države oko rastuće ambicije Kine signalizira sigurnost i posvećenost. Tačno, Tramp je izbrusio ivicu rata sa Severnom Korejom na kojoj se balansira. Istina je i da on verovatno ne zna, a još manje za to mari, gde se nalazi Ukrajina ili šta Vladimir Putin traži tamo.

Stvar je u tome da Tramp prosperira u svakom od ovih preokreta. On veruje da je takav slučaj i sa ostatkom sveta, u određenim okvirima. Kao što sam rekao, on je tip iz sveta nekretnina, odrastao u Njujorku. Imovina je konzervativni biznis. Tramp ima i to: hoda po ivici, ali je nikada ne prelazi. Ne bi želeo da se cene po kvadratu survaju. Tržište je, kako on već neprestano ističe, doživelo uzlet otkako je on na vlasti. Volstrit voli administraciju koja vodi računa o bogatima (naročito ukoliko se još usput pravi da je njena najveća briga američki radnik).

Svet u 21. veku je piramida. Povezivanje svih ljudi nije njih osnažilo koliko je povezalo elite, gore na vrhu, sve one tipove koji su imali pogled na sve i sredstva da ono što vide pretvore u gejzire novca. Zauzeti time, sigurni u sebe, operišući na globalnom nivou, dok profitiraju na jeftinoj radnoj snazi i prolaze nekažnjeni za svaki neplaćeni porez, jedva da su primetili da više i nemaju mnogo veze sa masom ispod njih čiji su pogledi i interesi i dalje nacionalni, kultura još uvek lokalna, i koja je s mukom i besom koji se taloži propatila transformativne posledice globalizacije.

Tramp je uvideo da taj bes može biti gorivo. Dočepao se tog nacionalizma, a nativizam i ksenofobija sazreli su dovoljno da na njima uzleti. Suverenost je njegov mot du jour, čak iako je – ili možda baš zbog toga – najveći deo svog života proveo u virtuelnoj stvarnosti u kojoj je narod bio prestao da postoji. Grdobni reakcionarski talas još uvek nije odredio pravac. A Tramp će do poslednje kapi iscediti političke sokove iz njega, u 2018. i u budućnosti. Isto će učiniti i evropski desničarski pokreti koji nisu izgubili na snazi uprkos ubedljivoj Makronovoj pobedi u Francuskoj. Neofašisti u Poljskoj i Mađarskoj pršte od energije, a njihov antisemitizam sve je samo ne iscrpljen. Tramp je u svakoj zapadnoj demokratiji pomogao da se oslobodi ono najpoganije u ljudskoj prirodi.

 

CEO TEKST U NOVOM IZDANJU GLOBALNOG ALMANAHA TURNING POINTS, U IZDANJU NJUJORK TAJMSA I NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. DECEMBRA

ŠTA SVE MOŽETE DA ČITATE U SRPSKOM IZDANJU NAJPOZNATIJEG SVETSKOG GODIŠNJAKA POGLEDAJTE OVDE

 

Rodžer Koen je kolumnista Njujork tajmsa

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.