Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

Dalaj-lama: Kako se rešiti bede

Kako se nositi sa svetom koji biva sve mahnitiji? Spoznajom da smo u bivanju čovekom svi jedno
Piše; Dalaj-lama
Datum: 26/12/2017

Dalaj-lama: Kako se rešiti bede

Foto: Karen Bleier/AFP/Getty Images

Naprslina u plutajućoj ledenoj ploči na Antarktiku eskalirala je odvajanjem velike sante leda koja sada slobodno pluta morem. To je sasvim prikladan prikaz sveta koji se nalazi pod neprekidnim pritiskom i na ivici svega - spreman da se raskomada i oslobodi se. Politička temperatura na globalnom nivou sve je viša, budućnost istine je sve diskutabilnija, a nuklearni sukobi se zahuktavaju. Pitali smo Njegovu svetost dalaj-lamu šta misli o tome kako bi trebalo da se nosimo sa svime što se događa.

Ovo je doba ogromne neizvesnosti i pobuna u gotovo svakom kutku naše planete. Kada dođe vreme da svet učinimo boljim mestom, sve se svodi na brigu za druge.

Naša budućnost je u našim rukama. U svakome od nas leži potencijal da pozitivno doprinesemo društvu. Premda se pojedinci među nama mogu učiniti nevažnim, nedovoljnim da njihovo činjenje ima ikakvog efekta na pravac u kojem se čovečanstvo kreće, lični napor svakoga od nas je ono što će odrediti smer u kojem će naše društvo krenuti.

Kud god odem, posmatram sebe kao samo jednog od sedam milijardi ljudskih bića na planeti. Delimo fundamentalnu želju: svi želimo da živimo srećan život, i pravo na to stičemo rođenjem. Nema formalnosti kada se rađamo, niti kada umiremo. U međuvremenu, trebalo bi da se jedni prema drugima odnosimo kao braća i sestre zato što nam je svima zajednička želja za mirom i zadovoljstvom.

Nažalost, suočavamo se sa svakojakim problemima, a tu je mnogo onih koje smo sami stvorili. Zašto? Zato što su nas savladala osećanja sebičnosti, besa i straha.

Jedan od najefikasnijih načina za uklanjanje takvih destruktivnih obrazaca misli jeste razvijanje dobrote i saosećajnosti kada mislimo o svakom pojedincu od svih sedam milijardi ljudskih bića. Ukoliko postanemo svesni svih naših sličnosti i činjenice da smo, zapravo, svi jedno, barijere među nama će se urušiti.

Saosećajnost podstiče smirenost i samouverenost, omogućava našoj veličanstvenoj ljudskoj inteligenciji da funkcioniše neometano. Empatija nam je u genima - istraživanja pokazuju da bebe stare samo četiri meseca mogu da je iskuse. Takođe, iznova pokazuju i da saosećajnost vodi uspešnom i ispunjenom životu. Zašto se onda ne usredsredimo na to da budemo saosećajni i u odraslom dobu? Kada smo besni, prosuđujemo iracionalno, nismo u stanju da uzmemo u obzir svaki aspekat situacije. Smirenog uma, možemo dostići širu sliku bilo koje okolnosti sa kojom smo suočeni.

Čovečanstvo je bogato raznolikošću koja prirodno potiče iz ogromne ekspanzije našeg sveta, od različitih jezika i načina pisanja, do različitih društvenih normi i običaja. Svejedno, kada previše naglašavamo rasu, nacionalnost, veru, nivo obrazovanja ili prihoda, zaboravljamo na brojne naše sličnosti. Želimo krovove nad glavama i hranu u stomacima da bismo se osećali sigurno, da naša deca odrastu i budu snažna. Dok pokušavamo da očuvamo sopstvenu kulturu i identitet, ne smemo smetnuti sa uma da smo u bivanju čovekom svi jedno, te da održimo toplinu u srcu prema svima.

CEO TEKST U NOVOM IZDANJU GLOBALNOG ALMANAHA TURNING POINTS, U IZDANJU NJUJORK TAJMSA I NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. DECEMBRA

ŠTA SVE MOŽETE DA ČITATE U SRPSKOM IZDANJU NAJPOZNATIJEG SVETSKOG GODIŠNJAKA POGLEDAJTE OVDE

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.