Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

Ben Aflek: Neizvesno, ali ne i bez nade u Kongu

Turning Point: Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvode sankcije za kršenje ljudskih prava Demokratskoj Republici Kongo
Piše Ben Aflek
Datum: 26/12/2017

Ben Aflek: Neizvesno, ali ne i bez nade u Kongu

Foto Clay Enos

Kada sam prvi put posetio Kongo 2006. godine, bilo je teško razumeti kako bi se iko mogao nadati nekakvoj budućnosti u toj oblasti. Narod Konga samo što je izbauljao iz decenije nasilja kakvo svet nije video još od Drugog svetskog rata: procenjuje se da je, kao posledica konflikta, život izgubilo više od tri i po miliona ljudi. Genocid u susednoj Ruandi doveo je do talasa izbeglica u regionu, miliona njih, uključujući i naoružane borce. Neophodnost milicije i država na ivici kolapsa dovele su do bitke koja se otegla. Civili su završili usred otvorene vatre i počeli da se masovno premeštaju unutar granica. Na svakom ćošku video sam pustoš, glad i očaj.

Međutim, brzo sam prepoznao žestoki optimizam kod gotovo svakog koga sam sreo. Postojao je izvanredan privatni sektor i lideri civilnog društva koji su neprestano radili na tome da obezbede obrazovanje, zdravstvenu negu, pravne usluge - muškarci i žene Konga koji obnavljaju svoju zemlju, suočeni sa ogromnom neizvesnošću.

Društvena preduzetnica Vitni Vilijams i ja osnovali smo 2009. godine Inicijativu za istočni Kongo sa ciljem da se podrže lideri zajednica i zastupa narod Konga. Među našim prvim velikim primaocima pomoći bila je organizacija Čuču Namegabe - AFEM, prva radio-stanica na istoku zemlje koju je posedovala i vodila žena. Udružili smo se sa dr Denisom Mukvegeom, koji je prošle godine (ponovo) bio finalista za Nobelovu nagradu za mir za svoj herojski rad sa hiljadama žrtava silovanja. Njegova bolnica Panzi takođe pruža pravnu pomoć ženama koje žele pravdu i kaznu za one koji su izvršili zločine nad njima.

"Dečji glas", organizacija koju je osnovala Kristin Musadizi, stacionirana u Gomi, omogućila je da se na hiljade dece igra i uči u bezbednom okruženju.

Ovakav napredak, svejedno, nije dovoljan da bi se propisno pomoglo naciji od blizu osamdeset miliona ljudi da se oporavi od dvodecenijskog sukoba. Šta sa poslom?

Većina ljudi ne zna da je Kongo nekada bio jedan od najvećih proizvođača kafe na svetu, pre nego što su rat i bolest uništili 90 odsto useva. Sedamdesetih je ovde poljoprivreda cvetala. Samo zamislite šta bi se dogodilo da Španija izgubi 90 odsto svoje proizvodnje maslinovog ulja, ili Florida 90 odsto citrusa. Godine nasilja i nestabilnosti, uz loše upravljanje zemljištem i zamiranje useva oslabljenih gljivicama, samo su doprinele desetkovanju nekada veoma plodonosnih polja kafe i kakaoa.

U Kongu su optimistični zato što imaju dovoljno plodnog tla da nahrane ogroman broj ljudi. Iako većina stanovništva u ruralnim područjima živi u siromaštvu, ono fundamentalno je tu: zemlja, obilne padavine i, najvažnije, zajednice poljoprivrednika koji rade sve što je u njihovoj moći kako bi obezbedili svoje porodice. Još bolje, svetska potražnja za kafom u rapidnom je porastu. Tako su poljoprivrednici iz Konga dobili priliku da preuzmu prednost na tržištu.

U maju ove godine, na putu do Gome, svratio sam u Starbaks na losanđeleskom aerodromu kada mi je za oko zapala mala etiketa na kojoj je pisalo "Kongo". Bila je to „Kawa Kabuya", kafa iz Konga koju Starbaks ima u svojoj kolekciji zaliha. 

 

CEO TEKST U NOVOM IZDANJU GLOBALNOG ALMANAHA TURNING POINTS, U IZDANJU NJUJORK TAJMSA I NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. DECEMBRA

ŠTA SVE MOŽETE DA ČITATE U SRPSKOM IZDANJU NAJPOZNATIJEG SVETSKOG GODIŠNJAKA POGLEDAJTE OVDE

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.