Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

100 godina Jugoslavije: Nova YU mitologija

U svim ispovestima ljudi koje sam intervjuisao stoji zajednički imenitelj - da se Jugoslavija lako raspala a da smo zauzvrat dobili veliko ništa. Ili što bi pre nekoliko godina rekla srpska rediteljka, "prodali smo carstvo za đinđuve"
Piše Branko Rosić, urednik Nedeljnika i jedan od autora Leksikona YU mitologije
Datum: 26/12/2017

100 godina Jugoslavije: Nova YU mitologija

Fotografije Profimedia

Hoće li se neko u prvim sekundama 2018. setiti nje? Dok budemo apsorbovali poljupce najbližih. Dok budemo odašiljali najlepše želje svojim partnerima i partnerkama. Da li će ona biti usamljena u tom samom startu Nove godine? Ove, predstojeće Nove godine.

Njena ljubomora trajaće kratko, jer kada svane, u prvim vestima, odmah posle reportaža koje će prikazati kako je proslavljana najluđa noć u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Zrenjaninu, Londonu, Njujorku... sigurno će se i nje setiti - setiće se te bake - Jugoslavije. Da bi ona napunila baš ovog dana sto godina da je kojim slučajem poživela.

A ta njena smrt pokazaće se mnogima kao prerana, i iznad svega tragična. I to ne odmah pošto su njen prestanak života konstatovali aparati na mirovnim konferencijama u Mastrihtu i po prestonicama tadašnjih republika, uskoro država.

Ove jeseni i zime imao sam prilike da šetajući i radeći u regionu shvatim da je Jugoslavija počela svima da nedostaje. Čak i onima koji su bili ironični prema njoj. Recimo, grupa Lajbah iz Slovenije. Kada sam pre nekoliko nedelja gostovao u TV emisiji Zorana Panovića, jedna od tema bio je upravo moj intervju sa članom tog ljubljanskog benda koji je na pitanje o Sloveniji kao najmodernijoj republici bivše YU, odgovorio: "Jugoslavija je sama po sebi bila moderna zemlja."

Panović me je upitao: "Da li u Lajbahu sada osećaju neku vrstu griže savesti jer su bili proglašeni jednim od subverzivnih delova 'ešalona' koji je nagrizao Jugoslaviju?" Čak se i u dokumentarcu koji je nedavno prikazan u Beogradu, a reč je o njihovom gostovanju u Severnoj Koreji, na trenutak pojavi isečak valjda CNN-a koji kaže da je Lajbah rasturao Jugoslaviju, što je pretenciozno jer kako treću najmoćniju armiju sveta mogu pobediti četiri Slovenca u lovačkim uniformama koje se priviđaju kao nazi dresscode.

Okej, ako i uzmemo da je Lajbahu sada žao Jugoslavije, uverio sam se da oni u tome nisu usamljeni. Kao što sam pisao ove jeseni i zime, imao sam dokaza da je ta nostalgija za Jugom velika. To nije nikakvo trabunjanje i inventar naših emocija iz letovališta i suza za koktom, Vučkom, bajaderama... već racionalni popis šta je bilo i šta bi moglo biti. Radeći prilog o Jugotonu (danas Croatia Records) proveo sam ovoga septembra nekoliko dana u Zagrebu. Slušao sam priče o slavnoj prošlosti diskografskog džina i iz nje pamtio podatke. Pa i statističke, a oni kažu da su tiražni pevači prodavali po nekoliko miliona singl ploča. Kada sam to izneo u istoj toj emisiji Zorana Panovića, on je rekao da je to vreme pre interneta, što bi značilo da su ljudi u nedostatku Tvitera i Fejsbuka vrteli singliće na 45 obrtaja.

Uzvratio sam: "Ali milion nečega, bilo čega milion, to je mnogo i u eri interneta." Recimo, imati milion pregleda na Jutjubu vas svrstava u megauspešnog autora.

 

CEO TEKST U NOVOM IZDANJU GLOBALNOG ALMANAHA TURNING POINTS, U IZDANJU NJUJORK TAJMSA I NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. DECEMBRA

ŠTA SVE MOŽETE DA ČITATE U SRPSKOM IZDANJU NAJPOZNATIJEG SVETSKOG GODIŠNJAKA POGLEDAJTE OVDE

 


 



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.