Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politiko

Politika

Razaranje Evrope

Metodični napadi na institucije zapadne demokratije imaju jedan krajnji cilj: da ih zamene "mekim" autokratijama čiji je najmoćniji eksponent ruski predsednik Vladimir Putin. Životna snaga autokratija je glorifikacija mitske prošlosti i dizajniranje neprijatelja koji stoje na putu nečeg velikog
Piše: Rodžer Koen
Rodžer Koen / The New York Times International Report
Datum: 17/03/2017

Razaranje Evrope

Nešto se kuva. Svet nije kao što je bio. Ispod Čarobne planine okupljaju se mračni talasi. Širom Evrope čujete ovakve stvari. Stare pretpostavke deluju zastarelo. Anksioznost je u vazduhu.

Hajde da povežemo neke stvari. Prošlog novembra, britanski Dejli mejl vrištao je na naslovnoj strani: "Neprijatelji naroda!" Meta je bio najviši sudija u Britaniji i druga dvojica sudija koja su presudila da formalni proces britanskog napuštanja Evropske unije – poznat kao član 50 – ne može da se pokrene bez glasa u parlamentu. To je bilo previše za zavijajuće vukove iz Mejla.

Premotajmo unapred, do predsednika Trampa koji koristi isti izraz – "neprijatelji američkog naroda" – za medijske kuće, pošto se već okomio na pravosuđe, rekavši za čoveka koji je zaustavio njegovu zabranu putovanja protiv sedam uglavnom muslimanskih zemalja da je "takozvani sudija".

Tramp predvodi jedan pokret. On traži hranu. On je gladan. Njegovi neprijatelji uključuju Holivud i štampu (uz nekoliko izuzetaka). On traži energiju, disrupciju i bes kako bi rastao.

"Neprijatelj naroda" je fraza sa skoro savršenim totalitarnim pedigreom, koju su koristili i rafinisali nacisti, Staljin i Mao. Za Gebelsa, koji je te redove napisao 1941. godine, svaki Jevrej je "zakleti neprijatelj nemačkog naroda". Ovde je "narod" uspaljena masa prožeta nekom mitskom esencijom nacionalnosti ili dobrote zahvaljujući harizmatičnom lideru. Neprijatelj su svi drugi. Građanstvo, sa svojim podeljenim pravima i obavezama, polako nestaje.

Liberalne zapadne demokratije pretpostavljaju da će različite institucije smanjivati razlike i umeti da zaustave legitimnu vladu. One uključuju slobodnu štampu, nezavisno sudstvo, političke partije i Kongres ili parlament. I sve one su pod ogromnim napadom populističkih, ksenofobičnih nacionalista što pokušavaju, s obe strane Atlantika, da zamene predstavničku demokratiju nečim drugim.

Šta je to "nešto drugo" u 21. veku nije još sasvim jasno, ali uključuje direktnu vezu na društvenim mrežama između lidera i naroda, vezu koja zaobilazi mejnstrim partije i medije, i koja sve kritičare naziva neprijateljima pokreta. Predstavnička demokratija se potom povinuje sistemu rukovođenom plebiscitima, referendumima, zastrašivanjima i lažima – stvarima koje su proizvele pobede poput Bregzita i Trampa.

Postoje pokreti u umovima ljudi. Oni se dešavaju periodično u istoriji. Oni su moćni.

Metodični napadi na institucije zapadne demokratije imaju jedan krajnji cilj: da ih zamene "mekim" autokratijama čiji je najmoćniji eksponent ruski predsednik Vladimir Putin. Životna snaga autokratija je glorifikacija mitske prošlosti i dizajniranje neprijatelja koji stoje na putu nečeg velikog.

"Nacionalizam je rat", primetio je jednom bivši francuski predsednik Fransoa Miteran. To je krajnja tačka zastrašivanja koje koriste nacionalisti, dok jenjava značaj predstavničke demokratije. Najdžel Faraž, klovnovski lider kampanje za Bregzit, prirodni je Trampov saveznik.

Tehnologija je omogućila mnogo stvari, a jedna od njih je i apoteoza gluposti.

U Evropi se sledeća scena sprema. Partija za slobodu, PPV, Gerta Vildersa, pobesnelog antiimigrantski nastrojenog holandskog političara, možda će postati najjača politička snaga u zemlji na izborima ovog meseca, čak i ako se ispostavi da on neće moći da formira vladu. PVV je veoma klimava politička organizacija, ali Vilders – kao i Tramp – vodi efektan nalog na Tviteru na kojem velikim slovima piše: "ZAUSTAVITE ISLAM". On mrzi marokanske izbeglice (koje je nazvao "ološem") i Evropski uniju.

U aprilu, Francuska će glasati za sledećeg predsednika, a desničarka Marin Le Pen ima ozbiljne šanse. Le Penova je direktni proizvod ksenofobičnog francuskog nacionalizma koji je doneo aferu Drajfus krajem 19. veka, višijevsku antisemitsku vlast u Drugom svetskom ratu, i sada Nacionalni front. Ako ona pobedi, Evropska unija, zajedno sa mirom i stabilnošću, mogla bi da krene da se raspliće.

Mitska prošlost našla je svoj izraz u britanskom "Želim da mi se vrati sopstvena zemlja" i preko Atlantika u "Napravimo Ameriku ponovo velikom". U obe države, najočiglednije laži su galvanizovale kampanje.

Ove metode su bile uspešne. Bile su uspešne zbog rastuće nesigurnosti, nejednakosti, nekažnjenosti, otuđenja, globalizacije, tribalizma, nemoći, bombardovanja i kakofonije – svih neuspeha demokratija i svih zbunjenosti digitalnom disrupcijom.

Ali lekcija je da demokratije moraju da se prilagode, ne da treba da nestanu.

Emil Zola, francuski pisac, bio je svojevremeno suočen sa bigotima i lažovima. I napisao je: "Kada je istina zakopana pod zemljom, ona raste i dostiže toliku snagu da jednoga dana kada eksplodira, nosi sve pred sobom.

 

Analiza Rodžera Koena iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se besplatno dobija uz svaki primerak novog broja Nedeljnika, u prodaji od četvrtka, 16. marta, po redovnoj ceni od 199 dinara. Izdanje sa više od 40 najboljih tekstova iz produkcije Njujork tajmsa, koje u slobodnoj prodaji košta 700 dinara, svakom čitaocu Nedeljnika na POKLON

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.