Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politiko

Politika

Premijer i novinari

Uvek misli da oni nešto mute protiv njega, da podrivaju njegov rad ili mu ne daju dovoljno na značaju - a premijer je ubeđen da mnogo, baš mnogo radi - ponekad se pravi da mu uopšte nisu važni a onda se ispostavi da, uprkos onolikom radu, čita svaki redak o njemu odštampa
Piše: Marko Prelević
Datum: 05/03/2017

Premijer i novinari

Ako nešto možete da kažete o premijeru, to je da je menjao stavove, toliko da verovatno ni sam više ne zna šta je radio u mladosti, za šta se zalagao, da li je bio vernik ili ateista, jesu li njegovi bili komunisti ili disidenti, da li je bio nacionalista ili za mir, je li sada levičar ili desničar; postoje i oni proverljivi podaci iz njegove biografije, poput onog koji ne zaboravlja da pomene skoro nikada: da je bio verovatno najbolji student Pravnog fakulteta, mada tragovi o nekoj njegovoj pravničkoj karijeri nisu bili previše sjajni, i to ako se baš potrudite da ih nađete.

Premijer je, u stvari, karijerni političar, nije se bavio bogznačim u svom životu, bio je u jednoj velikoj partiji, pa je osnovao drugu, još veću, koja je progutala sve stare, i sada pobeđuje na izborima, redovno, koketirajući sa svim i svakim, onako - dobar je sa Rusijom, dobar je sa Zapadom, mada povremeno Rusiju, a povremeno Zapad optužuje (pardon, ne radi to on, već čauši iz njegove partije) da žele da mu vide leđa. Moglo bi se reći da je populista.

Okej, i još jedna konstanta krasi premijera: on baš ne voli novinare.

Uvek misli da oni nešto mute protiv njega, da podrivaju njegov rad ili mu ne daju dovoljno na značaju - a premijer je ubeđen da mnogo, baš mnogo radi - ponekad se pravi da mu uopšte nisu važni a onda se ispostavi da, uprkos onolikom radu, čita svaki redak o njemu odštampan; podržava ga, uzdahnuće on teatralno, svega nekoliko medija koji vide koliko se trudi da napravi zemlju ili, ibijevski, narod boljima i pristojnijima.

Premijer je presvučen, neko ga je dobro savetovao, lepo je utegnut kada priča sa svojim partnerima i sa Istoka i sa Zapada, ali nije naročito pristojan čovek kada se obraća medijima. Ima tu uvek nekog nipodaštavanja, prevrtanja očima, gledanja preko onog mikrofona kao da je, Bože sabrani, snajper.

"Vi stalno napadate vladu. Samo širite neke laži. A sve što ja tražim od vas je da iznosite činjenice", rekao je, recimo, tokom prvog mandata.

"Samo bi kompletni idiot objavio naslovnu stranu na kojoj piše da ljudi ostaju bez posla zbog krize i optužio mene i moju vladu", rekao je, takođe, tokom prvog mandata.

"Vi ste kao neke hijene", rekao je novinaru uglednog dnevnog lista tokom drugog mandata.

"Ima taj neki novinar koji me prati, pratio me i kada sam bio na trčanju, na odmoru, ne poštujući moju privatnost, i koji me stalno snima onako kako novinari u ovoj zemlji često rade, otpozadi. Bolje da taj novinar malo vežba, pogledajte ga na šta liči. Kao neki pauk iz WC-a", rekao je, recimo, tokom drugog mandata.

"Što ne pišete o nečemu dobrom, kada uradim nešto što je dobro za ovu zemlju? Kada dođe neki gost iz inostranstva i najavi investicije, to vama kao da nije važno, vi imate neke druge teme", vraćamo se na prvi mandat premijera.

"Pošto sam uništio opoziciju u ovoj zemlji, ostalo je da mediji, izgleda, glume opoziciju. Pa neka ih, neka rade to, ja poznajem ovaj narod, oni ne predstavljaju obične ljude, ja ih predstavljam", govorio je nedavno.

Takve stvari premijer zna da kaže, a onda da se pomiri s novinarima. Pozove ih na ručak, recimo, pa priča s njima otvoreno. Pa obeća, kao čim je dobio drugi mandat, da nikada neće tužiti nijedan medij, ma kakve laži o njemu ili njegovoj porodici objavljuju.

A onda, ipak, pre neki dan premijer je otišao najdalje. Nazvao je novinare "prljavim prostitutkama" koje uopšte ne informišu, već se samo bore sa njegovom vladom.

Ne zna se jesu li novinari izašli s te konferencije. Ako i jesu, time se sigurno nisu busali, nije to manir pravih novinara; oni znaju da se pobeđuje perom (okej, tastaturom), a ne kuknjavom. A premijer, kažu, po prvi put kleca u istraživanjima javnog mnjenja, iako se činilo da ima blanko podršku građana, koji veruju u njegova obećanja, u njegovu borbu protiv korupcije, i kojima se posebno sviđa kada se premijer nateže sa prvim komšijama, jednom zemljom s kojom su svojevremeno bili u zajedničkoj državi, ali se već dve i po decenije tenzije između dva naroda upale lako kao dinamit...

A Evropska unija, šta ona kaže na sve ovo? A ništa, pobogu, šta bi i rekla, to ih ne zanima, dok god se njihov kavez ne drma, dok god on ispunjava zadatke.

Pomaže, istina, i što je Robert Fico - jer o njemu je reč, naravno; o najboljem studentu Pravnog fakulteta u Bratislavi, o čoveku koji je radnu knjižicu uglavnom dužio po različitim partijama, o političaru koji govori da su jednako važni i Moskva i Brisel, o premijeru koji tvrdi da su svi mediji protiv njega i naziva ih kompletnim idiotima, o majstoru koji, kad želi da skrene pažnju javnosti, uvek može da pozove Viktora Orbana i da se malo s njim posvađa i izvređa - prvi čovek vlade Slovačke, koja u ovom polugodištu predsedava EU.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.