Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politiko

Politika

Istina o Stojadinoviću, ili šta bi radili sadašnji političari da je danas 1941.

Ne znam odakle potiče Vučićeva simpatija prema Milanu Stojadinoviću, niti zašto je Zoran Đinđić na pitanje Milana St. Protića ko je najbolji srpski političar, kao iz topa odgovorio: "Stojadinović"
Piše: Veljko Lalić
Datum: 21/09/2017

Istina o Stojadinoviću, ili šta bi radili sadašnji političari da je danas 1941.

Ne znam odakle potiče Vučićeva simpatija prema Milanu Stojadinoviću, niti zašto je Zoran Đinđić na pitanje Milana St. Protića ko je najbolji srpski političar, kao iz topa odgovorio: "Stojadinović", tek vrlo su mi zanimljive reakcije javnosti na ovog nepravedno zapostavljenog političara.

Ja nisam naročito fasciniran njegovim likom, iako ljudi stalno identifikuju novinare sa ljudima o kojima pišu, ali kao neko ko je izučavao Arhiv kneza Pavla sa Univerziteta Kolumbija i Stojadinovićev iz Arhive Udbe, osećam potrebu da ukažem na nekoliko stvari. I to materijalnih, i pisanih, što je u istoriji najvažnija stvar.

Stojadinović je rođen u Čačku 1888. godine. Kao jedan od najboljih studenata prava dobija državnu stipendiju (tako je to radila ozbiljna država) i odlazi u Nemačku gde doktorira na temi nemačkog budžeta. U 31. godini postaje generalni direktor Državnog računovodstva, a dve godine kasnije i ministar finansija.

Stabilizuje valutu, koja od 1923. do 1925. udvostručuje vrednost, te postaje zvezda u zemlji, ali i inostranstvu gde ga jedan Kejnz moli da napiše uvodni članak za specijalni broj Gardijana.

Za vreme diktature sklanja se na mesto direktora Beogradske berze, da bi ga 1934. knez Pavle vratio u politiku, prvo kao ministra finansija, a već sledeće godine i predsednika Vlade. Sledi zlatno doba jugoslovenske ekonomije u kojem su počeli veliki javni radovi, otvorena je najsavremenija rafinerija bakra u Boru i sumpora u Šapcu. Jugoslavija je 1936. imala najveći rast BDP-a u Evropi - 14,3 odsto, a zemlja je prvi i jedini put u istoriji imala ekonomiju dva i po puta veću od rumunske.

S druge strane, Stojadinović se brutalno obogatio. Zaokružio je svoju političko-poslovno-medijsku imperiju listom Vreme koji je i njemu i bratu došao glave. Pošto kad imaš mnogo para, ne valja da se igraš s medijima.

Na kraju, na jednom mitingu počelo je skandiranje "Vo-đa, Vo-đa", što se u Srbiji razumelo kao "Đa-vo, Đa-vo", i što je do danas ostalo kao jedina optužba protiv njega da je bio fasciniran fašizmom.

On je, međutim, pao s vlasti 5. februara 1939. (i to najverovatnije zbog afere s kneginjom Olgom), pa je nemoguće unapred ga optužiti za saradnju sa nacistima, posebno u vreme dok je Čemberlen malo-malo išao kod Hitlera, a Staljin, jelda, potpisivao Pakt za podelu Evrope.

Šta je Stojadinović zaista mislio o Hitleru nalazi se Arhivi Gestapoa koja počinje prepiskom od 4. januara 1942. kada su Nemci došli na ideju da menjaju pet engleskih generala za Stojadinovića.

Foto Arhiv Jugoslavije
Foto Arhiv Jugoslavije

 

 

On sam u fenomenalnim memoarima Ni rat ni pakt, koje je najverovatnije završio Miloš Crnjanski, priznao je svoje "izuzetne odnose s Geringom", koji je svoje svadbeno putovanje proveo u Dalmaciji.

Centralna tačka Stojadinovićeve posete Berlinu, ipak, bio je njegov prijem kod Adolfa Hitlera 17. januara 1938. godine, čije slike stalno gledamo.

Stojadinović je tada prvi doneo poruku iz Londona od Čemberlena i Idna: "Engleska je spremna da udovolji njegove kolonijalne zahteve, samo uz garancije da će u Evropi biti mira u narednih 20, pa čak i samo deset godina."

Hitler je odgovorio: "Englezi su hrabar narod, ali ne vole da ratuju. Oni više vole da se bore do poslednjeg Francuza..."

Gering ga je obavestio "da će Nemačka uskoro verovatno postati neposredni sused Jugoslavije", da bi vođa Trećeg rajha svečano obećao nepovredivost granica, rekavši: "Uostalom, za Jugoslaviju je, u odnosu na Nemačku, najbolja zaštita: dobro tretiranje nemačke manjine, koja je lojalna prema jugoslovenskoj državi".

Dokument koji će Nemci pronaći u Velikom Bečkereku 9. februara 1942. godine, dok su završavali pregovore s Englezima oko njegovog puštanja, toliko je razbesneo Hitlera da je u malo mesto u Vojvodini poslao državnog savetnika Turnera da se lično uveri u njegovu autentičnost.

"Gospodine bane, primio sam vaš izveštaj pov. br. 78 i tim povodom čast mi je ponoviti moju usmenu preporuku, a naime da se prema Nemcima, jugoslovenskim podanicima, koji bi širili nacional-socijalističku propagandu u našoj državi postupi najenergičnije i primene najstrožije zakonske mere kako bi se i najmanji pokret još u početku suzbio i uništio.

 

Pre nego što bilo ko baci kamen, nek se zapita kako bi se on ponašao, a kako ovi sadašnji političari da je danas 1941.

 

Ista ovakva naređenja data su i Upravi grada Beograda, ukoliko se tiče Pančeva, a takođe i pres birou ukoliko se tiče pisanja listova koji izlaze na nemačkom jeziku", pisalo je u naredbi koju je Stojadinović izdao odmah po povratku iz Berlina i obećanju Hitleru.

To najbolje pokazuje kako je rezonovao, a Gestapo je dodatno bio šokiran kada je Pavle Bunjević doneo dokumenta koja pokazuju "da je Stojadinović bio visoki funkcioner masonerije, kao i da je radio za englesku obaveštajnu službu koja je ga postavila za direktora Londonske banke u Beogradu odakle su se vodile sve operacije u Podunavlju".

Nemci su odustali od razmene. A sada ono što se tiče sporazuma s Pavelićem.

Kada je rimski Tempo 11. avgusta 1954. godine objavio vest o političkom sporazumu Stojadinovića i Pavelića, bila je to najveća posleratna senzacija kako za hrvatsku i srpsku emigraciju, tako i za komunističke vlasti u zemlji i agente Udbe.

"Iz Buenos Ajresa stigla je vest o izmirenju dvojice ljutih neprijatelja pre i posle Drugog svetskog rata. U prisustvu najbližih saradnika, bivši lideri obavezali su se da priznaju buduće samoopredeljenje hrvatskog i srpskog naroda. Dogovorena je i razmena teritorija po kojoj bi Bosna bila podeljena na dva dela, Srbima bi ostalo Sarajevo, a dali bi Banja Luku u zamenu za Dubrovnik i izlazak na more...", pisala je italijanska štampa.

Foto Arhiv Jugoslavije
Foto Arhiv Jugoslavije

Odmah nakon potpisivanja u Beogradu se odigrao jedan čudan događaj. Udba je iz zatvora pustila njegovog brata Radomira.

U prostorijama službe za kontrolu stranaca 7. novembra 1955. pravi se plan rada s Dragomirom Stojadinovićem:

- Na prvom sastanku tražio sam od Stojadinovića da iznese na kojim pitanjima nam može pružiti usluge u Argentini. Ispričao sam mu neke detalje iz Milanovog delovanja u Argentini, kao o davanju izjava u vezi s Trstom, sastanku s Pavelićem, razgovoru s delegacijom "Izbora", kao da je "Milan sve ove akcije vodio po zadatku".

Dragomir tada nije znao da njegov brat od 1952. pod kodnim imenom "Mercedes" radi za Udbu, kako bi njega izvukao iz zatvora. Za predratnog predsednika Vlade kao najvećeg prebega bio je lično zadužen najpoznatiji komunistički obaveštajac Boško Vidaković, šef Službe za informacije i dokumentaciju (SID), naše verzije CIA.

Njih dvojica napravili su plan 1952. koji je podrazumevao kontrolisano pisanje u Srpskoj zastavi, napad na Stepinca (koji je prvi u emigraciji lično poveo Stojadinović), potkazivanje ustaške emigracije kod Perona, lociranje "Veverice" (kodno ime za Pavelića) ali i obnavljanje krupnih kapitalističkih veza u Nemačkoj i Italiji za račun FNRJ.

Stojadinović je odbio da radi "protiv srpske emigracije", insistirajući da osoba za kontakt u Buenos Ajresu bude konzul (M. Piljuga).

"On je Srbin - Bosanac", rekao je Vidakoviću.

U predgovoru memoara Ni rat ni pakt jedan od najpoznatijih živih istoričara profesor Ljubodrag Dimić, postavlja pitanje: "Ko je bio Milan Stojadinović? Veliki čovek, kako su mislili jedni? Fašista, kako su ga videli drugi? Finansijski mag, kako su tvrdili treći? Uspešni predsednik vlade ili korumpirani političar, autoritarna ličnost ili demokrata, anglofil ili germanofil, vešti demagog ili realan čovek, potencijalni srpski kvisling ili patriota..."

Posle uvida u obimnu dokumentaciju Udbe, može da se zaključi samo jedno: bio je od svega pomalo! Milan Stojadinović je imao nesreću da živi u vremenu u kojem niste mogli kroz život da prođete lagano. Dok su vremena bila sređena, on je bio zvezda. A kada čoveka dovedete pred zid, onda on uvek pokazuje svoje najgore lice.

I zato pre nego što bilo ko baci kamen, neka se zapita kako bi se on ponašao.

Ili kako bi se ponašali svi ovi sadašnji političari da je danas 1941.

 

Foto Arhiv Jugoslavije
Foto Arhiv Jugoslavije

Dva dinara, druže...

 

Pri prvoj poseti Nemačkoj, Stojadinović je posetio fabriku automobila "Mercedes". Posle obilaska čuvene fabrike direktor mu je saopštio da su iz uprave nemačkog giganta upravo odlučili da mu poklone poslednji model automobila.

Odbio je rekavši da kao predstavnik kraljevske vlade nema pravo da prima poklone. Direktor je ostao uporan, predloživši da ga onda kupi za neku simboličnu sumu.

- Neka bude jedan vaš dinar -predložio je direktor "Mercedesa".

Predsednik Vlade izvukao je iz džepa dvodinarku i pružio je direktoru.

- Šta sad da radimo, nemam da vam vratim sitno - našalio se.

- Ništa ne mari. Dajte još jedan za kusur... 

 


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



Lune
20.10.2017 - 10:32
Kako bi se ponasali danje 1941
Malo je to komplikovano,sta bi bilo da je bilo...ali,kao savremenici,kako su se ponasali 1991 ? Nisu,znali sta da rade,a,nisu bili ni dobri igraci. Prepucavanje,i prangijanje su zamenili,onako usput, kafom,cigaretama,i ostalom \" akciznom,rabotom,u oblasti siroke potrosnje\".A,od \" velikih sila \", odabrali su,za partnera http://branko.gora.marinkovic.jovicevic
Lune
20.10.2017 - 10:32
Zelezara
Vucica pamtim,sa RTS,mozda njegovo prvo pojavljivanje,tada mladi radikal,kako je,sa neskrivenim ushicenjem pricao tu anegdotu,sa mercedesom,kako voli ljude sa takvim nacinom razmisljanja. Doguraomje,do milanobog zvanja i titule,ali, kod Milanove zelezare Satrida,nije zavrednio,ni mesto \" portira\"..a,to je bio zajednicki momenat. Na,zalost,Vucic,je tip tasna masna,bez pejdzera..zaljubljenik u ekran,i rana obecanja. Milan je ostavio zelezaru,a Vucic,kineskubfabriku za proizvodnju papuca.Nesto,tu ogromno necstima,naravno,za Srbiju,navodno novog doba,sa \" transformacijom svesti\".
nikanor
24.10.2017 - 15:38
ne tračarite
Prvo, Stojadinović je smenjen jer nije želeo da učestvuje u podlom planu Kneza Pavla da on, Knez Pavle, bude novi Kralj umesto maloletnog prestolonaslednika Petra II. Svaki švaler vrlo dobro zna s kojom može i dokle može a pogotovu sa Kneginjom Olgom. Drugo, prava je besmislica da je Miloš Crnjanski učestvovao u dopisivanju memoar, to je jeftina podmetačina mrzitelja Miloša Crnjanskog.
journalist u mirovini
08.11.2017 - 12:34
Milan Stojadinović kao predmet Gestapoa i Ozne,kasnije UdBE.
Celokupna priča o Milanu Stojadinoviću,sastoji se od njegovog političkog opredelenja.Medjutim,on nije bio političar,već ekspert za finansije,kojim delovanjem je podigao standard u predratnoj Jugoslaviji za 76\% To sadašnji političari ne poznaju,jer su sva obaveštenja dobijali od OZNE i UDBE,dok je prava istina bila sakrivena,pošto je Tito naredio da se svi poznati intelektualci u Beigradu streljaju da mu slučajno neki Milan Stojadinović ne uzme vlast i rukovodstvo zemljom, kakva je onda posle rata bila Jugoslavija.Čak se suprostavio i svom vodji Staljinu,samo da bi bio prvi u svojoj zemlji(?).Svi podaci nisu uzimani iz podataka Gestapoa,jer su ga prisvojili kako Rusi,tako i Amerikanci,tako da je 75\% PODATAKA O POLITIČKOJ DELATNOSTI I ŽIVOTU mILANA sTOJADINOVIĆA CRPENA IZ PODATAKA ozne I udbe.jEDNA OD TIH PODATAKA JE SAHRANILA I NASTUPAJUĆEG SVECA KATOLIČKE CRKVE STEPINCA.