Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sport

Žene i boks: Devojke od milion dolara

U Americi, Meksiku i Argentini ženski profesionalni boks je vrhunski, na nivou šou programa, sa svim elementima kiča za potrebe obrta velikog novca. Ćerka Muhameda Alija jedna je od najpoznatijih svetskih promoterki boksa. Ali Evropa je daleko od toga, a u Srbiji se na prste mogu izbrojati devojke koje profesionalno treniraju boks. O tome su za Original pričale Nina Stojanović, najbolja srpska profesionalna bokserka, i njena učenica, talentovana petnaestogodišnjakinja Anja Bulajić
Piše Ana Mitić
Datum: 04/11/2016

Žene i boks: Devojke od milion dolara

Foto:Oksana Toskić

Dugo su krv i znoj, razbijene arkade, slomljeni nosevi, nokauti, sparinzi, rukavice i runde bili rezervisani samo za muškarce. Muhamed Ali, Frejzer, Tajson, filmovi o Rokiju. Klasična muška priča. A onda se pojavila "Devojka od milion dolara". I tada su mnogi saznali da i žene umeju da biju.

Film je nagrađen sa nekoliko Oskara, a rađen je delom po istinitoj priči, o konobarici iz siromašne zabiti Amerike koja odlazi i veliki grad u želji da trenira boks, moli čuvenog trenera da je uzme pod svoje, postiže neverovatan uspeh i ostvaruje san koji se ruši posle jedne fatalne povrede, koja će je do kraja života vezati za bolnički krevet. Holivudski blokbaster sa potpisom Klinta Istvuda, koji i tumači ulogu bokserskog trenera, i Hilari Svonk koja je "Million Dollar Baby", vredan priče koja je jedna u milijardu, iako daleko od realnosti i toga kako je stvarno u svetu ženskog boksa, mnogima je približio to kako izgleda ženska borba među konopcima četvorougaonog ringa.


Jer to nije sport za devojčice. I nije za "devojčice", kako oni koji žene posmatraju kao "slabiji" pol vole da nazivaju slabe. Jer kad si žena, pa još u boksu, znači da stvarno moraš da budeš ili luda ili mnogo hrabra da ne odustaješ od onoga što voliš, pa čak i kada niko ne veruje u tebe. Kao i "devojka od milion dolara" koja je danima udarala u krušku -- sve dok trener koji joj je svaki put izgovarao rečenicu "Ne treniram devojke" nije pristao da je nauči zanatu iz ringa.

"Žene u boksu su diskriminisane", kaže nam odmah na početku razgovora Nina Stojanović (25), najbolja srpska profesionalna bokserka i svetska šampionka u boksu u muva kategoriji. "Kad se priča o ženama u boksu, čujem kako ne mogu da urade podjednak broj zgibova ili trbušnjaka kao muškarci. A to nije tačno, samo je pitanje volje. Što si više u boksu, shvataš koliko su daleko holivudske priče, i da ne postoje primeri, pogotovo ne u Srbiji, siromašnih devojaka koje rade u kafiću, saznaju za boks na 'box promotion' flajeru i onda ih neko primeti. Ne verujem u te fantastične priče. U Americi je to još i moguće, ali kod nas ne", objašnjava Nina kako stoje stvari u ringu.

U boks je ušla iz čiste radoznalosti i sa tipičnim ženskim "problemom" -- viškom kilograma i namerom da smrša. A onda se dešava prelomni momenat kada otkriva crtu za koju nije znala da je poseduje i odlučuje da boks rukavice i džak budu njen izbor.

"Prvi sparing. Radila sam sa nekom devojkom koja je bila dosta krupnija od mene. Udarila me je u nos, raskrvavila mi usnu... I tada sam shvatila da se ne bojim udarca. Da mi je to izazov. Trener koji me je gledao odmah je to ukapirao. Najvažnije je da se ne bojiš. Nije mi problem ni ako je protivnik krupniji, a ni teži od mene", kaže Nina koja je visoka 158 centimetara i ima nešto više od 50 kilograma. Da razbijemo i druge predrasude -- nije muškobanjasta, izgleda i oblači se kao i druge devojke, šminka se i ide kod frizera pred svaki meč, u ringu nastupa u suknjici, koju je čak sama kreirala, udata je.

U Americi, Meksiku i Argentini ženski profesionalni boks je vrhunski, na nivou šou programa, sa svim elementima kiča za potrebe obrta velikog novca. Sve sija, od zlatnih i srebrnih suknjica bokserki koje su sve redom lepotice, pa do dvorana u kojima se dešava šou za široke narodne mase. Zato je u Las Vegasu svakog vikenda ludnica zbog spektakularnih borbi. Ćerka Muhameda Alija jedna je od najpoznatijih svetskih promoterki boksa. Ali Evropa je daleko od toga, a u Srbiji se na prste mogu izbrojati devojke koje profesionalno treniraju boks. Ima nekoliko amaterki u olimpijskom boksu, par kik-bokserki, ali svima njima je zajedničko što ih gledaju sa predrasudama i podozrivim pitanjem: "Šta će jedna devojka u ringu?"

Diskriminacija je uvek tu.


"Ne volim mnogo da pričam o tome. Svima kažem da dođu da vide moj trening, pogledaju moj sparing i kako izgleda moja priprema. Držala sam nekoliko treninga nekim momcima i bili su vrlo razočarani u sebe pošto nisu mogli da urade nešto što ja radim sa lakoćom. Postoje neki mečevi od kojih me je sramota umesto tih muškaraca. Posle nekih mojih mečeva prilazili su mi ljudi koji su mi govorili: 'Auu, mala, kako ti biješ!'"

I roditelji su bili protiv njenog izbora.

"Slave svaku moju pobedu, ali nikada to nisu prihvatili. Imaju stalno strah od povreda. Ali ljudi ne znaju da u boksu ima manje povreda nego u fudbalu, rukometu, košarci. Kad ste čuli da je neki bokser prekinuo karijeru zbog povrede?", pita Nina koja kao svoju najtežu povredu navodi pocepanu arkadu pošto ju je glavom udarila jedna Nemica, kako kaže "slučajno".

"Srećom, nisu mi lomili nos. Osim te povrede arkade -- koja me nije ni bolela, samo je bilo mnogo krvi -- nije bilo povreda. Ne računam kad mi ruke budu modroplave od mnogo treninga pred meč. Suprug mi govori da nisam normalna, ali to je sve normalno u boksu", dodaje.

Najpre je trenirala kik-boks u Zvezdi, bavila se amaterskim boksom, bila višestruka šampionka i reprezentativka Srbije, osvojila je više međunarodnih medalja, pa je usledila profesionalna karijera. Krajem prošle godine postala je svetska šampionka kada je pobedila Evu Foreberger, uzela joj titule u WBF, WiBF i GBU verziji i iz austrijskog Lajbnica se vratila kući sa tri pojasa. Ninina pobeda iznenadila je sve u Srbiji, osim onih koji znaju koliko radi.

Jer situacija u srpskom boksu je dobra ako se posmatra kvalitet sportista, ali malo je stručnih trenera, nedostaje novca jer je malo njih spremno da investira u boks, a kamoli u ženski. Na putu do uspeha, na kojem je upisano i da je neporažena u devet profesionalnih mečeva i da je u tri nokautirala protivnicu, niko finansijski ni sponzorski ne stoji iza nje, pa njena porodica plaća njenu ljubav ka plemenitom sportu.

"Trener Dušan Mileusnić, menadžer Luka Popović, kondicioni trener David Radulović, profesor Vesko Drašković -- to je tim koji je doveo do mog svetskog rezultata. Svi su bili iznenađeni kada mi se desio uspeh. Nažalost, u Srbiji niko nije pratio moj dugogodišnji rad, ali ljudi iz udruženja znaju koliko je tu znoja proliveno, kao i rada koji traje punih sedam godina."

Sve barijere koje stoje na putu ne sprečavaju nekolicinu devojčica i devojaka da krenu putem gvozdenih rukavica. Petnaestogodišnja Anja Bulajić je jedna od njih.

"Kao i svi roditelji, moji su mi rekli: 'Šta će devojčica na boksu?!', i da to nije sport za žene. Sa drugaricom sam krenula na kik-boks da bih ušla u kondiciju, jer ceo život treniram nešto. Ubrzo sam prešla kod Nine i svidelo mi se jer trening nije samo udaranje u džak", odgovara Anja na pitanje: "Zašto baš boks?"

Ni reakcije vršnjaka nisu na njenoj strani.


"Dečaci ne vole kad je devojka sportski tip i ima mišiće, ali im ne smeta kada puši i pije. Ali mene ne zanimaju komentari iz okruženja", kaže Anja čiji pogled odiše smirenošću. Nina kaže da je ta njena hladnokrvnost i balans ono po čemu se izdvaja:

"U pogledu tehnike, ona je dorasla, a kada je reč o fizičkoj pripremi, ni to ne bi predstavljalo nikakav problem. Snašla bi se."

Nina dodaje da devojčice kao Anja mogu da napravi uspeh jer u Srbiji nema velike konkurencije. Konkretno, Anjina prednost je i to što ima ženskog trenera jer skoro i da nema trenera u boksu koji nije muškog pola.

"Sve ovo što Anja prolazi sada, ja sam prošla težim putem. Imala sam nepotrebne greške, a ona može da ih ima neuporedivo manje jer ima mene. Može da napreduje u ženskom boksu i da stigne do reprezentacije. Ja sam prošla golgotu jer sam mnogo puta imala emotivne krize, krahove, plakanje, izbacivanje sa treninga, i sada znam da reagujem na takve situacije", ističe Nina.

Kada je njen sadašnji trener Dušan Mileusnić, koji je inače vodio poslednju jugoslovensku reprezentaciju na Olimpijskim igrama, počeo da radi sa njom pripreme za meč koji će joj doneti svetsku titulu, nije sve išlo tako glatko, što govori koliko je komplikovan položaj žene u boksu.

"Priznao je kako mu je bilo neobično na prvom treningu jer je navikao da se dere na muškarce: 'Ajde, udri, majmune...' Rekao mi je da je bio zbunjen: 'Kako sad da vičem na jednu devojčicu!?'", prepričava Nina, pre jedna u milion nego "devojka od milion dolara".

Ali nijednog momenta tokom razgovora sa njom ne sumnjate da je boks njen život, i pored toga što, osim porodice, nema nekoga ko bi stao iza nje.

"Žao mi je što nemam taj 'gas' i od drugih ljudi. Nekoga ko bi rekao: 'Guraj ovo!' Mora mnogo rundi da prođe da bi se uloženo vratilo, da li kroz Anju ili kroz nekog drugog. Ne mora preko mene jer možda se ja neću ostvariti, ali će možda Anja ili neka druga devojčica da napravi svetski rezultat. A predrasude ćemo rušiti."

 

 

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.