Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Budi Pametan

Žarko Stevanović, tragač: Ipak sam ja čovek od znanja

Rođen je 1994, sa 16 godina bio je treći u „Slagalici“, pa je osvojio 94. ciklus, a onda i Superfinale u kojem su bili pobednici poslednjih 40 ciklusa. Osim toga, dva puta je bio kvizing prvak sveta u kategoriji do 20 godina, a jednom i prvak Srbije. A kad se ne takmiči - onda sastavlja pitanja. Učestvovao je i u brojnim drugim kvizovima, odgovarao tačno, netačno, grešio, pogađao i osvajao, ali sve vreme prikupljao znanje. Zato za Žarka Stevanovića kažu da je jedan od najpametnijih mladih ljudi u Srbiji. On je danas i tragač u kvizu „Potera“ uz još strašnijeg Uroša Đurića, namrgođenog Milorada Milinkovića i opasnu Milicu Jokanović...
Propitivao Slobodan Maričić
Datum: 23/12/2017

Žarko Stevanović, tragač: Ipak sam ja čovek od znanja

Foto: Nedeljnik

Po čemu je, poštovani čitaoče, najpoznatije Sargaško more? Ne znaš? A koje godine je Nil Armstrong sleteo na Mesec? To verovatno znaš. Kao i na koliko godina pored ove naše male kugle prolazi Halejeva kometa...

Ukoliko si nekada video i svojim rukama pipnuo VHS kasetu, verovatno ti je poznato i šta VHS znači, dok se jednostavno mora znati koje godine je košarkaška reprezentacija Jugoslavije prvi put postala prvak sveta. Ako ne znaš, izguglaj sad odmah, sačekaću ja, nije problem.

A koje godine je pao Carigrad? I kako se zove jedina uloga za koju su dvojica glumaca dobila Oskare?

Za novinare kažu da su univerzalne neznalice, od svake teme znaju pomalo. Zato nas na fakultetu i po zadimljenim redakcijama u kojima je mnogo važnije da dobro načuljiš uši, uče jednu važnu stvar - ako ne znaš, važno je da znaš ko zna. I da pitaš, naravno. Čak i ako ne znaš, recimo, ko je napisao Kroz pustinju i prašumu.

Ja, eto, znam ko zna odgovore na sva ova pitanja i mnogo više od toga - Žarko Stevanović.

Rođen je 1994. godine (VHS kasete su mu sigurno poznate), sa 16 godina bio je treći u „Slagalici“, pa je osvojio 94. ciklus, a onda i Superfinale u kojem su bili pobednici poslednjih 40 ciklusa. Osim toga, dva puta je bio kvizing prvak sveta u kategoriji do 20 godina, a jednom i prvak Srbije. A kad se ne takmiči - onda sastavlja pitanja, bilo za šampionate, bilo za beogradski pab kviz „Inkvizitor“.

Takođe, učestvovao je i u brojnim drugim kvizovima, odgovarao tačno, netačno, grešio, pogađao i osvajao, ali sve vreme prikupljao znanje. Mnogo je to pitanja, podataka i činjenica koji su prošli kroz njegove ruke.

Sve to i još mnogo više od toga dovelo je Žarka do pozicije strašnog tragača u kvizu „Potera“ uz još strašnijeg Uroša Đurića, namrgođenog Milorada Milinkovića i opasnu Milicu Jokanović.

 

Da li znaš koja je bila reakcija većine onih kojima sam rekao da idem na intervju sa tobom? "Nemoguće je da on zna sve to."

He-he, to mnogi kažu. Znam, šta da kažem... Za sebe mogu na neki način da garantujem da nema nikakvih nameštaljki. To znanje se skuplja godinama, pa onda i lako upijam stvari koje ne učim. Možda sam 10 odsto stvari koje znam naučio na fakultetu ili tokom učenja za neku ocenu... Ostalih 90 odsto pohvatam iz knjiga, filmova, muzike, na internetu... Od svega pomalo.

 

Izjavio si jednom da ti je u tom prikupljanju znanja dosta pomogla tvoja majka - naučila te je da redovno učiš i ne ostavljaš sve za poslednji čas. Dakle, ti se za kvizove pripremaš celog života. 

Tačno, nema u kvizovima "e sad ću da sednem, izlistam enciklopediju i idem na kviz". Za kviz nikada ne učim. To ide s godinama... A i teško je naučiti toliko podataka za veoma kratko vreme. Jedino ako baš imaš 24 sata da učiš neprestano, ali fizički je neizvodljivo.

Tačno, nema u kvizovima "e sad ću da sednem, izlistam enciklopediju i idem na kviz". Za kviz nikada ne učim. To ide s godinama... A i teško je naučiti toliko podataka za veoma kratko vreme. Jedino ako baš imaš 24 sata da učiš neprestano, ali fizički je neizvodljivo.

 

Znači, ključ je u redovnom čitanju i učenju.

Tako je.

 

Dok je, na primer, većina studenata i učenika doktorirala „kampanjologiju“ - spremanje svega u poslednji čas.

He-he (Žarko u ovom trenutku podiže ruku, kao košarkaš koji je napravio faul, prim. aut.), malo sam se i ja u poslednje vreme ulenjio, pa moram da kampanjišem, ali sam u suštini redovan.

 

Izjavio si jednom da si počeo da čitaš već sa tri godine i još tada se zanimao za učenje.

To mi je bilo zanimljivo, svi oko mene su čitali, mojoj majci je to bio hobi, brat i sestra su tada već bili u srednjoj školi i stalno su učili... Uzimao sam knjige, atlase, enciklopedije... Bila je jedna, zvala se samo Istorija, imala je žute korice, nju sam baš voleo. Imao sam običaj da spremim sebi sendvič ili zagrejem ručak, jedem i čitam.

 

A Zabavnik? Neko ko toliko zna o svemu mora da je čitao Zabavnik.

To je bilo malo kasnije. Počeo sam da ga čitam sa 12 godina i od tada nisam propustio apsolutno nijedan broj. Zabavnik je odlično štivo za produbljivanje te radoznalosti i otvaranje novih tema za razmišljanje. Na primer, pre Zabavnika me apsolutno nisu interesovale prirodne nauke, a otkako ga čitam dosta znam i o tome.

 

Znam da ti je omiljena oblast istorija i da si iz nje najjači. Imaš li neke slabe tačke?

Domaće serije. Prvo to pa deset mesta prazno. Onda idu kulinarstvo, moda...

 

Znači, nisi gledao „Srećne ljude“, „Porodično blago“...

He-he, nikad. Jedina domaća serija koju sam gledao je „Crni Gruja“, i to baš od prve do poslednje epizode. Toliko je moje znanje o tome. Mislim, znam neke glumce iz tih serija, neke radnje, ali ništa više od toga.

 

Takođe, izjavio si jednom da ti više odgovaraju pitanje-odgovor kvizovi, a ne, na primer, prve dve igre u „Slagalici“.

Tačno, ipak sam ja čovek od znanja... Naročito su mi problem bile te prve dve igre u „Slagalici“, ali to se vežba i navežbao sam ih dovoljno da osvojim Superfinale. Ali moja glavna prednost bili su znanje i brzina, koju sam isto navežbao.

 

Prvi kviz u kojem si se pojavio bio je "Tajne običnih stvari", a voditelj je bio Prljavi Inspektor Blaža.

Tako je, imao sam deset ili jedanaest godina, bio sam najmlađi u ekipi. Inače, nisam bio svestan da sam takmičar dok nismo došli tamo. Seo sam u publiku sa društvom, tražili su me posle među ljudima. "Je l' si ti normalan, ti sediš ovamo..." A ja nemam pojma. Odgovorio sam na jedno ili dva pitanja i tu je bio kraj, ostalo su preuzeli stariji.

 

Tada si i dobro naučio gde je grad Prozor.

Jeste, baš sam nekoliko dana pre toga naišao na knjigu koja se bavila bitkom na Neretvi. Sećam se tačno rečenice: "Čini mi se da je Prozor neosvojiv." I onda na kvizu dođe pitanje u kojoj državi je grad Prozor. Rekao sam u BiH, na Neretvi i osvojili smo poene.

 

Koja su ti se još pitanja tako urezala u pamćenje nakon brojnih kvizova i takmičenja?

To su uglavnom pitanja sa svetskog. Bilo je pitanje koje se nekoliko puta ponavljalo o čuvenom kuvaru Ogistu Eskofjeu o kojem je i Zabavnik pisao. Tu je i prvo pitanje na koje sam odgovorio u „Slagalici“, prvo pitanje iz „Ko zna, zna“: Kako se zvao fizičar Radeford?

 

I kako se zvao? (Univerzalna neznalica)

Ernest. Ali najviše sam ipak naučio dok sam sastavljao pitanja. Ne toliko za pab kviz, koliko za sama takmičenja, jer ja kada ne učestvujem, onda sastavljam pitanja. To radim i za naše, povremeno i za Hrvate. To je najbolji način učenja, baš moram da istražujem nešto što ne znam.

 

Kada si počinjao da se zanimaš kvizovima, bio je aktuelan „Milioner“. Izjavio si jednom da ti je žao što nisi učestvovao u njemu, čekao si da napuniš 16 godina i prijaviš se, ali je on tada već bio ukinut.

Tačno. To mi je bio omiljeni kviz, uvek sam pratio i gledao. Inače, kvizove sam počeo da pratim tako što sam pratio takmičare, i to tek od trenutka kada sam ja prvi put učestvovao.

 

Sigurno onda znaš i za onog tipa koji je do kraja „Milionera“ došao bez korišćenja pomoći, pa je u poslednjem pitanju iskoristio pomoć prijatelja i zvao oca samo da bi mu rekao da će postati milioner.

Naravno, Džon Karpenter, kao režiser. Legenda. Gledao sam često britanskog „Milionera“, na primer, čovek koji je mnogo puta bio svetski kviz šampion, Patrik Ipsons, sada je prvi put postao prvak Evrope. Tek sad. Taj čovek razvaljuje sa znanjem, nikada nisam video da neko toliko zna. On je na „Milioneru“ od prvih 13 imao možda 10 strogo lokalnih pitanja. Recimo da pogodi britanskog golfera, voditelja... A pitanja 14 i 15 bila su lagana... Mislim, ne baš lagana, ali pitanja koja bi kod nas bila negde oko desetog. Jedno od tih je bilo: Koja od ponuđenih država se nalazi južno od ekvatora - Namibija, Panama, Malezija i još neka država. Sve zemlje su tu negde oko ekvatora, ali to je težina oko desetog pitanja.

 

Koja država? Namibija?

Namibija. Bilo je jedno pitanje i koja trka nije deo nekog grend slema trka konja i svako ko se barem malo razume u konjički sport zna da odmah nabroji sve te glavne trke, a samim tim i koja nije jedna od njih. To mu je bilo 15. pitanje, koja trka ne pripada tom skupu. I čovek je u čudu, odgovorio je odmah.

 

U međuvremenu si završio Osmu gimnaziju, upisao ETF, a sa njega si posle dve godine prešao na FON. Tamo ti je prilikom jednog ispita (više nego inače) pomoglo kviz znanje.

Da, odgovarao sam numeričku analizu, imao sam već dovoljno bodova za deset i znao sam šta ću dobiti. "Da li znaš ko je napisao Alisa u zemlji čuda", pita me profesor. Ja u čudu. Pomislio sam u tom trenutku, on ima neke veze sa matematikom. "Luis Kerol", kažem. "A znaš li njegovo pravo ime", pita me on. "Znam - Čarls Dodžson", odgovorim ja. "A znaš li čime se bavio?" - "Matematikom." - "Dobro, a šta je prvo definisao?" - "Nemam pojma", kažem ja. "Pa sad si to odgovarao", kaže on. "Determinante?" Tu mi je samo upisao 10 i pružio mi ruku.

 

Onda ide „Slagalica“... Koliko sam pročitao, za nju si se prijavio maltene slučajno.

Natrčao sam na reč "slagalica" i rekoh sebi: ajde da se prijavim, pa nek bude šta bude. Imao sam i sreće, neki ljudi se godinama prijavljuju i nikako da ih pozovu. Mene su pozvali bukvalno odmah i prvi i drugi put, posle pet do sedam dana.

 

Prvi put kada si učestvovao, u polufinalu si izgubio od čoveka kojeg si pobedio na svom debiju.

Tako je. Jedna ta partija, plus tri u polufinalu. Ja sam dobio tri, on tu jednu i prošao je dalje.

 

Posle si postao pobednik 94. ciklusa i šampion Superciklusa.

Došao sam u 94. ciklus sa namerom da se popnem koji stepenik više i pobedio sam. Nakon toga je usledio talas starih takmičara - povratnika. Već u narednom ciklusu je finalista bio stari pobednik „Slagalice“. U 97. ciklusu finalisti su bili jedan stari pobednik i šampion prethodnog superfinala i dečko koji je bio u mom ciklusu. U sledećem je već bila Sanja, ona je bila baš hit, razbila ih je sve. Imala je pitanje iz koje države je bend Sabaton. Rekla je iz Švedske, sluša to. Posle su je iz benda tražili, poklonili joj karte, slikala se sa njima... Ona takođe učestvuje na šampionatima, takmičili smo se, znamo se dosta dugo. Počeli smo suštinski istovremeno, prvo takmičenje nam je bilo državno prvenstvo 2011. godine.

Sad mi kažu da sam ja pokrenuo taj talas povratnika u "Slagalicu". Uglavnom su ti stariji takmičari veoma dobri, ali prvi put nisu uspeli, ili jesu pa hoće ponovo. Vredi gledati, jer su stvarno dobri, a pojavljuju se i novi među kojima takođe ima poneki dobar. Konkurencija je sada za nijansu jača nego što je pre bila, baš zbog tih starih takmičara.

 

Važan deo „Slagalice“ bila je i Milka Canić sa svojim čuvenim „Dobro veče". Kakva je ona bila?

Super je bila žena, stvarno. Odisala je mudrošću, inteligencijom, veoma fina žena, vrlo korektna i vrlo stručna. Jednom me je čak vodila u režiju da im objasnim gde su pogrešili.

 

Istakao si i da je za kvizove veoma bitno samopouzdanje, a to ti je i pomoglo u Superfinalu „Slagalice“.

Da, mislim da je to možda i ključno, barem kod mene. Ono što se nekim gledaocima „Potere“ nije sviđalo, video sam to po nekim komentarima, jeste to što ja nikada nisam, recimo, pomenuo poraz, nikada nisam govorio kako se plašim protivnika, uvek mislim da mogu da pobedim... Mislim da je taj stav nešto što me je guralo. Jedna anegdota - kada smo snimali Superfinale „Slagalice“, protivnik me je pobedio u prvoj emisiji i onda je rekao: "Jednu partiju protiv tebe mogu, ali nekoliko - nema šanse." U drugoj sam već bio mnogo bolji. On je sam sebi stvori taj negativan stav i to je hranilo moje samopouzdanje. Mislio sam: vidi, sada se uplašio, dobiću ga... Tako je i bilo.

 

Pomenuo si „Poteru“. U njoj si sada tragač, ali si prvo bio takmičar 2015. godine i tada si sa svojom ekipom pobedio kolegu tragača Uroša Đurića.

Gledao sam ranije britansku „Poteru“, nisam je propuštao, a i danas mi je jedan od idola Mark Labet - The Beast. Imao sam priliku da upoznam jednog britanskog tragača Pola Sinana, bio je finalista takmičenja na kojem smo zajedno bili, ali smo sedeli daleko jedan od drugog. Volim da gledam i hrvatsku „Poteru“, njihovi lovci su vrlo interesantni ljudi. Zamišljao sam i tada sebe na toj gornjoj poziciji kako se borim protiv celog tima.

 

Kad smo kod tvojih uzora, jedan od njih je i Ilon Mask, zar ne?

Da, pratim njegov rad godinama. Veoma je kreativan, a to meni nije baš jača strana. Hoće da promeni sve što mu se ne sviđa, ne vodi se onim "to je tako i neću da ništa menjam ni kod sebe, ni u svetu, nek ide kako ide, nema veze". Učiniće sve da bude zadovoljan. Zato je i izmislio Pejpal, Hajperlup, Tesla motors, SpaceX...

 

Izjavio si da ti je problem da tokom „Potere“ budeš sav strog i narogušen kakvi su tragači inače.

Često me uparuju sa mlađim ekipama, pa mi je teže da njima persiram. Dolazili su mi i ljudi koje znam, drugari koji su redovni na pab kvizovima, a sada smo kao na televiziji, pa mi je sve bilo malo neobično. Ali uspeo sam nekako da nađem sredinu, uz poštovanje i druženje. Imam običaj da se družim sa takmičarima, pre emisije im malo razbijem tremu, a i posle popričam sa njima pre nego što dođe nova ekipa.

 

Pobedio si Uroša Đurića, ali i Milicu Jokanović, doduše ne na istom bojnom polju.

Da, to je bio državni šampionat 2014, bili smo u najboljih osam. Mislim da sam ja bio četvrti, a Milica je bila recimo sedma, ali smo uspeli kroz eliminacije da doguramo do finala. Imao sam već tada prednost... U finalu je bilo deset pitanja i kao bolji takmičar birao sam pitanje koje ću da joj postavim. Ako ona odgovori tačno, dobije šest poena, ako pogreši, gubi dva, a ako ja odgovorim tačno, dobijem četiri. U finalu sam uspeo da još povećam prednost.

 

Jedan od tragača je i reditelj Milorad Milinković koji je u kvizu, možemo reći, patentirao metod "ako ne znaš, onda je pod B". Pročitao sam negde tvoju izjavu da to baš i ne koristiš.

Pre nekoliko godina sam gledao jednog takmičara u „Milioneru“, nisam mu zapamtio ime, ali dogurao je mislim do 13. pitanja. To mu je bila taktika - kad ne znaš, onda je pod B, i prošao čovek do 13. pitanja. Tu je odustao. A kada sam igrao slagalicu, uvek sam prvo pogledao pod B i ako nije, onda tražim ukrug. Ali ako jeste, kliknem brže od jedne sekunde. Kad ne znam, uvek su mi najsumnjiviji bili ti odgovori pod B, ali to na „Poteri“ ne primenjujem.

 

Igraš li „Slagalicu“ onlajn i dalje? I postoje li na internetu neki kvizovi na kojima možeš da treniraš?

Slagalicu“ sam igrao ranije, organizovali smo mi kvizaši prošle godine jedan turnir, tada sam igrao poslednji put. A ima jedan sajt Sporcle. To je baza sigurno milion kvizova, verovatno i više, ali sve je na engleskom. Pomogao mi je da steknem rutinu... Tamo su, primera radi, pitanja "nabroj države sveta" i imaš deset minuta za to, ili "nabroj glumce koji su osvojili Oskare za najbolju mušku ulogu". Koristim taj sajt sigurno sedam ili osam godina.

 

Izjavio si u jednom intervjuu da ti je želja da imaš svoj kviz na televiziji.

Da, ali to kod nas nije tako jednostavno. Mislim, trenutno nemam nikakvu ideju i koncept kako bi to izgledalo, a ni vremena da se time bavim. Nije to potpuno neizvodljivo, ali je prilično teško.

 

Dakle, da živiš od svog hobija. To lepo zvuči.

To je ono što bih najviše voleo i što mislim da bi većina ljudi htela. Da im hobi bude profitabilan, šta god taj hobi bio... To su uvek stvari koje ljudi najviše vole da rade. Neki uklope hobi i posao, neki ne, ali to je nešto čemu bi ljudi trebalo da teže.

 

Takođe, naveo si da bi voleo da se deca ugledaju na tebe.

Da, to mi se na neki način i ostvarilo. Ima takve dece. Recimo, mali brat moje devojke mi kaže da sam mu ja uzor za apsolutno sve. Mogu da kažem da sam ponosan na to, u ovim godinama sam već neki uzor nekome. Nadam se da takvih ima još.

 

Šta čita neko ko zna sve o svemu?

Čitao sam nedavno od Saramaga Slepilo, knjiga me je oduševila. Preporuka. 

 

 


 

Kako izgledaju takmičenja i gde je tu Srbija?

Na svetskim šampionatima rešavaju se testovi sa 120-150 pitanja raspoređenih u osam celina koje pokrivaju sve moguće oblasti. Svetski šampionat je svake prve subote u junu, i to u velikom broju zemalja istovremeno. Rezultati se onda šalju u zajedničku veliku bazu gde se pravi konačna tabela.

 

TAKMIČENJA

A kako su koncipirana pitanja?

"Bude 30 baš lakih, 30 baš teških i ostalo bude neka sredina. E, sad, koliko je teško zavisi i od osobe. Neko ne zna 20 od 30 prelakih, a znaju više teških", kaže Žarko Stevanović.

Srbija na tom takmičenju učestvuje skoro deset godina i ima prilično dobre rezultate, ali sagovornik Originala ističe i da je to takmičenje mnogo lakše od evropskog.

Inače, on je sredinom novembra bio deo reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, prvom na kojem smo učestvovali kao reprezentacija i bili smo na 13. mestu, od 17. Pojedinačno, Žarko je bio na 43. mestu od 199 takmičara, a na specijalističkom kvizu iz njemu omiljene istorije bio je na 22. mestu među 120 takmičara. To nimalo nije loše, budući da su evropska prvenstva mnogo teža od svetskih.

"Evropsko prvenstvo je samo u jednoj zemlji i traje tri dana, ovog puta je to bila Hrvatska i ima nekoliko takmičenja. Na svetskom se samo pojedinačno takmičimo, a na evropskom postoje: pojedinačno, reprezentacije, klubovi, parovi, specijalistički kvizovi po oblastima... Britanci su najbolji, oni uvek sve osvoje, pa Belgija, skandinavske zemlje (osim Švedske), Irska je dobra, pa Hrvatska. Posle njih smo tu negde i mi", navodi Stevanović.

U Srbiji postoje takmičenja četiri puta godišnje, plus dva velika prvenstva, dok u Hrvatskoj ima 15 takmičenja plus dva velika.

"Na primer, u mestu Zaprešić postoji liga od pet nivoa. Relegation, promotion... Oni imaju veoma jaku kviz kulturu. Slavonska Požega, Zagreb, Zadar... To su veliki kviz centri ne samo u Hrvatskoj nego i u evropskim okvirima. Kod nas je to nešto slabije... Zato pozivam ljude da se malo raspitaju o takmičenjima, da dođu na pab kviz ako imaju vremena. Cilj nam je da se proširi malo ta kviz kultura u Srbiji."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.