Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Dosije

Srbijanka Turajlić: Naša "Bolonja" liči na original samo po nazivu - Čitajte u Originalu

Ako se izuzme nedostatak volje, osnovni problem je podela univerziteta na fakultete po strukama koje su ustanovljene pre više od jednog veka
Piše prof. dr Srbijanka Turajlić
Datum: 26/12/2017

Srbijanka Turajlić: Naša "Bolonja" liči na original samo po nazivu - Čitajte u Originalu

Foto: Medija centar Beograd

Moj je dubok utisak da u Srbiji ne postoji ni jasan stav o tome šta je suština Bolonjskog sistema, pa je, otuda, i neobično teško govoriti o implementaciji. Duboko ubeđena u impozantan kvalitet našeg sistema visokog obrazovanja, akademska zajednica Srbije je zahtev za reformom doživela kao spoljni pritisak čiji je cilj urušavanje tog sistema. Zanimljivo je da se, pri tome, niko nije zapitao zašto bi nekome u Evropi bio cilj da smanji kvalitet stručnjaka koji su potencijalno potrebni sve širem evropskom tržištu radne snage. Pored toga, čini se da nije ni postojala svest da je poslednja decenija dvadesetog veka, tokom koje smo mi bili u velikoj meri izolovani od sveta i potpuno zaokupljeni sopstvenim problemima, kroz razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i globalizacije donela značajne promene kako u društvu, tako i u ekonomiji.

To nas dovodi do pitanja šta je bio motiv za pokretanje Bolonjskog procesa i šta on u stvari sadrži.

Ključni motiv za pokretanje sveobuhvatne reforme visokog obrazovanja u Evropi nesumnjivo leži u neverovatnom povećanju brzine kojom se znanje stvara i akumulira, što dovodi do radikalnih promena u gotovo svim oblastima ljudskog delovanja. Ekonomisti ističu da danas na razliku u produktivnosti i rastu pojedinih zemalja bogatstvo (ili nedostatak) prirodnih resursa daleko manje utiče od kapaciteta za unapređenje kvaliteta ljudskog kapitala i faktora proizvodnje: drugim rečima, od sposobnosti stvaranja i implementacije novih znanja i ideja. Globalizacija kao fenomen zapravo otvara pitanje sposobnosti funkcionisanja pojedinca u potpuno izmenjenim okolnostima. To znači da puko sticanje profesionalnih znanja i veština, koje je bilo preduslov za razvoj industrijskog društva, danas u situaciji kada se okolnosti neprekidno menjaju, samo po sebi više nije dovoljno. Novi, „globalizovani" svet zahteva integraciju znanja, sposobnosti, ličnih kvaliteta i razumevanja koje će se efikasno koristiti ne samo u poznatom kontekstu već i u novim i promenljivim okolnostima. Povrh toga se očekuje da svaki pojedinac ima opravdano poverenje u svoje sposobnosti i da je u stanju da samostalno uči i po okončanju studija.

Tradicionalni evropski univerziteti formirani sa ciljem da školuju buduću društvenu elitu nisu bili u stanju da odgovore postavljenim zahtevima. Od oko 5% kohorte stasale za studije upisivane tokom prve polovine dvadesetog veka, na kraju veka pred univerzitete je postavljen zahtev da oko 70% populacije stekne nivo obrazovanja viši od srednjeg. Nemogućnost tako velikog broja studenata da ispuni visoke kriterijume tradicionalnih istraživačkih univerziteta imao je za posledicu veoma dugo zadržavanje studenata u sistemu, odnosno znatno povećanje troškova školovanja, kao i izlazak velikog broja iz sistema bez ikakvih formalno stečenih kvalifikacija. Suočeno sa ovim problemima, kao i sa činjenicom da stvaranje evropskog tržišta podrazumeva i postojanje zajedničkih merila u pogledu stečenih kvalifikacija, 29 zemalja Evrope odlučilo je da pokrene Bolonjski proces koji je u stvari definisao četiri osnovna principa:

1. Tri nivoa studija sa jasno definisanim ishodima svakog nivoa i fleksibilnim studijskim programima koji omogućavaju i horizontalno i vertikalno kretanje između različitih struka;

2. Bodove kao meru opterećenja studenata kojima se iskazuje obim znanja stečenih u nekom periodu, i dodatak diplome koji opisuje savladani program, čime se omogućava mobilnost između različitih ustanova tokom studija;

3. Preciziranje standarda osiguranja i kontrole kvaliteta u cilju ujednačavanja validnosti diploma stečenih na različitim univerzitetima širom Evrope;

4. Nacionalni okvir kvalifikacija kojim se preciziraju znanja, veštine i sposobnosti koje se garantuju izdavanjem diplome za svaki od nivoa obrazovanja.


CEO AUTORSKI TEKST PROFESORKE SRBIJANKE TURAJLIĆ I VELIKO ISTRAŽIVANJE O BOLONJI U SRBIJI ČITAJTE U DVOBROJU ORIGINALA KOJI DOBIJATE NA POKLON UZ PRAZNIČNI BROJ NEDELJNIKA. NA KIOSCIMA OD 28. DECEMBRA



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.