Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Reciklaža kao ulaganje u budućnost: Šta znamo o opasnom otpadu?

Tehnologija se poslednjih decenija razvija velikom brzinom, a vek upotrebe proizvoda je sve kraći, što dovodi do sve većih količina uređaja koje nakon korišćenja treba na odgovarajući način zbrinuti. Šta uraditi sa starim uređajima? Reciklaža je najefikasnije rešenje. Kako bismo doprineli edukaciji građana, u Originalu ćemo predstaviti detalje procesa reciklaže
Piše Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije
Datum: 03/08/2018

Reciklaža kao ulaganje u budućnost: Šta znamo o opasnom otpadu?

Foto: Profimedia

Imam veliki televizor za bacanje, šta da radim sa njim? Da li je stari frižider opasan ako ga stavim u podrum? Gde se sakupljaju baterije? Kome da predam dotrajale sijalice? Ovo su neka od najčešćih pitanja građana koja su u poslednje vreme stizala u Udruženje reciklera Srbije putem telefona, mejla i društvenih mreža.

Ovo nam je bio znak da je dosta građana veoma savesno kada je u pitanju životna sredina, da su donekle upoznati da bi kućne uređaje trebalo da recikliraju, ali ne znaju šta konkretno da rade sa njima, zašto mogu da budu opasni po zdravlje, kome da se obrate...

Tehnologija se poslednjih decenija razvija velikom brzinom, a vek upotrebe proizvoda je sve kraći, što dovodi do sve većih količina uređaja koje nakon korišćenja treba na odgovarajući način zbrinuti. Šta uraditi sa starim uređajima? Reciklaža je najefikasnije rešenje.

Kako bismo doprineli edukaciji građana, u Originalu ćemo predstaviti detalje procesa reciklaže. 

 

Šta možemo da recikliramo?

Mnogi su upoznati sa reciklažom papira, limenki, plastične i staklene ambalaže, u poslednje vreme sve više se govori o reciklaži kesa, a trebalo bi znati da možemo da recikliramo i elektronski i električni otpad (EE otpad), ulja, akumulatore, gume, vozila...

EE otpad se sastoji od širokog i rastućeg spektra odbačenih i dotrajalih elektronskih aparata i opreme. Reč je o uređajima iz domaćinstva kao što su frižideri, televizori, računari, klima-uređaji, veš-mašine, sudo-mašine, šporeti itd. Osim toga, može se reciklirati oprema za osvetljenje, instrumenti za praćenje i nadzor, pomoćni medicinski uređaji, oprema za rekreaciju i sport, električni alati, mobilni telefoni. Tu su i mali kućni aparati - fenovi za kosu, pegle, tosteri, aparati za kafu, usisivači, električni noževi, uređaji za šišanje, brijanje, pranje zuba, masažu, satovi...

U našoj zemlji mogu da se recikliraju gume, industrijska ulja, kao i akumulatori. Kada je reč o automobilima, uobičajeno je da ih vlasnici recikliraju kada postanu nebezbedna za dalju vožnju, ukoliko kupe novo vozilo ili učestvuju u akciji zamene starog za novo uz popust.

 

Kako da recikliramo?

Kada neki uređaj, na primer računar, stigne u reciklažni centar, rasklapa se na komponente - odvajaju se delovi kao što su metali, plastika, staklo, kablovi i dr., koji imaju upotrebnu vrednost kao sekundarne sirovine i mogu se dalje prerađivati, od komponenti koje imaju karakteristike opasnih materija.

Ono što je zanimljivo za računare jeste da matične ploče sadrže i plemenite metale poput zlata i srebra. Za recikliranje posebno matičnih ploča potrebna je specijalna tehnologija, koja kod nas još ne postoji, pa se matične ploče izvoze u Singapur i zemlje EU.

Mobilni telefoni takođe sadrže dragocene metale. Recikliranjem milion mobilnih telefona dobija se 34 kilograma zlata, 350 kilograma srebra, oko 15 kilograma paladijuma i 16.000 kilograma bakra. Recikliranjem samo jednog mobilnog telefona uštedi se dovoljno energije da se jedan laptop napaja čak 44 sata. Uprkos tome većina mobilnih aparata, koji više nisu u upotrebi jer su zamenjeni novijim modelom, završi zaboravljena u fioci ili u smeću.

Kako bi promovisali reciklažu elektronskih uređaja, Japanci su pokrenuli odlični akciju. Organizatori Olimpijskih igara u Tokiju su najavili da će medalje biti napravljene od recikliranih materijala. Potrebno je da građani doniraju stare mobilne telefone količine osam tona sirovog materijala iz koga će se dobiti oko dve tone čistog metala, koliko je potrebno za izradu 5.000 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja za Olimpijadu 2020. godine.

 

Šta je i zašto opasno?

Priča o zlatu je uvek lepa, ali treba znati da u uređajima postoje i opasne komponente, tako da ne bi trebalo da nas ponesu snimci kojih je sve više na internetu o tome kako izvući zlato iz elektronike.

Ukoliko se sa uređajima nakon upotrebe, odnosno kada postanu otpad ne postupa pravilno, opasne materije iz njih mogu da izazovu ozbiljne negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Procenjuje se da elektronski otpad sadrži čak i do 1.000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, a najprisutnije su sledeće materije: olovo, živa, šestovalentni  hrom, kadmijum, berilijum, barijum, PVC plastika... Stručnjaci kažu da izlaganje olovu može da izazove oštećenja mozga, nerava, oštećenje bubrega i reproduktivnih organa, dok živa može uzrokovati oštećenja raznih organa, uključujući mozak i bubrege. Metal berilijum, koji se koristi u matičnim pločama kao dobar provodnik, označen je kao kancerogen jer može da uzrokuje rak pluća.

U Srbiji ne postoji postrojenje za konačan tretman većine opasnih materija, pa ih operateri nakon izdvajanja iz EE otpada, izvoze najčešće u zemlje Evropske unije gde se dalje zbrinjavaju u specijalnim fabrikama.

Jedan bačen frižider, zbog gasa freona koji sadrži, ima jednako štetan uticaj na ozonski omotač kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana. Najsavremeniju tehnologiju ima niška kompanija „E-reciklaža" koja je reciklirala 500.000 rashladnih uređaja u poslednjih pet godina i izvezla skoro 100 tona freona na trajno zbrinjavanje u Nemačkoj. Ovim pravilnim tretmanom freona ostvaren je benefit jednak onom kao da u Nišu nijedan automobil nije vožen tri godine.

Nestručnim paljenjem guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva.

Samo jedan litar korišćenog motornog ulja zagadi čak 1.000.000 litara vode za piće, što ga svrstava među najveće zagađivače životne sredine.

 

Gde se reciklira?

Kada je reč o EE otpadu, sve uređaje građani mogu predati u najbliži reciklažni centar ili pozvati reciklažni centar da preuzme uređaj na kućnoj adresi. Osim toga, u prodavnici u kojoj kupuju novu tehniku mogu da se raspitaju da li primaju dotrajale uređaje za reciklažu. Na ove načine uređaji koji posle upotrebe postaju opasan otpad biće adekvatno zbrinuti i neće uticati negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Često je i pitanje o reciklaži baterija iz domaćinstva. S obzirom na to da u Srbiji nijedan operater opasnog otpada ne radi reciklažu ovih vrsta baterija, nije razvijena ni sakupljačka mreža. Neke radnje samoinicijativno postavljaju kutije za odlaganje istrošenih baterija.

Iako je jedino mesto za reciklažu sijalica u Srbiji, postrojenje u kompaniji „Božić i sinovi" u Pančevu koristi mali deo svojih kapaciteta prerade. Građanima bi bilo najlakše kada bi postojalo organizovano sakupljanje dotrajalih sijalica u prodavnicama koje prodaju rasvetu. Sada građani ne znaju šta bi sa sijalicama, pa ih najčešće bace u kontejner. U Srbiji se godišnje reciklira 100 tona sijalica, što je oko 10% od količine uvezenih sijalica.

 

Cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija je budućnost. Umesto dosadašnje nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa, proizvodnje, potom upotrebe tih proizvoda i bacanja na deponije, cirkularna ekonomija zaokružuje proces od proizvodnje, preko reciklaže, do ponovne proizvodnje. Osnovni izvor ekonomskog rasta je što veća upotreba recikliranih materijala i što manje korišćenje novih resursa. Znači već u startu je potrebno razmišljati o proizvodu - kako je dizajniran, koliko je reciklabilan, kako je proizveden i koliko je prijateljski po okolinu. Prve procene pokazuju da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može zaposliti 30.000 ljudi, povećati konkurentnost naše privrede i razviti mnogo inovativnih proizvoda.

Jedan od primera dobre prakse cirkularne ekonomije jeste dobijanje gumenih granulata reciklažom otpadnih pneumatika, koji ulaze u ponovni ciklus proizvodnje i tako se čuvaju prirodni resursi. U našoj zemlji mogu da se recikliraju sve vrste guma, a od 2012. u „Eco-Recyclingu" iz Novog Sada, najvećoj firmi za reciklažu guma u Srbiji, recikliraju se i najveće gume na svetu.

Reciklirane gume najviše se izvoze u Mađarsku, Rumuniju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. U Srbiji granulat kao sirovinu za proizvode koristi desetak firmi redovno i još toliko sporadično. Od gumenih granulata dobijaju se raznovrsni proizvodi kao što su: podloge za sportske terene, dečja igrališta, izolacioni materijal, kante za smeće, auto-delovi, obloge za štale, pružni prelazi i dr.

 

Šta možemo da uradimo?

Opasan otpad je u žižu javnosti došao kada su se desile neke negativne situacije, kao što je začepljenje kanala za odvodnjavanje frižiderima i mašinama tokom poplava, ili kada je pronađeno nekoliko lokacija sa nelegalno skladištenim opasnim otpadom. Desetine hiljada tona opasnog otpada u Srbiji ostaju nezbrinute. Uz odlučnu volju nadležnih organa, naša zemlja može da reši pitanje opasnog otpada. Velike su mogućnosti za otvaranje reciklažnih centara širom Srbije i zapošljavanje hiljada radnika. Napredovanjem u zaštiti životne sredine javlja se potreba za stručnjacima u ovoj oblasti, a s obzirom na to da već sada nedostaju kadrovi za ekologiju, oni koji planiraju da upišu postdiplomske studije mogli bi da razmisle o usavršavanju u toj oblasti. 

Sa druge strane, postoje velike šanse za trajno zbrinjavanje opasnog otpada u Srbiji. Na primer, otvaranje postrojenja za reciklažu kućnih baterija ili pogona za odvajanje plemenitih metala iz računara.

U Srbiji se reciklira 15-18% ukupnog otpada, a u Finskoj gotovo 100%. Dostići standarde EU jeste dug proces, ali što pre krenemo da ulažemo, pre ćemo im se i približiti, a na investicije nas i obavezuje Poglavlje 27 o životnoj sredini u procesu pridruživanja Srbije EU. Fiskalni savet je pre neki dan izneo procenu da je u narednih 10 do 15 godina potrebno u zaštitu životne sredine uložiti oko 8,5 milijardi evra iz budžeta, kao i da nam je 2019. godina „poslednji voz" da se pokrene investiranje jer možemo doći do toga da plaćamo penale EU za zagađenje životne sredine.

Dok čekamo neophodne korake države ka unapređenju reciklaže i uopšte zaštite životne sredine, mi možemo da počnemo od sebe - da budemo svesni korisnosti i opasnosti otpada, da se upoznamo sa pravilnim upravljanjem njime i da odlučimo da ga recikliramo. A neko će možda prepoznati velike potencijale i odlučiti da pokrene posao u reciklažnoj industriji. 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.