Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Miris i ukus

Radost fina kuhinjica: Mesto gde i ljubitelji jagnjećeg pečenja kapituliraju

Možda je prvi zalogaj uvek najteži, pogotovo za one koji se kunu u meso i imaju predrasude, koje poslednjih godina splašnjavaju pod naletom veganskih, vegetarijanskih i drugih restorana zdrave ishrane, ali u restoranu Radost fina kuhinjica ubrzo zaključujete da ste predugo bili rob predrasuda i da ne treba kuditi dok se ne proba i dok se ne uverite sami
Piše Ana Mitić, Original
Datum: 14/11/2017

Radost fina kuhinjica: Mesto gde i ljubitelji jagnjećeg pečenja kapituliraju

Okoreli mesožderi, branioci roštilja i ljubitelji pečenja obično prevrnu očima kad se spomene vegetarijanska i veganska kuhinja. „Šta, te trave da jedem!? Nema šanse!", reći će. Ali postoji jedno mesto, ušuškano u centru Beograda, nadomak zidina Kalemegdana, gde se jede mnogo dobro, a nema mesa. Zvuči kao početak neke legende, ali postoji stvarno i to je restoran „Radost fina kuhinjica" gde čak i ljubitelji jagnjećeg pečenja i moče kapituliraju. Odgovor je jednostavan - mnogo je ukusno.

U to da hrana spremljena isključivo od voća i povrća može da bude toliko ukusna i "jestiva" da već pri prvom konzumiranju neko ko svakodnevno jede meso nema problem sa ukusom, čak naprotiv, uverila sam se lično, a neko sam ko voli meso i skoro svakodnevno ga i konzumira (a volim i jagnjeće pečenje).

Ako ste esteta, osvojiće vas prvo karneval boja spremljene hrane i pića. Reći su samo da su veganski burgeri purpurne boje. Malo čudno izgleda na prvi pogled, sve dok ne probate. Ukus vrlo podseća na meso.

 

 

Hrana "vrišti" od kolorita da je probate. Sve je privlačno, a sa usana vam se svaki čas otima radoznalo pitanje „A šta je ovo?". Možda je prvi zalogaj uvek najteži, pogotovo za one koji se kunu u meso i imaju predrasude, koje poslednjih godina splašnjavaju pod naletom veganskih, vegetarijanskih i drugih restorana zdrave ishrane, ali ubrzo zaključujete da ste predugo bili rob predrasuda i da ne treba kuditi dok se ne proba i dok se ne uverite sami.

Tu su i prirodni sokovi od voća i povrća - cvekla, šargarepa, pomorandža, malina... koji podižu energiju. Jedinstveni ukusi ove hrane i pića prave harmoniju ukusa, "udaraju" u glavu i stvaraju dobro raspoloženje. A i stomak je zadovoljan, iako je možda doživeo nešto poput kulturološkog šoka pri susretu sa drugačijim ukusima. A zapravo voće i povrće su oduvek bili sastavni deo naše kuhinje i tradicije. Jer šta se služi na posnim slavama nego sarme bez mesa i pite od krompira, i od čega se pravi ona silna zimnica - od džemova, slatka, kompota od voća, pa do pečenja silnih paprika za ajvare i stavljanja turšije i kiselog kupusa.

Aleksandra Maček, vlasnica restorana, kaže da je „Radost fina kuhinjica" nastala iz čiste ljubavi prema hrani i ljudima. Odrasla je u porodici koja se okupljala oko trpeze, diskutovala o hrani, ali i kroz hranu ulivala poverenje, nadu, vaspitavala i darivala ljubav. To je prenela i na restoran.

"Ideja o otvaranju vegetarijansko/veganskog restorana došla je potpuno jednostavno i prirodno iz mene kao posledica iskustva s hranom, života u inostranstvu i putovanja iz kojih ne prestajem da učim. Po povratku iz inostranstva zamenila sam kancelariju kuhinjom sa pogledom na Savu, okićenom stotinama začina, i krenula na ovaj put, put Radosti. Kada neko krene na sličan put, on i ne zna kuda tačno vodi i šta će naučiti na njemu, ali uvek može da poželi da na tom putu bude fin i dostojan tog iskustva. Otuda i takav naziv restorana", priča Aleksandra kako je rešila da otvori restoran i zatvori usta kritičarima bez argumenata.

Ako zavirite u meni, videćete da su u ponudi šejkovi i vitaminske bombe, smoothie, poput Mars Attacks (sveži spanać ili blitva) ili Ganja shake (banana i semenke konoplje).

U ponudi restorana, kažu, svaki dan se pojavi nešto novo i nesvakidašnje poput ćufti od heljde sa suvim kruškicama, slani kolač od prosa sa povrćem, soba-flekice (soba noodles) od heljdinog brašna s povrćem i đumbirom ili tart sa blitvom i sirom od semenki suncokreta...

Služi se već pomalo izumrla turska kafa (sa kardamonom ili bez njega) i okrepljujući čaj od đumbira, limuna i koprive. Pored čaše vina uvek ćete moći naručiti zdravo meze kao što je svakog dana pravljeni domaći humus. "Radost" se diči i time da je jedino mesto u gradu gde se pripremaju pravi kapkejkovi -- "savršeno lagani i kremasti, sa samo zdravim sastojcima i bez hemijskih dodataka".

Ipak, iako se svest i mišljenje menja pri susretu sa zavodljivim ukusima hrane bazirane na povrću, pitanje je koliko su ljudi zainteresovani da probaju nešto drugačije, jer poznato je da neki imaju otpor prema hrani koja je drugačija u odnosu na ono na šta su naviknuti u svakodnevnoj ishrani, a kod mnogih bi se to moglo spakovati u izreku „šta je ručak bez mesa".

Aleksandra kaže da otpor prema hrani spremljenoj bez mesa pripada nekom prošlom vremenu.

"Naši gosti ne samo da su zainteresovani za vegetarijansku hranu nego su i vrhunski poznavaoci te hrane. Sve više je naših ljudi koji vode računa o pravilnoj ishrani, znatiželjni su da doznaju i spoznaju različite namirnice i da u njima uživaju. Na početku je bilo drugačije, bilo je mnogo otpora i straha od nepoznatog. Danas, velikim delom je vegetarijanska hrana konačno počela da biva prihvaćena ne samo kao poželjna i zdrava već i kao ukusna i zabavna", dodaje ona.

Istina, sve je vrlo ukusno (uverili smo se na proslavi drugog rođendana Originala koji je originalno proslavljen baš u „Finoj kuhinjici") . Zato i najljući mesožderi menjaju ćud pošto okuse jela spremljena u „Kuhinjici". U čemu je tajna, da li koriste neke posebne začine, veganske tajne sastojke i "bajalice", ili smo samo zaboravili da su ljudi, pored mesa, oduvek jeli povrće i voće ali smo usled brzine života zaboravili kako se sprema ukusan obrok jer za (sebe) nemamo vremena? Kao ni za brigu o tome šta unosimo u svoj organizam, a ni za hedonizam čiji je hrana sastavni deo.

"Vegetarijanska/veganska kuhinja je izuzetno kreativna, ogroman spektar namirnica i začina je pri ruci. Dnevno se upoznajete sa različitim aromama, ukusima, teksturama. Mnogo naših jela upravo je i napravljeno po ukusu ljudi koji jedu meso, možda baš iz trika da se u stvarnosti pokaže kako i nije teško da se zameni mesni obrok. Sve je stvar navike i svesti o hrani kojoj bi trebalo pridavati više značaja i vremena. U principu se trudimo da svaka namirnica zauzme posebnu pažnju kod nas, da se tretira na odgovarajući način, tako da se zadrži ili podstakne aroma koja joj je svojstvena. Kao takva ona je zaista ukusna a i spremna da se kombinuje u različitim jelima", objašnjava Aleksandra kako se postiže to da i "trave", što bi rekli neki na pomen vegetarijanstva, mogu da se ne samo jedu već i da budu praznik za nepca.

Nabavka namirnica zahteva mnogo truda. Aleksandra Maček priča da jela pripremaju sa svežim povrćem i voćem, različitim salatama i zato je važno da one budu najboljeg kvaliteta, te su svakog jutra na pijaci.

"Ogromna većina naših namirnica je organskog porekla, na primer koristimo sjajan organski kozji sir sa Fruške gore, borovnice sa Kopaonika i uveliko sarađujemo sa malim organskim gazdinstvima. Moja velika želja je da Radost ima svoju organsku baštu, u tom slučaju logističke, količinske i finansijske prepreke nabavke isključivo organske hrane za restoran bi bile kontrolisane i daleko jednostavnije", kaže Aleksandra.

Mišljenja je da su naši ljudi, istorijski i geografski pravi srećnici, ali uzimaju stvari zdravo za gotovo i ne uvažavaju dovoljno kulturno- gastronomsko nasleđe koje Srbija ima. "Vegetarijanska trpeza je bila uvek kod nas zastupljena, od ajvara i pečenih paprika, pa do onih punjenih orasima i prebranca. Na primer, na tehnici pravljenja sireva i kajmaka u malim improvizovanim kućnim mlekarama na području Stare planine, koje sam obišla, mogli bi nam pozavideti mnogi narodi i majstori svetskih kuhinja. Prava je šteta što se o tome tako malo zna, i nadam se da će se taj stav s vremenom promeniti", nada se Aleksandra Maček.

Drago joj je što sve više ima mesta koja nude vegetarijansku/vegansku hranu i što je ona sve više zastupljena. Na taj način, kaže, ponuda postaje bogatija i raznovrsnija. Važno je imati na umu i individualni pristup ishrani i to da nijedna kuhinja nije dovoljno zdrava ukoliko nije pravilno izbalansirana.

"Menjanje svesti o zdravim životnim navikama, kao i sve raznovrsnija ponuda, čini se da je ogroman pomak ka zdravijem i srećnijem društvu", uverena je vlasnica restorana „Radost fina kuhinjica".

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.