Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Nina Babić, "Gospođa Mirkov": Kako uneti sebe i svoju strast u biznis

Shvatila sam da izbegavam osnovnu strast, i u jednom trenutku su mi se vrzmale po glavi žene u familiji, i moja baka, i htela sam da kroz nju napravim omaž svim tim superženama koje nisu mogle da rade ono što hoće, kaže Nina Babić, koja je iz marketinških voda uplovila u one – slatke. Napravila je radionicu za pripremu neodoljivih delikatesa "Gospođa Mirkov", koja je osladila Beograd.
Datum: 29/06/2018

Nina Babić, "Gospođa Mirkov": Kako uneti sebe i svoju strast u biznis

Foto: Igor Pavićević

Htela sam da pravimo kolače koje niko ne pravi, a čije sam osnove naučila u Njujorku od jednog velikog francuskog majstora. Imala sam kolumnu u magazinu Elle koja se zvala „Chez Nina“, u kojoj sam pisala lične uspomene u vezi s hranom, i tada sam shvatila da treba da se posvetim svojoj strasti. Danas znam koliko je važno da ne sumnjate u sebe. Da čim imate potrebu i želju da ispunite nešto, uradite to. Da verujete u svoju strast.

Ipak, strast nije dovoljna. Ona je samo jedna komponenta. Ja ne volim da se bavim papirima, računima, dobavljačima, ne volim da mislim na cene, ali uvek morate da napravite balans između toga šta vam je dostupno, šta želite, a šta je moguće.

Naravno da je u početku bilo straha. Rizikovala sam stabilnost i prihode porodice. Znamo da većina preduzetnika propadne u roku od godinu dana. Padovi su normalni. Normalne su ljudske sumnje, ali kada se zapitate da li idete pravim putem, treba da se osvrnete unazad i da vidite koliko ste porasli, naučili, napredovali, koliko ljudi voli to što radite.

Većina ljudi koja se bavi hranom na neki način ima ljubav za svet oko sebe. To je i moja motivacija.

Nije bilo lako doći od ideje do realizacije. Naučila sam mnogo toga od početka pa do sada, ne samo u zanatskom smislu, i ponekad mi je neverovatno što sam se usudila. Morate da verujete u sebe. Ima ona izreka: kad skočiš, pojaviće se i mreža. Kada skupite hrabrost, onda se pojavi i učitelj i sve što vam je potrebno.

Volim i što "Gospođa Mirkov" ima edukativnu ulogu. Često objašnjavamo ljudima šta smo napravili. Posebno je zanimljiva istorija kolača. Recimo, „rum-baba“ je kolač koji je u Francusku doneo poljski kralj. Mi smo ljudima uvek pokušavali da približimo kolače. Naši "šu-šu" su zaštitni znak, kao princes-krofna koja naraste u pravilnu loptu. Tu je i kolač u obliku točka, „pariz-brest“, koji je nastao kada je jedan poslastičar napravio kolač u slavu kružne biciklističke trke.

Zasad imamo radnju samo u Zemunu. Odrasla sam na Gardošu i to mi je prirodno okruženje. Kad sam tražila lokal, potpuno slučajno sam našla taj u blizini Zemunske gimnazije u koju sam ja išla. Važno je naći pravu lokaciju, a ova mi je bliska srcu. Slatko je i ušuškano i mislim da će Zemun postati popularan.

Mislim da kod većine biznisa, naročito malih preduzetnika, provejava ta energija da treba uneti sebe što više. Najsitnija odluka koju donesete je tipična samo za vas, i to koliko nečega ću staviti u kolač, to je moja odluka, moje nepce. Svi aspekti mene utiču na to kako se percipira među mojom publikom. Htela sam da napravim vrlo ličan brend i mislim da smo u tome uspeli. Ljudi koji dolaze pitaju nas ko je gospođa Mirkov, pa im ja objašnjavam da sam to ja, odnosno moja baka.

Razmišljamo o rastu, naravno. Mislim da grad i sa druge strane reke zaslužuje našu poslastičarnicu, ali ne treba da se odreknem ove male u Zemunu. Pa ipak, mnogo polažem pažnju na sitnice, tehniku, način, preciznost u izvedbi. Jedan od razloga što se ne širim još uvek je taj što nisam u mogućnosti da kontrolišem ceo proces na isti način na drugom mestu.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.