Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Stav

Neće neko ko je nenasilan u stvarnom životu otići na internet i početi da preti

Blogerka Milica Lepotica je ušla u rat sa internet nasilnicima. Ne uizvraća im istom merom, mnogo je opsanija. Ona uči devojčice kako da se izbore sa internet nasiljem i nasilnicima. Razgovarali smo sa njom o online maltretiranju i načinima na koji ono može da se zaustavi
Piše Jovana Radovanović
Datum: 12/03/2018

Neće neko ko je nenasilan u stvarnom životu otići na internet i početi da preti

Foto: Igor Pavićević

Milica Lepotica nije tipična blogerka. Na njenom kanalu nećete naći bjuti savete ili DIY projekte. Milica Lepotica je glas dvojčica na internetu koje se svakodnevno suočavaju sa online nasiljem.

Zvuči vam preterano to "svakodnevno"? A da li ste znali da u Evropi devet miliona devojčica do 15 godina doživi nasilje na internetu. Da je internet glavna platforma za trgovinu ljudima, i da je čak kod 56 odsto dece putem interneta vrbovano u dečju prostituciju i pornografiju najpre je tražena fotografija.

Koliko ste puta odmahnuli rukom kada vam je neki "hejter" napisao ružan komentar, ili vam je pretio putem poruka, ili vam slao one "benigne" "slatka si", "lepa si" poruke iznova i iznova dok ga ne biste blokirali. Da li ste prepoznali nasilničko ponašanje? ili ste to pripisali nekoj frustraciji i ignorisali?

Da li znate zašto je "Mogu da neću" kampanja Autonomnog ženskog centra važna za vas i sve nas?

Milica zna, i zato smo o tome pričali upravo s njom.

 

Kako si došla na ideju da pokreneš svoj YouTube kanal?

Bavila sam se aktivizmom dugo, učestvovala sam u organizaciji protesta, tribina... i kroz aktivizam sam upoznala veliki broj žena i iz Autonomnog ženskog centra i drugih organizacija, sarađivala sam s njima i pomagala. Kada sam čula za kampanju Mogu da neću, pomislila sam "napokon nešto za srednjoškolke". Jako je važno raditi sa njima, jer kad imaš 16-17 godina pritisak društva je veliki. Tu je škola, tu su roditelji, okolina koja postavlja određene standarde , prve ljubavi... Sve to vriši jedan određen pritisak na njih, sa kojim one ne umeju da se izbore. Želela sam tu problematiku da prenesemo na internet.

 

Zašto je Mogu da neću važna kampanja za tebe?

Zato što se bavi devojkama, kao što sam rekla, ali mi je super što se na te radionice prijavljuju i momci i ja se nadam da izlaze iz toga kao bolji ljudi. Važno je baviti se devojkama. Trebaju im iskustvene radionice, da pričaju o tome šta im se dešava u životu. Da nauče da prepoznaju nasilje. One moraju da znaju da je nasilje ikada ih dečko zove na svakih pet minuta da ih proverava. Od malih nogu gledamo filmove i slušamo muziku gde je sve to romantizovano. Programira te od malih nogu, i na nama je da im pomognemo da prevaziđu to.

 

Tvoja prva tri videa se bave problemom online nasilja. Koliko je ono rasprostranjeno?

U velikoj meri. Glavni problem online nasiljem je što internet daje određenu dozu anonimnosti zbog čega veliki broj ljudi ima vetar u leđa, da izgubi inhibicije, i da napiše sve što želi. To se može videti i na komentarima ispod mog videa. Najgore pretnje su potpisane nekim nikom, retko ko je imenom i prezimenom. Takođe, činimi se, bar iz mog iskustva, da se oni, kada vide da ih ima dovoljno, osile, pa postanu još brojniji i gori.

 

Koji je tvoj odgovor na te komentare? Da li te pogađaju?

Iskreno, ne. Predugo sam na internetu, naslušala sam se svega i bila sam spremna na sve to. Ja sam sve to pretvorila u zezanje i pokušam da ih banalizujem. Ukoliko preteraju komentare brišem, jer devojka koja dođe na moj vlog ne mora da čita te stvari. Iskreno se nadam da sam dala primer devojkama kako da se ponašaju u tim situacijama, i probaju da se ne potresu.

 

A šta je sa onima koji ne umeju da se izbore sa tim?

Potresala sam se na samom početku, kada sam počela da koristim internet, ali mislim da mi je aktivizam dosta pomogao. Pre svega fenimizam. Što sam više čitala, više radila na sebi u tom smislu sve mi je bilo jasnije da nisam ja ta koja je kriva za to što neko meni nešto piše. Poenta je da shvate da nisu krive za poruke koje dobijaju i da u skladu sa tim kako se osećaju na njih reaguju.

 

Da li takve komentare treba prijavljivati nadležnim institucijama?

Ozbiljan problem sa online nasiljem je što ga institucije ne doživljavaju ozbiljno. Znam za primere kada su devojke odlazile u policiju i prijavljivale nasilničko ponašanje na mrežama, a dobijale odgovor "ne možemo ništa, jer on tebi ništa nije uradio".

Institucije moraju da shvate da online nasilje nije nešto što postoji samo na internetu, samo za sebe. Ono je produžetak nasilja koje već postoji u stvarnom životu. Neće neko ko je nenasilan u stvarnom životu otići na internet i početi da preti i maltretira. To rade ljudi koji su nasilni i u pravom životu.

 

Šta je ono na šta može da se utiče, a što bi doprinelo podizanju svesti kada je reč o internet nasilju?

Mislim da je kampanja Mogu da neću jako dobar korak ka tome. Neophodno je raditi sa srednjoškolcima i srednjoškolkama. Ali i sa mlađima. Edukacija mora da krene od malih nogu.

 

Da li si dobila feedback od devojčica koje te gledaju?

Te reakcije su preslatke. Prva tri videa je jako malo devojčica komentarisalo javno, pre svega zbog te hrpe negativnih komentara. Zato sam dobijala mejlove u kojima su mi se zahvaljivale što pravim taj vlog, jer je to tema koja ih interesuje, a na YouTube-u takvih tema nema.

 

Ti govoriš jezikom mladih, u slengu, kroz šalu, a opet šalješ ozbiljne poruke. Da li misliš da je taj prisup bolji od akademskog?

Ja sama imam problem sa akademskim govorom. Trudim se da koristim jezik koji svako može da razume. Ne volim da koristim velike reči. Problem je što je ozbiljan deo literature podignut na taj akademski nivo, i nije dostupan većini žene. Ja ponekad ne razumem šta čitam. Žene nemaju te alate, nemam ih ni ja. A klinci ne govore tim jezikom.

 

Rekla si da ti je feminizam dosta pomogao? U Srbiji se na ovaj pokret za prava žena često gleda negativno.

Ovde se najblaži mogući feminizam smatra ekstremnim feminizmom. Ljudi moraju da shvate da to što ja imam posao i pravo glasa ne znači da svaka žena na ovoj planeti ima isto to. Nemamo sve ista prava. Neke od nas ne mogu da se zaposle, neke od nas nemaju pravo da idu u školu, da imaju pravo glasa, da voze automobil. i dok ne budemo sve imale ista prava ja ću se boriti.

 

 

 

12 tipova internet nasilnika

 

Prema istraživanju Evropskog ženskog lobija, postoje sledeći tipovi nasilnika na internetu:

 

1. INTERNET PEDOFIL - Razvija odnos s detetom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje i eksploataciju.

2. NASILNIK IZA FOTOAPARATA - Fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu.

3. PORNO OSVETNIK - Postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Nastavak nasilja u intimno partnerskim odnosima.

4. TROL - Napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje.

5. MASKULINISTA - negira postojanje sistemskog seksizma, ali ga održava kao "zaštitu prava muškaraca".

6. MANIPULATOR SA SAJTOVA ZA UPOZNAVANJE - Želi da uspostavi kontrolu i moć nad svojom žrtvom tako što je očara na internetu i namami u opasne situacije.

7. VRŠNJAČKI SAJBER SILDEŽIJA - Kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio žrtvu.

8. SAJBER PROGONITELJ - Špijunira, fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao.

9. DOKSER - Kralj podataka, prikuplja i javno objavljuje na internetu privatne podatke da bi osramotio žrtvu.

10. HAKER - Presreće privatne informacije i komunikacije, na primer vebkamere.

11. REGRUTER - Koristi nove tehnologije da namami žrtve, proda ih i prisili na prostituciju.

12. ZLONAMERNI PROPAGANDISTA - Koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu ženskih prava.

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.