Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Legat Franklin: Skriveni kutak u centru grada za ljubitelje umetnosti

Legat Franklin je kolekcija knjiga, kataloga i časopisa koji se bave fenomenima savremene umetnosti od šezdesetih godina naovamo, i to uglavnom sa prostora Velike Britanije i ostatka Zapadne Evrope, uz pokoji odblesak umetnosti Dalekog istoka. Kolekcija predstavlja rezultat višegodišnje uključenosti u umetnički život Londona Sonje Franklin i njenog pokojnog supruga Ovena Franklina. Nakon što se vratila u svoj rodni Beograd, Sonja Franklin odlučila je da sa javnošću podeli svoju kolekciju knjiga
Piše Marija Božić
Datum: 24/12/2017

Legat Franklin: Skriveni kutak u centru grada za ljubitelje umetnosti

Verovatno je svako od nas bar jednom pomislio, a sigurno smo bezbroj puta čuli kako bi bilo divno da postoji mesto gde možemo da čitamo i gledamo ono što nas zanima i da o tome kasnije diskutujemo sa ljudima koji imaju iste afinitete i da, po mogućnosti, bude po pristupačnoj ceni ili čak besplatno. Takvo mesto nisu ni fakultet ni biblioteka, a ni galerija, iako možda ispunjavaju neke od pomenutih kriterijuma. Pogotovo je teško pronaći nit koja povezuje umetnike, bilo da se bave slikarstvom, muzikom ili nekim drugim oblikom umetnosti. Jedno takvo mesto, skoro pa nepoznato, postoji u srcu Beograda, nedaleko od Ateljea 212, u Svetogorskoj 29 -- legat Franklin.

Vikend samo što nije počeo, sat kod Radio Beograda pokazivao je skoro sedam uveče, a u gradu je bila uobičajena gužva za to doba dana. Do adrese na kojoj se legat Franklin nalazi nije teško doći, ali pronaći stan u kome je smešten, malo je teže. U galeriji pored raspitujem se za tačnu adresu, ali radnica sleže ramenima. To su današnje drage komšije, niti znaju ko živi iza vrata do njihovog stana, niti ih zanima.

Dve devojke ulaze u zgradu, čujem da traže isto što i ja. Jasno je da su tu prvi put, ali izgleda mi kao da bi mogle da me odvedu do cilja, pa odlučujem da ih pratim i verujem u umetničku intuiciju. Na vratima sa desne strane mala pločica s natpisom "Legat Franklin", a unutra već gužva iako planirano predavanje počinje tek za dvadesetak minuta.

"I didn't want to hurt you, oh yeah... Oh yeah... Oh yeah...", pisalo je na posteru roze boje zalepljenom na vratima.

Kasnije ću saznati da je to jedan od radova Saše Tkačenka koji je te večeri držao predavanje. Na ulazu je goste pozdravljao Dušan Savić. U malom hodniku, na čistom belom zidu jedna devojka ispisivala je stihove, naizgled nasumično odabrane reči, ali posle par minuta čitanja uklapali su se i stvarali celinu. Stan je bio jedan od onih starih beogradskih, s visokim plafonima, duplim prozorima koji su stari nekoliko decenija, ali prilagođen posetiocima koji nisu mogli a da ne primete knjige čim zakorače u dnevnu sobu, ako bi ona, bar u ovom prostoru tako mogla da se nazove. Iza crvene garniture koja zauzima veći deo te prostorije, preko celog zida stoje police sa knjigama. Sa mnogo knjiga koje smo mogli da vidimo samo u izlogu u Knez Mihailovoj ili u nekoj malenoj antikvarnici na Vračaru. Takve knjige, pravo malo bogatstvo ispred vas, nadohvat ruke.

Od udžbenika iz istorije umetnosti koji sad već pripadaju kategoriji retkih i zaboravljenih knjiga, mogla bih da se zakunem da su neke od njih donete sa Safonovog groblja zaboravljenih knjiga. Ili ako nisu, tamo pripadaju, od korice do korice. Ima ta lepa izreka da o knjigama ne treba suditi po koricama, ali ovo štivo omami već na prvi pogled, a njegova sadržina nije privlačna samo studentima istorije umetnosti koji su najbrojnija publika.

Legat Franklin je kolekcija knjiga, kataloga i časopisa koji se bave fenomenima savremene umetnosti od šezdesetih godina naovamo, i to uglavnom sa prostora Velike Britanije i ostatka Zapadne Evrope, uz pokoji odblesak umetnosti Dalekog istoka. Kolekcija predstavlja rezultat višegodišnje uključenosti u umetnički život Londona Sonje Franklin i njenog pokojnog supruga Ovena Franklina. Nakon što se vratila u svoj rodni Beograd, Sonja Franklin odlučila je da sa javnošću podeli svoju kolekciju knjiga.

Početna ideja bila je da se kolekcija nađe na usluzi studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, ali nakon pet godina, kolekcija je vraćena na adresu sa koje je i krenula, u Svetogorsku 29. Legat Franklin otvoren je za sve posetioce, studente umetničkih ili srodnih fakulteta, učenike srednjih škola, mlade stvaraoce, istoričare umetnosti i sve ljubitelje umetnosti. Kako je Legat Franklin neprofitna inicijativa, ulaz je besplatan, a moguć je svakog radnog dana od 12 do 18 časova. Pored svetski poznatih umetnika poput Donalda Džada, Aniša Kapura i Ričarda Dikona, posetioci se mogu susresti i sa nama manje poznatim umetnicima koji su stvarali u istom periodu.

Studenti i mladi koji su došli na predavanje Saše Tkačenka nisu baš bili raspoloženi za priču. Oni koji su se znali odranije, između sebe su pričali, drugi su prelistavali knjige i materijale koje je Saša doneo kako bi publiku upoznao sa svojim radom, a neki su razgledali po stanu koji je prava mala riznica umetnina. Osim knjiga, u spavaćoj sobi i antreu bilo je i raznih eksponata koji privlače pažnju i znalaca i totalnih laika.

"U oktobru je započet serijal predavanja AA Meeting (Art Anonymous Meeting) čiji je cilj da upozna publiku sa manje poznatim, odnosno neizvedenim projektima umetnika koji su na današnjoj srpskoj sceni aktuelni. Do sada smo ugostili Marija Kolarića, Branislava Nikolića i Sašu Tkačenka", objašnjava Dušan, naš domaćin koji je celo veče bio posvećen kako publici, tako i pripremi koktela koji je usledio, i dodaje da je sledeći gost mladi ilustrator Vanja Vikalo, poznatiji kao Linnch.

I zato, sledeći put pre nego što počnemo da se žalimo kako država ne ulaže dovoljno novca u umetnost, kako su muzeji zatvoreni po nekoliko decenija, a karte za pozorište skupe, možemo da posetimo neku galeriju i pogledamo izložbu nepoznatog autora. Možda će za nekoliko decenija i on biti poznat, a onaj lep osećaj da smo prepoznali nečiji talenat i vrednost na početku puta neće imati cenu. Jedno zimsko poslepodne, a čeka nas dosta njih, možemo da iskoristimo i posetimo legat Franklin i budemo zahvalni ženi koja je svoj stan i sve u njemu otvorila za javnost. Za kulturu.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.