Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Direct Media

Kuća nade

Nakon prijave nasilnika, žene žrtve nasilja prolaze kroz težak period. Često trpe osudu okoline, pa i svojih najbližih. Distanciraju se i povlače u sebe. Deca su posebna priča, a posledice pretrpljenog nasilja tokom odrastanja mogu biti dramatične. Treba im vratiti poljuljano samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, socijalizovati ih, a kako je većina žena ekonomski zavisna od nasilnika, i osposobiti za samostalno zarađivanje po izlasku iz kuće. To je, između ostalog zadatak Savetovališta protiv nasilja u porodici koje godinama ostvaruje svoju važnu ulogu
Piše: Milica Marković
Menadžerka za korporativne komunikacije u Direct Media
Datum: 05/04/2016

Kuća nade

"Da li ujeda?", dovikujemo kroz prozor dok lavež psa nadjačava motor automobila.

"Samo ako proceni da treba", odgovara čuvar Sigurne kuće, po službenoj dužnosti namrgođen prema nepoznatim licima. 

Život nas stalno stavlja pred testove i procene. Ovaj je jedan od onih gde nema pripreme, ni varanja, pomislila sam dok smo preturali po torbama tražeći lične karte. Na ulazu nas dočekuje jedna od četiri mentorke čiji se osmeh promalja iza čuvarovih velikih leđa. Kasnije u razgovoru saznajemo da su štićenice kuće nazvale mentorke po godišnjim dobima -- "toliko su različite, a svaka prija na svoj način".

Još kasnije, shvatamo o kakvoj se upućenosti jednih na druge radi, čak privrženosti. Ulazimo u objekat koji se zove Sigurna kuća, ne znajući u potpunosti šta možemo da očekujemo. Prolazimo kroz hodnik i izlazimo u dvorište gde odmah primećujemo da je roštilj već raspaljen. A onda lica, mnogo žena i dece, više od trideset njih. Žrtve nasilja u porodici koje su sklonište našle ovde. CEO Dajrekt medije, na čiju smo inicijativu i došle u Sigurnu kuću, naša menadžerka ljudskih resursa i ja, te subote smo prošle "Žućin test", kao i još 37 naših koleginica nakon toga.

Kada su zaposlene u Dajrekt mediji, pripremajući se za program volontiranja u Sigurnoj kući, bukvalno nadglasavale jedna drugu predlozima aktivnosti koje bismo mogli da organizujemo za žene i decu koja ovde borave, direktor Fonda B92 Veran Matić, sa ogromnim iskustvom u oblasti humanitarnog rada i istim tolikim doprinosom, dao nam je dobar savet. Treba da se upoznamo sa štićenicama, da ih opustimo i da postepeno radimo na njihovoj socijalizaciji i osnaživanju. Zajednička priprema hrane nam se činila kao dobro rešenje za početak.

Ni grdosija od roštilja koja se pušila na oko četrdeset stepeni koliko je izmereno tog junskog dana, ni petnaest kilograma mesa koje je trebalo ispeći za ručak štićenicima Sigurne kuće, nisu nas obeshrabrili. Tolika je bila želja da dobro startuje ovaj program, koji je podrazumevao prisustvo nekih drugih osoba, a da to nisu mentorke ili psiholozi, u jedinoj oazi mira i sigurnosti za ove namučene žene i decu. Na početku posete -- blago nepoverenje, a na kraju isto tako blagi osmesi. Probile smo led.

Nakon prijave nasilnika, žene žrtve nasilja prolaze kroz težak period. Često trpe osudu okoline, pa i svojih najbližih. Distanciraju se i povlače u sebe. Deca su posebna priča, a posledice pretrpljenog nasilja tokom odrastanja mogu biti dramatične. Treba im vratiti poljuljano samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, socijalizovati ih, a kako je većina žena ekonomski zavisna od nasilnika, i osposobiti za samostalno zarađivanje po izlasku iz kuće. To je, između ostalog, zadatak Savetovališta protiv nasilja u porodici koje godinama ostvaruje svoju važnu ulogu.

Ako su četiri mentorke, koje u Sigurnoj kući provode po 24 sata u direktnoj interakcji sa štićenicima, kao godišnja doba, onda je u takvom poretku stvari Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta -- Majka Priroda, vrhovno božanstvo koje se stara da sve bude u najboljem redu. Ulaže napore da se obezbede donacije u hrani, odeći i drugim potrepštinama, koordinira sa centrima za socijalni rad kako bi žrtve nasilja ostvarile svoja prava, učestvuje u unapređenju legislative iz ove oblasti sa najvišim državnim institucijama i još mnogo toga.

Smatrali smo da kao kompanija i pojedinci treba da damo podršku takvom naporu Savetovališta i da, kroz lični angažman, žrtvama nasilja ulijemo neophodni optimizam i veru u bolje dane. U programu volontiranja u Sigurnoj kući učestvovalo je četrdeset zaposlenih žena iz Dajrekt medije. Svake subote od juna do kraja oktobra, odlazile su u posetu ženama i deci koji tamo borave, učestvujući u različitim zajedničkim aktivnostima. Zajedno sa kreativnim partnerima koji su pomogli da se posete realizuju, štićenice Sigurne kuće su uspešno savladale tehnike dekupaža, pletenja ukrasnih korpi od papira, pravljenja nakita, a na časovima salse se podsetile da je ples najbolji put do osmeha.

"Opet ste došle?", povikali su mališani uglas, nespretno glumeći iznenađenje kada se nova grupa naših volonterki pojavila na vratima jedne subote. Već su bili posađeni za trpezarijski sto, u iščekivanju nove posete. Sledi zavirivanje u kese i pitanje: "A šta ćemo danas da radimo", a onda naredna tri sata kreativnog i podsticajnog druženja: slikanja, pravljenja lutaka od čarapa, hvatača snova, ogrlica od makarona. I tako skoro četiri meseca.

Mnogo smo naučili ovog leta, kao kompanija, a verujem i sve volonterke pojedinačno. Shvatili smo da su sve naše bojazni da nećemo uspeti da pomognemo neopravdane. U strahu da to što možemo da ponudimo neće biti dovoljno, mi se ne usuđujemo da dajemo, često ne znajući da je to što nama deluje malo, nekome prava mera. Ova iskustva smo preneli našim partnerima, drugim kompanijama koje su se priključile programu, među prvima Olaf Mcateeru. Njihove volonterke danas prolaze "Žućin test podobnosti", nastavljajući sa osnaživanjem i socijalizacijom žena i dece.

A u našoj kući, Dajrekt mediji, od pre mesec dana počela je da radi jedna štićenica Sigurne kuće. Podršku joj daje ceo kolektiv, koji u svom ženskom delu populacije sada gaji još veći senzibilitet i spremnost da doprinese rešavanju problema nasilja u porodici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.