Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Budi Pametan

Kako su programeri postali nova srpska elita i šta je tu pogrešno?

Neka se gradi pozitivan imidž o programerima, neka raste interesovanje za bavljenje ovim poslom. Ali, kako raste interesovanje, tako se pojavljuju i negativne posledice. Danas brojne privatne škole obećavaju da će "vas baš njihov kurs od tri meseca dovesti u poziciju da odmah zarađujete hiljade evra", iako pre tog kursa niste imali nikakvih dodira sa programiranjem. To, verujte mi, ne ide tako
Piše Nenad Milovanović, CEO Coing, softverske kompanije koja posluje u Srbiji, Velikoj Britaniji i u SAD
Datum: 10/03/2018

Kako su programeri postali nova srpska elita i šta je tu pogrešno?

Foto Profimedia

"IT u Srbiji cveta, i nastaviće da cveta"."IT - to je srpska nafta". "Srbiji nedostaje 10 000 programera". "Srbija jedno od top mesta za razvoj blokčejn tehnologije, srpski programeri među prvima u svetu u ovoj oblasti". "Programeri najviše zarađuju".

Ovo su neke od tvrdnji koje možete pročitati u domaćim medijima u kojima se vrlo svesno gradi neka vrsta mita o tzv. srpskom programeru kao novom junaku, a o IT sektoru kao spasiocu srpske privrede. Hajde da na ove teze pogledamo sa malo više realnosti, a to u ovom slučaju znači, iz neke tačke izvan Srbije, na primer iz Silicijumske doline.

Zbog izolacije i nedostatka resursa, mi nemamo šansu da se ostvarimo kao izvozno orijentisana manufakturna ekonomija. Ono gde imamo šansu jeste izvozno orijentisan konsalting i stvaranje intelektualnih proizvoda čija distrubuacija se vrši preko interneta, bez carinskih procedura, kvalitativnih propisa i transportne logistike.

Retka industrija gde su pravila na celom svetu ista jeste IT industrija. Svaki programer priča istim jezikom i većina alata koje koristi je besplatna. Srpski programer ne mora da ide ponovo na fakultet da bi radio za američku firmu kao što mora srpski lekar da bi radio u američkom zdravstvu.

U IT sektoru nema izvoznih prepreka, kao u drugim industrijama i zato je, između ostalog, IT postao najplaćenija branša u Srbiji. To je jedan od razloga zbog kog, čini mi se, stvaramo mit o svemogućem srpskom programeru koji je "najbolji i najtraženiji na svetu". Najbolji srpski programer na zapadu nije ništa traženiji od najboljeg programera u Indiji ili najboljeg programera u Kini. Dobri programeri, zaposleni u Silicijumskoj dolini, imaju istu (ili sličnu) platu, ako su na istom nivou spospobnosti i iskustva, bez obzira na to da li su Amerikanci, Srbi, Indijci ili Kinezi. Ima malih odstupanja koji se tiču pregovaračke pozicije i sposobnosti pojedinca da se "proda" ali razlike zbog nacionalne percepcije nema. Potražnja je tolika da niko nema luksuz da bude nacionalista.

Ono što je bitan detalj jeste da je u Americi programer samo još jedno prosečno zanimanje. Programeri u Americi nemaju veće plate od lekara kao što je slučaj u Srbiji. Ako u Americi kažeš da si programer niko neće automatski pretpostaviti da je tvoj stil života komforniji od 98% populacije, kao što je to slučaj u Srbiji.

U Srbiji je stvoren mit o programiranju kao elitnom zanimanju a o programerima kao novoj srpskoj eliti, zato što programeri u Srbiji zarađuju tri puta više od sledećeg zanimanja, dobro plasiranog po visini zarade.

Ne smeta mi, neka se gradi pozitivan imidž o programerima, neka raste interesovanje za bavljenje ovim poslom. Ali, kako raste interesovanje, tako se pojavljuju i negativne posledice. Danas brojne privatne škole obećavaju da će "vas baš njihov kurs od tri meseca dovesti u poziciju da odmah zarađujete hiljade evra", iako pre tog kursa niste imali nikakvih dodira sa programiranjem. To, verujte mi, ne ide tako.

Kad sam 2005. godine upisivao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu nije ni blizu bila popunjena kvota. Na drugoj godini nas nije ostalo ni 40% od broja inicijalno upisanih. Ostali smo mi koji smo to upisali iz ljubavi prema toj veštini i interesovanju za nju. Niko od nas tada nije znao da će tu jednog dana "biti para".

Podstičemo mlade ljude da studiraju računarske nauke jer "tu ima para", ne dopuštamo im da razmišljaju šta vole da rade, ubijamo tako profesionalnu diverzifikaciju radne snage i stvaramo "šrafove" u sve automatizovanioj manufakturi, a ne inovatore i revolucionare.

Ja ću, na primer, svojoj deci savetovati da se bave medicinom ali na nekom bolje izbalansiranom tržištu od srpskog.

 

 




Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.