Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Kako je biti žena u "muškoj" industriji: "Iza svega stoji veliki trud i rad... i naravno malo sreće"

Sanja Lubardić, savetnik zamenika generalnog direktora za korporativne komunikacije u Gazprom nafti, zadužena za region Balkana priča kako je biti žena u "muškoj" industriji
Datum: 08/03/2018

Kako je biti žena u "muškoj" industriji: "Iza svega stoji veliki trud i rad... i naravno malo sreće"

Ekskluzivno za Original, žene koje su na čelnim poslovima u onome što se nekada percipiralo kao "muški" biznis, govorile su o ostvarivanju, o neravnopravnosti i borbi protiv njih, o preprekama u poslovima na kojima dominiraju muškarci, ali i o Osmom martu. Evo šta kaže Sanja Lubardić, savetnik zamenika generalnog direktora za korporativne komunikacije u Gazprom nafti, zadužena za region Balkana.

 

Kako ste vi lično ušli uopšte u ovaj posao kojim se bavite? Koliko je bilo prepreka to što je u pitanju nešto gde dominiraju muškarci?

Čuvena ruska kompanija "Gazprom nafta" me je pozvala da radim kod njih, i to je za mene bila ogromna profesionalna satisfakcija i čast, budući da sam tako postala prva iz Srbije koja je danas zaposlena u ovoj kompaniji. Prethodno smo dugi niz godina uspešno sarađivali i prelazak u "Gazprom naftu" je bio potpuno logičan nastavak moje karijere. I zaista to smatram krunom u mojoj profesionalnoj karijeri.. Ako se poslovni uspeh meri osećajem zadovoljstva i sreće koji imate na radnom mestu, onda slobodno mogu reći da sam uspela. Posebno ako se uzme u obzir da je Sankt Peterbug sedište moje kompanije i da imam tu privilegiju i sreću da upoznam svaki kutak tog božanstvenog grada na Nevi, u životnom i u kulturološkom smislu, i kako onda ne biti srećan.

Ono što me je dovelo do ove pozicije danas jeste dugogodišnja posvećenost svemu što radite i etički kodeks kojeg se pridržavate i koji uvek daju rezultate kao u ovom mom slučaju, bez obzira da li ste u "muškom" ili "ženskom" biznisu. Lično, nisam osetila nikakve prepreke što kao žena radim u poslu gde dominiraju muškarci, odnosno u "muškom" biznisu. Firma u kojoj radim sa posebnom pažnjom neguje rodnu ravnopravnost i korporativnu kulturu, svi imamo šansu za profesionalnim usavršavanjem, bez obzira da li ste muškarac ili žena. Načelno, nema mistifikacije ženskog uspeha u muškom biznisu jer iza svega stoji veliki trud i rad, i naravno malo sreće.

 

Od čega zavisi da li će se žena odvažiti i upustiti u ostvarenje onoga što želi u muškom svetu? Da li je možda prednost to što ste baš žena? A šta je teško u poslu i ima li veze sa polom? Imate li pomoć muških kolega?

U svakom slučaju posao sam uvek doživljavala kao sportski teren, na koji izađete kao ličnost, i onda pokažete šta znate. U mladosti sam se intezivno bavila sportom, karateom, i taj sportski princip sam posle primenila na sve životne situacije što se pokazalo kao formula uspeha - težiš i radiš sve da dođeš do cilja, pobediš I to ne bilo kako, već časno. Ako padneš, ustaješ i ideš dalje, ne gubiš duh, ne libiš se da priznaš poraz i zatim se trudiš da greške ne ponavljaš. Korporativnim komunikacijama koje su moja poslovna sfera, bave se i muškarci i žene, imaju podjednako isti žar i želju za uspehom. Naravno, Bog nam je dao da budemo muško ili žensko, i ne može se protiv svoje prirode. Ne može žena da obavlja posao, na primer, na naftnoj bušotini gde su neophodne fizička snaga i izdržljivost. Doduše, mi žene smo čudo, snašle bismo se i u takvim situacijama nekako, ali ne ide. Tako, bez obzira što volim i zastupam emancipaciju žena, uopšte nemam nikakvu grižu savesti da povlađujem svojoj ženskoj sujeti pa se tako svaki put obradujem kad dobijem cveće od suprotnog pola, volim kad mi otvaraju vrata da uđem u restoran, volim pažnju. Ne vidim ništa loše kada u "muškom biznisu" monotoniju ponekad razbiju neke ženske štikle, eto prilike da se razvija i kultura džentlmena.

 

Kakvo značenje danas ima 8. mart? Treba li on da bude jedan romantičan datum, kada se dobijaju cveće i bombonjere ili mu treba vratiti značaj koji je imao, posebno u trenutku kada žene u još jednoj muškoj industriji (pa bila je nekad, zar ne), holivudskoj, dižu glas protiv zlostavljanja, neravnopravnosti i sl?

Koliko god zvuči apsurdno, posebno u poređenju sa holivudskim glamurom, u muskom biznisu vladaju jasna pravila, zastupljen je dosta pošten princip - tržišno smo orijentisani, hajmo da zaradimo svi plate, nema veze ko je musko a ko žensko.

Osmi mart za mene predstavlja podsećanje na dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. I zašto ga ne obeležavati svake godine, čisto da se neke stvari ne zaborave. Nedavno sam pročitala da je Švajcarska poslednja evropska zemlja koja je uvela pravo glasa ženama, 1972. godine. Zar to nije apsurdno? Zato je važno 8. mart ne zaboraviti. A to što neko pretvara ovaj praznik u romantičan datum, samo govori koliko su svi, i žene i muškarci željni lepih i pozitivnih stvari. Deca su odavno pretvorila 8. mart u Dan majki kad im trče posle škole i nose cveće i poruke pune emocija. Sve su to povodi za druženje, ljubav i baš zbog toga nemam ništa protiv 8. marta. Posebno kako sam upoznala drugu kulturu, rusku, shvatam važnost obeležavanja poštovanja prema ženama. Ruska tradicija posebno neguje ljubav prema majkama, ženama, veoma su nežni i pažljivi. Nikada neću zaboraviti kada mi je jedan Rus duhovito objasnio zašto u Rusiji nije praksa da se muškarci rukuju sa ženama. "Mi se ne rukujemo sa ženama, mi žene ljubimo" rekao je on, igrajući se rečima, jer "ljubit" na ruskom znači "voleti". U tom njegovom pojašnjenju sublimirana je sva nežnost i poštovanje koje gaje prema ženama u ruskoj kulturi. Naravno, u biznisu je zastupljen evropski princip, i sa mnom se rukuju, s uvažavanjem.

 

Da li se slažete sa ocenom da i dalje postoji neka vrsta neravnopravnosti? Kako je pobediti?

Neravnopravnost ne vidim kao muško - žensku kategoriju, već više kao životini fakt. Neravnopravni su slabašan i jak dečak, dobar i loš đak...Ima mnogo primera a ključ rešavanja problema je u razumevanju, ophođenju. Patrijarh Pavle je govorio, da parafraziram, ne možemo birati ni vreme u kojem ćemo se roditi, ni roditelje, ni narod sa kojim ćemo živeti. Ali možemo da biramo da budemo ljudi. I tako pobedimo. Čak i neravnopravnost.

 

Kako biste ohrabrili mlade žene da se upuste u takve izazove?

Osim sportskih principa koje neprestano primenjujem u životnoj praksi, meni su mnogo pomogle knjige, ne samo stručna literature, već i klasici, beltristika. Doduše, to je i profesionalna deformacija, pošto sam diplomirala žurnalistiku. Čitam pasionirano gotovo sve. I danas smatram da je ključno za sve - obrazovanje. Dakle, čitajte, obrazujte se i znajte da je vaša volja čudo. Sve možete! I nikada ne odustajte. I kad svi drugi to učine, vi nastavite ka svom cilju. Fer, savesno i profesionalno I upeh neće izostati.

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.