Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Budi Pametan

Kako da novogodišnje (i svakodnevne) želje ne ostanu samo škrabotine na papiru

Uvek će biti nešto što nas vuče da pokleknemo pod pritiskom trenutne gratifikacije i izađemo u susret svojoj hedonističkoj prirodi. Možda je naizgled zastareo princip, ali zapisivanje obaveze može nas zaista zadržati na pravom putu
Piše Danijela Jovičić
Datum: 07/01/2017

Kako da novogodišnje (i svakodnevne) želje ne ostanu samo škrabotine na papiru

Foto: Profimedia

Ponekad je stvarno teško ne prepustiti se sivilu i apatičnosti za koju kažu da preovlađuje među nama mladima. Zar nije lakše naći krivca u sistemu, državi, društvu nego skupiti hrabrost i preuzeti odgovornost i menjati ono što nam se ne sviđa ili čime nismo zadovoljni? Jeste lakše, ali ne i bolje po nas. Snaga da se odupremo toj lošoj navici je ključna za naš razvoj kao ljudskog bića.

Naime, postoji spoljašnja i unutrašnja motivacija. Unutrašnja je ona koju ne moramo da silimo, koja prirodno dolazi. Kad jedemo jer smo gladni, to je zbog unutrašnje motivacije -- gladi. Spoljašnja je ona koja dolazi od vašeg šefa u vidu bonusa ili pohvale, od porodice, autoriteta u okolini, knjige ili filma koji ste pogledali. Ili u ovom specifičnom slučaju, mogućnost novog početka, prilike da ostavimo prošlost iza sebe i da ne dozvolimo da nas ona definiše u budućnosti.

Kao i za sve u životu čije dugotrajne benefite želimo da iskusimo, moramo da se posvetimo minucioznom planiranju. Najpre je najbitnije da duboko sagledamo sebe i da shvatimo šta nas pokreće, šta nas ispunjava i vuče dalje napred, bez ikakvog spoljnog motivatora u vidu "obećane nagrade". U današnje vreme kada smo zatrpani sa svih strana stimulansima, pa čak i običnom svakodnevicom koja teži da nas omete na putu ka višim ciljevima, to može zaista biti najteži zadatak, ali kad shvatite da na tom putu zapravo otkrivate sebe sa ciljem da se unapredite i da otkrijete ispunjenog i srećnog sebe, to definitivno vredi truda. Taj put sa svim njegovim usponima i padovima, usavršavanjem veština i širenjem znanja, važniji je i od samog cilja, jer poznavati sebe je najveća blagodet.

"Treba napraviti distinkciju između želje i plana, kao i vizualizovati život nakon što se ta želja ostvari, da li tada 'naša duša peva i buja'", kaže naša sagovornica, psiholog Olivera Sekulić-Bartoš iz TIM centra. Od želje treba napraviti cilj, a od cilja dobar plan.

Potrebno je najpre da dobro formulišemo koji su to za nas realistični i dostižni ciljevi jer je u čovekovoj prirodi da voli sebi da ugodi i da mu ne bude odviše teško u životu. Kada sebi postavimo nerealne ciljeve, uključuju se unutrašnji saboteri, pa usled straha od neuspeha ili nesigurnosti u svoja znanja i kapacitete odustajemo od rada na realizaciji tih ciljeva.

Savet našeg stručnog sagovornika jeste "da budemo samosvesni i konkretni pri formulaciji cilja, šta tačno želimo da postignemo i šta će se smatrati uspehom: završen fakultet, istrčan maraton ili tome slično". Nakon što smo odredili cilj, treba razmisliti o resursima koji će nam biti potrebni da bismo izvršili naumljeno, koje su to veštine i znanja neophodni da bismo u potpunosti sproveli misli u delo. I naravno, uvek najneomiljeniji deo -- vremenski rokovi. Oni su neizbežni da bi se stekao uvid u napredak, kao i da nametnemo sebi "obavezu".

Da ne bismo izgubili fokus sa glavnog cilja, veoma je bitno da ga izdelimo na manje zadatke, takoreći pojedinačne karike tog lanca koji nas vodi do ostvarenja. Time neutrališemo strah od neuspeha, a negovanje uspeha nakon svakog tog malog koraka znači stvaranje navike bez koje kasnije nećemo moći da funkcionišemo.

Na tom putu će nas sačekati brojne prepreke, što predviđene, što nepredviđene, ali i onaj najgori neprijatelj, a to je svakodnevna kolotečina. Na primer, utorkom i četvrtkom uveče imam italijanski, a baš tad me uvek zovu prijatelji u bioskop, održava se neka žurka kod kolege, koncerti...

"Uvek će biti nešto što nas vuče da pokleknemo pod pritiskom trenutne gratifikacije i izađemo u susret svojoj hedonističkoj prirodi. Možda je naizgled zastareo princip, ali zapisivanje obaveze u rokovnik (može i u telefon, ipak je on najčešće uz nas) i tretiranje obaveze kao da nam je to posao, može nas zaista zadržati na pravom putu", savetuje Olivera. Isto tako, često se refokusirajte, setite se zašto to radite, setite se osećaja uspeha nakon položenog ispita ili pomerene svoje granice, taj osećaj postignuća je nemerljiv sa trenutnim udovoljavanjem trivijalnim aktivnostima.

Možda će najposle biti i neizbežno da ako želimo da usvojimo novu naviku za koju mislimo da će biti dobra po nas, na kratkotrajne ili dugotrajne staze, neku staru jednostavno eliminišemo. I to je u redu. Čovek se konstantno menja, menja svoja razmišljanja i poglede na život, a navike treba da ga prate u tome.

Tužno je ali i istinito, vremena uvek imamo jednako (premalo) za sve ono što želimo, zato bi bilo mudro imati uvek ciljeve kojima težimo ispred sebe da bismo izbegli lutanja. Zato nemojte spisak načinjen 31. decembra sutradan koristiti za škrabanje dok ste na telefonu, već mu se zavetujte. Mi verujemo u vas, trebalo bi da verujete i vi!

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.