Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Veliko Pitanje

Kako će izgledati saobraćaj budućnosti: Roboti dronovi i parking na terasi

Za par minuta robot dron taksi će vas onda preuzeti direktno sa vaše terase i odvesti na željenu destinaciju. Pored toga, vatrogasci, policija i druge komunalne službe grada koristiće dronove
Piše prof. dr Petar Mirosavljević, diplomirani inženjer saobraćaja, prodekan za studije na Saobraćajnom fakultetu
Datum: 17/07/2018

Kako će izgledati saobraćaj budućnosti: Roboti dronovi i parking na terasi

Foto Profimedia

Saobraćaj i potreba za kretanjem ljudi su motor civilizacije i pokretač napretka društva. To kretanje i transport kao svrha kretanja stvorili su savremeno a kreiraju i buduće društvo. Prva komponenta tog sistema je tehnički element -- točak koji je suštinska komponenta transportnih sredstava. Druga komponenta je mreža puteva i plovnih i vazdušnih puteva, dok su treća komponenta terminali, luke i aerodromi gde se dešavaju prelasci predmeta transporta sa jednog saobraćajnog sistema na drugi. Budućnost saobraćajnih sistema i učešća predmeta transporta ogleda se u zadavanju zahteva i kriterijuma za optimalni transport i dobijanje informacije od transportnog sistema koja nam je potrebna za donošenje pravilne odluke o optimalnom izboru kombinacije transportnih sredstava i transportne infrastrukture, za postizanje određenog transportnog zahteva. Istina je da su postojeći transportni sistemi pod velikim pritiskom.

Železnička infrastruktura i auto-putevi u mnogim područjima sveta su zastareli i potrebna im je hitna rekonstrukcija i proširenje kapaciteta. Stanovništvo brzo raste u gradskim sredinama koje predstavljaju i najveće saobraćajne izazove, prikazane kroz zahteve za fleksibilnost i prilagodljivost transportnog sistema potrebama korisnika ili predmeta transporta. Eksplozija onlajn kupovine vrši pritisak na tradicionalne kanale dostave kupljene robe.

S obzirom na ove izazove, pojavili su se novi pristupi saobraćaju kao što je bespilotni sistem isporuke paketa dronovima. Jasno je da izolovana rešenja kao što je bespilotni sistem isporuke paketa dronovima neće integrisati transportni zahtev koji će predmet transporta postavljati. To će dovesti do formiranja odgovora na današnje izazove mobilnosti kroz stvaranje transportnog sistema budućnosti koji je zaista koordinisan, optimalan, integrisan sistem mobilnosti. U takvom sistemu, ljudi i roba bi se kretali efikasnije, jer bi transportna sredstva, transportna infrastruktura i transportni sistem koji objedinjuje infrastrukturu i sredstva, bili interoperabilni, a kašnjenja, zastoji i povećani troškovi transporta uzrokovani neintegrisanim komponentama transportnog sistema bi se eliminisali.

Za formiranje budućnosti mobilnosti ljudi, robe i pošte, započeti su globalni projekti kako bi se bolje shvatila potreba i karakteristike takvog integrisanog sistema. Na projektima se analiziraju ključni elementi mobilnosti, koje već zahtevaju uspostavljeni tehnološki sistemi kompanija mešovitog kapitala, ali i aparati državne administracije. Trenutno se identifikuju izazovi i zahtevi i formiraju vodeća načela za delovanje u skoroj budućnosti. Svima je jasno da se mora delovati timski sa brojnim kompromisima, u cilju postizanja optimizacije integracija sistema transporta u sistemu saobraćaja. Integracije transportnih sistema u sistemu saobraćaja pitanje su ne samo optimizacije procesa kroz minimalnu emisiju polutanata, minimalnu emisiju buke, minimalne troškove transporta, već i spasavanja ljudskih života u trenutku kada je neophodna, na primer, hitna medicinska intervencija i zbrinjavanje povređenih. Saobraćajni sistemi u budućnosti moraju obavezno sadržati i sisteme za prioritetno opsluživanje za potrebe hitne medicinske pomoći. Svi znamo da u slučaju povrede i vitalne ugroženosti povređenih postoji pojam „zlatni sat". U tom satu koji počinje od trenutka povređivanja potrebno je obaviti hitan medicinski transport do najbliže medicinski adekvatne ustanove. Praktično od trenutka javljanja do trenutka dolaska helikoptera drona ili vozila hitne pomoći do povređenog, ne sme proći više od 30 minuta, a od trenutka ukrcavanja povređenog na mestu povređivanja do pristizanja u Urgentni centar, ne sme proći više od 30 minuta.

Ova jasna ograničenja nameću potrebu da se u Republici Srbiji u najskorije vreme obezbedi dovoljan broj punktova na kojima su bazirani helikopteri/dronovi sa posadom koja je spremna, obučena, organizovana i trenirana da poleti u 24/7/365 u svim vremenskim uslovima, ali i helidromi ili dronovi na kliničkim centrima po Srbiji koji mogu da prihvate dron ili helikopter koji transportuje povređenog. Mi trenutno u Srbiji nemamo nijedan helidrom uz Klinički centar, nemamo punktove niti helikopterske baze ili dron baze za hitnu intervenciju i prihvatanje povređenih (izuzimamo helidrom na Banjičkom visu koji je pored VMA, jer je to vojni helidrom koji nije otvoren za civilnu upotrebu). Svetski trendovi razvoja transporta prepoznaju i ovaj humani i plemeniti moment upotrebe transporta u saobraćajnom sistemu koji ima najviši prioritet.

Humanost je savremena tekovina civilizacije i neophodan element razvoja savremenog društva. Saobraćajni sistemi budućnosti razvijaju se shodno zahtevima za brzo, efikasno, efektivno, samoodrživo, ekološki prihvatljivo kretanje predmeta transporta od cilja ka odredištu. Savremen sistem saobraćaja dostupan je svima pod istim uslovima, čime se postiže masovnost, a čime se omogućava i poboljšan pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i prilikama za ekonomski uspeh na tržištu. Saobraćajna mreža budućnosti nije samo za bogate i zdrave već i za stare, ljude sa hendikepom, ugrožene i unesrećene ljude. Savremeni sistemi saobraćaja baziraju se na naprednim tehnologijama, kako bi se u potpunosti povezali i razmenjivali informacije u realnom vremenu u čitavom spektru transportnih sistema saobraćajne mreže -- autobusom, brodom, putničkim automobilom, biciklom, avionom, vozom itd.

Gradovi rastu uz zahtev da se smanje gužve i zastoji na drumskim saobraćajnicama, čime građani uživaju viši kvalitet života. Tako da saobraćajna mreža nije samo infrastruktura, a iskorišćenje mreže ili transport kroz mrežu nije samo pitanje obavljanja povezivanja cilja i odredišta, već i suštinsko pitanje razvoja društva, a umnogome i mera kvaliteta života u budućnosti. Naredna tehnološka industrijska revolucija uslovljena je jednim ključnim faktorom, a to su novi sistemi integracije mobilnosti. Internet aplikacije, pametni senzori i veštačka inteligencija omogućavaju različite saobraćajne sisteme u koje je integrisana interakcija, predviđanje i reagovanje u različitim scenarijima, od rutine kao što je planiranje odmora nakon duže vožnje, do reagovanja na kriznu situaciju koja vodi u sudar vozila.

Sa novim SMART tehnologijama, višeslojna interoperabilnost između učesnika u saobraćajnom sistemu i infrastrukturnih elemenata, može doneti komfornu, ekonomičnu, ekološki čistu, sigurnu i dostupnu saobraćajnu mrežu za obavljanje svih vidova transporta. Svaka ambiciozna vizija prevoza mora takođe uzeti u obzir brz napredak u autonomnim vozilima ili vazduhoplovima sa robotima umesto vozača ili pilota i bespilotnim letilicama. Najverovatniji scenario razvoja gradova je uvođenje dronova za javni gradski saobraćaj, kako je to već urađeno u Dubaiju 2017. godine, sa dronovima kojima upravljaju roboti piloti.

Sve veća gustina naseljenosti gradova, oličena u neboderima, dobija još jednu komponentu u skoroj budućnosti, a to je dron-toranj. Dron-toranj je ideja da se na budućim ili postojećim neboderima svaki balkon prilagodi za sletanje personalizovanih dronova. Parking nije ispred zgrade, nego je parking ispred svakog stana u zgradi, na terasi stana. Kada dron napusti terasu, robotizovan nameštaj se aktivira i terasa od površine za sletanje postaje ugodan prostor za boravak ljudi. Nešto što definitivno krasi buduću saobraćajnu infrastrukturu i saobraćajna sredstva jeste multifunkcionalnost i veoma velika fleksibilnost prema potrebama korisnika.

Kako smo već napisali, javni gradski saobraćaj ovim sistemom robota dronova kojima ne upravljaju ljudi prelazi sa dvodimenzionog prostora, koji imamo sada, u trodimenzioni prostor ili možda i u četvorodimenzioni prostor. Četvrta dimenzija je neophodna da bi se uspešno razdvajao veliki broj vazduhoplova u malom prostoru. Četvrta dimenzija je vreme. Svaki vazduhoplov se kontroliše vremenom i brzinom leta, čime se obezbeđuje da ne dođe do kolizije i sudara vazduhoplova.

Višedimenzionalnost transporta u gradovima će dovesti do njihove neverovatne ekspanzije koja je održiva u dalekoj budućnosti. Moment kojim će se okarakterisati početak primene drona sa elektromotorima u javnom gradskom saobraćaju, koji je personalizovan kao npr. sada motocikl, jeste trenutak proizvodnje jeftinih a veoma trajnih baterija koje se brzo pune, dok su stanice za dopunu na svakom koraku.

Ovakva transportna sredstva budućnosti otvaraju bezbroj mogućnosti, a tu je i opcija da većina ljudi ne bi čak ni pokušavala da kupi sopstveni dron, jednostavno bi naručili vožnju putem aplikacije. Za par minuta robot dron taksi će vas onda preuzeti direktno sa vaše terase i odvesti na željenu destinaciju. Pored toga, vatrogasci, policija i druge komunalne službe grada koristiće dronove -- bilo sa robotom pilotom ili sa pilotom za komandama -- u kontroli saobraćaja, borbi protiv kriminala, gašenju požara, spasavanju ljudi, ali i u čišćenju i održavanju vitalnih komunalnih sistema grada ispravnim i funkcionalnim.

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.