Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Upoznaj svet

Hintertuks alpski ski centar iz megahita Eda Širana

Velika je verovatnoća da ništa više neće biti isto u Hintertuksu posle planetarnog hita "Perfect" Eda Širana, budući da je video-spot za tu pesmu sniman u tom uglu Austrije, gotovo na samoj granici s Italijom
Piše Željko Pantelić, dopisnik Originala iz Rima
Datum: 20/01/2018

Hintertuks alpski ski centar iz megahita Eda Širana

Foto: Profimedia

Kada sam pre 15 godina "otkrio" to seoce, u njemu je bilo par kuća, hotel sa termalnom vodom i još nekoliko tzv. aparthotela. Kao i čitava dolina Tuksa, od Finkenberga, preko Lanerzbaha, Junsa, Madzajta, do glečera, Hintertuks su uglavnom posećivali Nemci, bilo da se radilo o porodicama ili skijaškim družinama. Duh osamdesetih i sećanja na Božiće i Nove godine iz detinjstva bili su svuda okolo, nadohvat ruke, što zbog atmosfere koju su kreirali domicilno stanovništvo i gosti, što zbog snežnog ambijenta.

Koliko je nemačka dominacija bila izražena govori i činjenica da je vrlo malo ljudi znalo da prozbori par reči engleskog. Jednostavno, lokalno stanovništvo nije imalo potrebu da se pomuči da nauči par stotina reči Šekspirovog jezika, pošto je ogromna većina gostiju govorila zajedničkim, Geteovim jezikom. Zahvaljujući Nemcima, koji su poznati kao turisti koji imaju istančan ukus da plaćaju tačno onoliko koliko vredi ono što im je ponuđeno, u Tuksertalu i Hintertuksu su cene bile veoma povoljne. Štaviše, mnogo niže nego u Sent Antonu, Zeldenu ili Kicbilu, a da ne govorimo o italijanskim, francuskim ili švajcarskim ski centrima istog nivoa.

Sve se drastično menja pre desetak godina. Sa modernizacijom žičara i izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta počinju da dolaze turisti iz istočnoevropskih zemalja, posebno iz Rusije. Bogati i često bahati Istočnoevropljani, a posebno Rusi, uspeli su da promene čak i prethodno prijatne i korektne tirolske kafedžije i vlasnike restorana. Ne samo da su cene sa dolaskom Rusa podivljale već je i usluga znatno pretrpela na svom kvalitetu. Vlasnici restorana i lokala koji su bili veoma ponosni na svoje obilne porcije od izuzetno kvalitetnih primarnih materija, ne samo da su udvostručili cene nego su i drastično pali u kvalitetu.

Dugogodišnji posetioci Tuksertala bili su prilično razočarani kada su videli pojedina jela o kojima su pričali čitave godine i jedva čekali ponovo da ih probaju: ni izgledom, ni ukusom, ni obimom nisu ličila više na sebe. Osoblje koje je ranije bilo izuzetno ljubazno, dobilo je izraz lica ptica grabljivica. Posle prvog šoka i radovanja bakšišima od po nekoliko desetina i čak stotina evra koje su im ostavljali ruski turisti, postali su nezajažljivi i nekadašnje napojnice od turista starosedelaca su ih iritirale pošto nisu mogle da se takmiče sa ruskim. Takođe, najednom su svi posetioci apres ski barova "počeli" da podnose odlično alkohol, pošto ni deset šnapsova nije proizvodilo efekat. Naravno, motiv je bio mnogo prozaičniji, u šnapsovima je bilo mnogo više vode nego alkohola. U poslednjih par sezona došlo je do nove promene strukture posetilaca i stvari se polako vraćaju u pređašnje razmere, uključujući, donekle, i cene.

Do Hintertuksa se dolazi preko Jenbaha, vozom ili kolima, iz pravca Inzbruka ili Minhena, gde se nalaze dva najbliža aerodroma. Iz Jenbaha se produžava dolinom Cilera, odnosno Cilertalom, sve do Majerhofena. U toj pitoresknoj varoši gde se ulivaju četiri doline, od kojih je samo Tuksertal naseljena, i oni koji su stigli vozom moraju da presednu u autobuse koji polaze otprilike na svaki sat vremena.

Putovanje kroz dolinu Tuksa je veoma uzbudljivo ne samo zbog serpentina, tunela, vodopada već i zbog njegovog finala, odnosno kad vam se pogled zakuca u neku vrstu prirodne zakrivljene tribine "tirolsko-alpskog stadiona". Pogled iz Hintertuksa na glečer dočarava vam kako izgleda stići do kraja sveta ili biti zavučen u neki od ušuškanih džepova planete.

Posebnost Hintertuksa i njegovog glečera je u tome što je on jedan od retkih, a kažu i efektivno jedini glečer na kojem se u Evropi skija svih 365 dana. Klimatske promene su iz godine u godinu smanjivale broj glečera otvorenih cele godine za skijanje, a i sam Hintertuks glečer, i pored toga što se još drži, trpi posledice kroz smanjenje visine večnog snega. Jedan od retkih negativnih aspekata ovog glečera jeste vetar koji zaista zna da bude koliko jak, toliko i neprijatan, čak i u danima kada je vreme vedro.

Ko je učio da skija na Kopaoniku, Hintertuks glečer će mu izgledati kao vozačima koji sa Ibarske magistrale pređu na auto-put od Preljine do Ljiga. Staze bez centimetra leda, savršeno održavane, bez kamenja i kamenčinja u zasedi, sa vrlo malo hupsera, uglavnom srednje težine, transformišu i iskustvo osrednjih skijaša u nezaboravne kristijanije. Ako ostanete sedam dana, vrlo je verovatno da vam se dogodi da barem jednom, bukvalno, skijate iznad oblaka ili magle. Vremenske prognoze su varljive, a u dolini Tuksa pogotovo. Ne događa se retko da jutro koje vas dočeka pritisnuto oblacima u dolini Tuksa u sebi krije dan okupan suncem u senci Olperera, planinskog vrha od 3.476 metara koji su vetrovi izvajali u gotovo savršenu piramidu. Tokom vedrih dana pogled na dolinu Tuksa sa glečera, zahvaljujući zimzelenim šumama na obroncima i belini snega, kreira utisak da se ispod vas nalazi neka vrsta džinovskog sibirskog tigra.

Osim skijanja, motiv da se popne na glečer je i Palata prirodnog leda (Natureispalast). Na visini od 3.250 metara ulazi se u galeriju pećina koje je priroda ukrasila svojim ledenim čarolijama od kojih je za mnoge teško poverovati da nisu delo ljudskih ruku. Ako postoji mesto gde čak i nemaštoviti mogu lako da zamisle ambijente zimskih bajki, onda je to Palata prirodnog leda. Kuriozitet predstavljaju posete u letnjim mesecima kada se za obilazak galerija u pojedinim delovima korite mali čamci.

Odlična ideja za nesvakidašnje veče predstavlja i ostanak tokom noći u planinskom domu Španagelhaus (Spannagelhaus) na 2.530 metara. Gledajte da izaberete noć bez oblaka kako biste mogli bukvalno da vidite šta znači "zvezdano nebo" i kako belina snega osvetljava noć. Uslovi nisu bogzna kakvi, ali je iskustvo koje nećete zaboraviti nikada, uključujući i to da vam posle doručka dan počne spuštanjem niz "nevinu" stazu.

Dolina Tuksa nije privlačna samo zbog glečera koji garantuje skijanje -- mada je to vrlo važna dodatna vrednost s obzirom na sve češće sezone u kojima nedostaje snega i na dve hiljade metara -- već i zbog 600 kilometara staza kojima se može "krstariti" sa jednim ski-pasom. Za skijaše sa velikim "S" prava je poslastica staza "Harikiri", najstrmija staza u Austriji sa 78 odsto nagiba u dužini od jednog kilometra. Privlačnost te staze je i u tome što čak i kada je svuda gužva, na njoj je prolaz uvek više nego fluidan.

Staza "Harikiri" silazi zajedno sa desetinama drugih u dolinu Horberga koja ima oblik stadiona, izolovana od ostatka sveta. Horberg, zajedno sa Penkenom, Rastkogelom i Egalmom komponuje skijaški raj, za koji je potreban ceo dan da bi se spustilo niz svaku stazu barem jednom. Budući da su staze na nižoj visini, za one koji vole da skijaju kroz šumu ili u zimzelenom ambijentu, ovaj deo Tuksertala može da bude i privlačniji od glečera. Najlepši planinski domovi i restorani nalaze se oko vrha Penken; iz njih pogled puca na celu dolinu Cilera i tu se gustiraju najbolji kajzeršmarn i germknedle u sosu od vanile i s makom u prahu.

Tuksertal nudi i jednu od najsugestivnijih staza za skijaško trčanje u Tirolu. Od Junsa do Lanerzbaha proteže se kružna staza koja nudi različite kulise: prolazak kroz šumu, protezanje uz reku, prelazak preko drvenih mostova, uzvišice, spustove i ravne kotline. Za svačiji ukus i pripremljenost.

U donjem delu Lanerzbaha, centralnog mesta u dolini Tuksa, na par koraka od gondole za vrh Rastkogel, nalazi se najšarmantniji i najveseliji apres ski bar u celoj zoni. Ime je više nego sugestivno "Hexen Kessl", odnosno "bezobrazne", ili ako hoćete, "nestašne veštice". Ambijent kolibe, vesela ekipa "nestašnih veštica" koje poslužuju razdragane goste, dolazi posebno do izražaja kada se nađete u okruženju Nemaca i Austrijanaca koji znaju napamet banalne pesme koje postaju groteskne uz igračke koreografije koje svi znaju do u korak.

U velike prednosti doline Tuksa spada i veoma frekventan i pouzdan javni prevoz, ne samo preko dana već i tokom cele noći, što gostima daje mogućnost da ne vode računa koliko su piva ili šnapsova popili a da budu sigurni da će se vratiti sigurno do kreveta u smeštaju koji su iznajmili.

Do ove godine su žurke posle skijanja i noći u klubovima u Tuksertalu bile praćene tonovima lokalne verzije Ace Lukasa, sa "inventivnim" imenom Helmut od Majorke, i njegovom poludemencijalnom pesmom "Tuks, Tuks, Hintertuks". To su one pesme koje nikad u životu ne biste slušali sami u svojoj sobi, ali na planini, pod gasom alkohola i alpske atmosfere, klize niz uši i teraju na dobro raspoloženje i smeh.

Ed Širan je izborom Hintertuksa kao pozornice za ekranizaciju, kako je sam rekao, najbolje pesme koju je napisao, dao plemenitu, romantičnu alternativu za uspomene iz zavučenog tirolskog kutka na kraju Tuksertala. Na kraju krajeva, ako se i ne nađe perfektna ili perfektni, Hintertuks je svakako kandidat za perfektnu "belu nedelju".


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.