Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Exclusive

Ekskluzivna foto-reportaža: Ušli smo u Narodni muzej, posle 15 godina - Čitajte u novom Originalu

Umesto izložbi koje su se do sada održavale samo na prizemlju, sva tri nivoa zgrade na adresi Trg Republike 1A biće otvorena za javnost i publika će moći da vidi stalnu postavku Narodnog muzeja prvi put od 2003. godine. Imali smo priliku krajem maja da posetimo radove koji su bili pri završetku i prostor se pripremao za unošenje eksponata. Iako su preovladavali buka i nered nesvojstveni muzejskom prostoru, ostetila se grandioznost zdanja kojem se polako vraća sjaj koji zaslužuje
Piše LukaArežina, pripadnik generacije koja je odrasla bez Narodnog muzeja
Datum: 07/06/2018

Ekskluzivna foto-reportaža: Ušli smo u Narodni muzej, posle 15 godina - Čitajte u novom Originalu

Foto: Igor Pavićević

Ako ste previše mladi da bi se sećali raspada Jugoslavije, a dovoljno stari da se sećate 1999, verovatno imate osećaj da je zgrada Narodnog muzeja muzej samo po imenu. Zdanje na centralnom trgu glavnog grada već 15 godina radi pod veoma ograničenim kapacitetom zbog devastiranog stanja. Skele, ograde, brojači do otvaranja kojima je previše puta udaren "snuz", sve to doprinosi atmosferi negostoljubivost i i neprivlačnosti.

Ne moramo ni da se upuštamo u rasprave ko je kriv za nemar zbog kojeg je ova državna institucija dospela u nemilo stanje, niti ko je odgovoran za to što restauracija toliko drugo traje. Za tih 15 godina su se smenile sve vrste vlasti i vladajućih garnitura, stoga je zgrada simbol kolektivnog nemara i spomenik antikulture koja se brižno neguje. To je sramota svih nas.

 

 

Konačno, posle više neuspelih projekata i neispoštovanih rokova, dobili smo obećanje - restaurirana zgrada se otvara 28. juna. Umesto izložbi koje su se do sada održavale samo na prizemlju, sva tri nivoa zgrade na adresi Trg Republike 1A biće otvorena za javnost i publika će moći da vidi stalnu postavku Narodnog muzeja prvi put od 2003. godine.

Ni 5.000 kvadratnih kilometara izložbenog prostora nisu dovoljni za čitav mobilijar stalne postavke, koji broji više od 400.000 kulturnih dobara većinski nađenih na tlu Srbije. Od praistorijskih ulomaka keramike i rimskih novčića do dela moderne i savremene umetnosti, postavka će biti hronološki izložena. U prizemlju će biti izloženi eksponati iz praistorije i antike. Budući da je zgrada građena za potrebe banke, na prizemlju će biti otvorena dva trezora sa numizmatičkom kolekcijom . Na prvom spratu će u dva prstena biti raspoređena srednjevekovna i moderna umetnost, a na drugom savremena i dela stranih autora. Postavka ubraja dela majstora poput Tintoreta, Guardija, Rubensa, Van Goga, Modrijana, Monea, Pikasa...

 

 

Imali smo priliku krajem maja da posetimo radove koji su bili pri završetku i prostor se pripremao za unošenje eksponata. Iako su preovladavali buka i nered nesvojstveni muzejskom prostoru, ostetila se grandioznost zdanja kojem se polako vraća sjaj koji zaslužuje. Oko osam miliona evra uloženo je u restauraciju i opremanje najstarije i najvažnije muzejske ustanove u Srbiji bezbednosnim i ventilacionim sistemima. Pristup će biti obezbeđen ljudima sa invaliditetom u čitavoj zgradi.

Cena ulaznice biće pristupačnih 300 dinara, dok će, kao i do sada, nedeljom biti slobodan ulaz. "Neko ide u muzej zbog obrazovanja, neko da uživa u lepoti, neko da provede vreme sa porodicom... Želeli smo da kulturno blago pohranjeno u muzeju učinimo što pristupačnijim", rekla nam je Lidija Ham iz Muzeja. Svečano otvaranje najavljeno je za 28. jun i to će verovatno biti najveći kulturni događaj ove godine.

 

 

Iako postoji muzejska publika u Srbiji, postoji i veliki broj ljudi koji se seti da poseti izložbu samo na za vreme manifestacije Noć muzeja. Iako su Muzej Vuka i Dostiteja i Galerija fresaka takođe deo Narodnog muzeja, bez punog funkcionisanja zgrade na Trgu republike, srpska kultura bila je ozbiljno zaslepljena za samu sebe i nedostupna onima koji su hteli da je upoznaju. Niko ne može da nadoknadi štetu 15 godina boravka najvrednijih predmeta istorije Srbije u podrumu. Ipak, otvaranje Muzeja savremene umetnosti u oktobru prošle godine i ovaj događaj najavljuju neko svetlije doba u kojem nećemo morati da se stidimo ni pred samim sobom, a ni pred drugima.

U 400.000 eksponata koje Narodni muzej poseduje slika je nešto više od 15.000. U stranoj kolekciji koja je za javnost zatvorena posle krađe Renoarove "Kupačice", nalaze se maestralna dela izuzetnih umetničkih vrednosti. Njih naravno, i pre tog povlačenja, jedva da smo i viđali. Za takva dela Muzej nikada nije imao adekvatno obezbeđenje. Mnogi ne znaju da Narodni muzej čuva dela Lotreka iz rane faze (jedina u svetu) na kojima nam Francuzi izuzetno zavide. U stranoj kolekciji su i Rubens, Tintoreto, Dega, Matis, Šagal, Pikaso, Moneova "Katedrala" koja je procenjena na 60 miliona evra, slike Pusena i Rembranta.

 

 

U Beogradu su i Gogenove "Tahićanke" koje vrede više od dvadeset milona evra. U toj stranoj zbirci, koja je poveća, prvih desetak slika vredi više od 450 miliona evra. Ipak, sve je to manje bitno od umetničke vrednosti i od toga da generacije i generacije Srba nisu te slike nikada videle. Većinu tih slika Srbima je ostavio knez Pavle, a pored toga im i poručio:

"Uvek treba gledati u najbolje slike, u slike najvećih majstora. Tako se deci ali i odraslima, stvara osećaj za lepo. Sve ostalo je gubljenje vremena."

Pored vrednih kolekcija slika Narodni muzej jedinstven je u svetu po neverovatnoj zbirci "Lepenski vir", numizmatičkoj kolekciji, ali i po freskoslikarstvu, izuzetno vrednim ikonama.

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.