Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Ikona

Dejv Egers: Potresni pisac zapanjujuće genijalnosti

Hologram za kralja Egersov je lament nad propašću američkog sna u još neizgrađenom gradu u Saudijskoj Arabiji, upoređivan čak sa Beketom. Međutim, Holivud je uspeo da roman koncentrovane briljantnosti razvodni u razočaravajući film. Možda će zato Krug, orvelovski triler, "parabola o životnim opasnostima koje vrebaju u digitalnom dobu, a maoistički kolektivizam je glavna ideologija", bolje podneti tranziciju na filmsko platno; a možda Egers neće ni otići u Holivud. Jer ima Egers važnija posla od Holivuda
Piše Margita Milovanović
Datum: 15/11/2016

Dejv Egers: Potresni pisac zapanjujuće genijalnosti

U prvoj recenziji Egersovog prvenca A Heartbreaking Work of Staggering Genius (Potresno delo zapanjujuće genijalnosti, izdavač u Srbiji Booka), u Njujork tajmsu, 2000. godine, dominirao je opis hip. Uz slacker, self-conscious, post-modern i Dejvid Foster Valas. Sve to mnogo ranije nego što se termin hip transformisao u začuđujuće ambivalentnu reč i pre nego što je biti hipster značilo bakin džemper i one starinske bicikle. Ali, iz ove perspektive, Egers definitivno jeste bio neka vrsta protohipstera. Nominovanog za Pulicera, doduše. Sada je, čini se, bliži kulturnom mejnstrimu no što je ikada bio; dva njegova romana adaptirana su u visokobudžetne filmove, oba sa ovogodišnjom premijerom (i Tomom Henksom u glavnoj roli).

Hologram za kralja Egersov je lament nad propašću američkog sna u još neizgrađenom gradu u Saudijskoj Arabiji, upoređivan čak sa Beketom. Međutim, Holivud je uspeo da roman koncentrovane briljantnosti razvodni u razočaravajući film. Možda će zato Krug, orvelovski triler, "parabola o životnim opasnostima koje vrebaju u digitalnom dobu, a maoistički kolektivizam je glavna ideologija", bolje podneti tranziciju na filmsko platno; a možda Egers neće ni otići u Holivud.

Jer ima Egers važnija posla od Holivuda. Ovaj četrdesetšestogodišnji romanopisac-izdavač-novinar-scenarista-aktivista 2002. godine osnovao je after-school mentorski centar 826 Valencia, na istom mestu gde je i McSweeney's, izdavačka kuća koju je osnovao 1998. Do popodneva, svi se skinu s tastatura i transformišu u tutore. "Volim čitav taj posao oko izdavaštva", govori Egers. "Samo, moraš nekad da se uključiš u stvarnost. Bilou to zove 'kupanje u humanosti'." Od svog osnivanja, 826 radi na još sedam lokacija, pomažući 300.000 studenata godišnje. "Mnoga deca naprosto nemaju ideju o tome koliko su dobra, pametna i koliko toga imaju da kažu. Vi to možete da učinite za njih. Da im to stavite do znanja."

Već deceniju i po, Egers neprekidno demonstrira neku gotovo vidovitu lukavost u osvajanju književnog i kulturnog establišmenta. Njegov bestseler, onaj skoro pulicerski, Potresno delo zapanjujuće genijalnosti, ispostavio se kao prethodnik hiperispovedačke rijaliti-industrije od upravo franšiza do blogova u prvom licu. U tim memoarima o svom životu nakon gubitka roditelja, on se dotiče gotovo svih kontroverznijih segmenata svog života; od audicije za MTV The Real World, do propasti njegovog magazina Might, zatim otkaza u Esquireu. Međutim, iako intenzivnog kulturnog odjeka, njegovi najraniji radovi nekako su najmanje definišući. Godine kada je osnovao 826, izdao je Treba da znaš našu brzinu (You Shall Know Our Velocity), a odmah sledeće 2003. Šta je šta (What is What), o Valentinu Dengu s kojim je putovao u Sudan. To je označilo skoro pa neku vrstu inicijacije u aktivizam.

Voice of Witness Egers je koncipirao kao non-profit platformu koja kroz tzv. oralnu istoriju rasvetljava savremene krize ljudskih prava na globalnom nivou, a koja je sačinjena od serije knjiga i edukacionog programa. U dosadašnjih deset knjiga našli su se greškom optuživani za zločine, muškarci i žene; stanovnici Nju Orleansa pre, tokom i posle Katrine; otete i deportovane žrtve građanskog rata u Sudanu. "Oni postoje jedino kao anegdote i statistike u našim glavama", buni se Egers. Zato i kaže u predgovoru: "Ljudsko biće je više od traume."

Mimi Lok, Egersova saradnica na projektu Voice of Witness, govori zašto je krucijalan način na koji će priče biti prezentovane; kada se čovek posmatra kao studija slučaja, on se gotovo redukuje iz kompletne osobe na jedan trenutak nepravde. Zato ostaje statistika. "Nemate čitavu sliku. Morate videti kršenje ljudskih prava u realnom životnom kontekstu, jer u kontekstu je zaista i suština; to vam govori da se takva zloupotreba ne dešava iz vedra neba, izolovana, već je uvek deo sistemske nepravde."

Dejv dodaje da sakupljene priče tako dobijaju višedimenzionalnu svrhu. Pored raspletanja upravo sistemskih nepravdi o kojima Lokova govori, pored ukazivanja na manjkavosti normativnog okvira u kojima se ljudska prava ljudima više obijaju o glavu no što im zapravo nešto jamče, pojedinačne žrtve emotivno se i mentalno oslobađaju dela tereta kad prvi put glasno progovore.

"Želimo da im damo pravo da se čuju", objašnjava. "Ako nekoga nazivaju izbeglicom, ili kriminalcem, ako ga nazivaju teroristom -- moramo im dati prostora da ispričaju svoju priču, da sebe definišu i da zaista započnu proces isceljenja."

Roman You Shall Know Our Velocity i kratka priča Up the Mountain Coming Down Slowly suptilno ispituju apstraktnost univerzalizma na kojem se temelje univerzalna prava, istovremeno istražujući njegove manjkavosti kada se direktno konfrontira individualnoj kulturi.

Egers u svojoj prozi uporedo analizira ekstenzivnost ljudske empatije i humanosti, i posledice lakog skliznuća u neoimperijalizam i neokolonijalizam. Narativi koji se konstruišu oko karaktera razmatraju (ne)mogućnosti kroskulturalnih veza unutar konteksta preinačavanja u hijerarhiju koja reafirmiše postojeće podele. Čineći to, Egers zapravo preispituje tvrdnje kosmopolitskih mislilaca poput Habermasa koji su zdušno zagovarali kroskulturalni dijalog kao sredstvo prevazilaženja tenzije koja egzistira u rascepu između pojmova univerzalizma i partikularizma.

A najfascinantnije je kako sa svojim interdisciplinarnim istraživanjem preplitanja književnosti i ljudskih prava, čak njihovog srastanja, Egers uspeva da se pozicionira kao važan primer toga kako književnost takođe može biti dovoljno dobra i efikasna kritička forma u diskursu ljudskih prava i istraživati problem u vezi sa njihovom globalnošću.

Your Fathers, Where Are They? And the Prophets, Do They Live Forever? obrađuje problem oružja, policijske kontrole, militantnosti i stanje savremene svesti -- kompletno u dijalogu. Pomenuti Krug čita se kao tragikomična, propulzivna rasprava o digitalnim ljudskim pravima.

U jezgru njegovog stvaralaštva obitava, dakle, hipoteza da je moguće da se kroz književno evociranje traumatičnih uspomena, poput onog u What is What i Zeitoun, obezbedi istorijski kontekst za diskurs o ljudskim pravima, a da on, vice versa, može pomagati sećanjima da se artikulišu unutar političkih i institucionalnih okvira.

Egers tako brižljivo dokumentuje reperkusije složenih društvenih interakcija u sasvim novi narativ, prijemčiviji, pitkiji i autentičniji. Kaže da to mora imati veze sa tim što je i novinar; prvi članak koji je uradio bio je o ženi kojoj je trebala transplantacija pluća i srca. "Onda, kada se pročulo, svi su lepili te donorske nalepnice u svoje vozačke dozvole", objašnjava. "Navučeš se na to da menjaš stvari i utičeš na ljude."

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.