Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

"Da je Jovan Ćirilov živ, nas dvoje bismo slavili dve nedelje": Prva srpska romska operska pevačica

Nataša Tasić Knežević je prva srpska romska operska pevačica koja je odnedavno dobila stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ova Beograđanka je studirala Saobraćajni fakultet i godinama u Crkvi Svetog Georgija pevala kao solista, sve dok nije srela Jovana Ćirilova koji je prepoznao talenat, da bi ubrzo uz pomoć princeze Jelisavete Karađorđević upisala Akademiju lepih umetnosti, odsek solo pevanje
Piše Ana Mitić
Datum: 09/03/2018

"Da je Jovan Ćirilov živ, nas dvoje bismo slavili dve nedelje": Prva srpska romska operska pevačica

Foto Igor Pavicevic

Nekako neopaženo je prošla važna vest za istoriju naše klasične muzike i pozorišta - da je Nataša Tasić Knežević, prva srpska romska operska pevačica, prošle godine dobila stalni angažman solistkinje u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. I ne samo što pre toga nijedno naše pozorište nije imalo opersku pevačicu Romkinju, već je ona, najverovatnije, i jedina romska operska pevačica na svetu.

Ali ceo njen život je borba sa predrasudama, za jednaka prava, dokazivanje, i nekako je kod Nataše sve išlo obrnutim redom.

Za nju kažu da je romska kraljica opera, "pevačica kristalno jasnog tona, svetle boje glasa i atraktivne pojave, koja je osvajala publiku na svakom nastupu".

Godine 2012, OEBS je proglasio Natašu jednom od najistaknutijih Romkinja na svetu a održala je i vrlo zapažen govor u Savetu Evrope.

U svom prvom intervjuu pričala je o ljudima koji su uočili njen talenat i pomogli joj u njenoj borbi protiv predrasuda, o operi, o svojoj snazi i misiji da pomogne drugima koji prolaze sve ono što je i ona prošla zato što je Romkinja.

 

Ovo je velika stvar i slučaj bez presedana, s obzirom na diskriminaciju kojoj su izloženi Romi i koju si i ti sama osetila. Koliko je tebe, iako si već 15 godina na sceni, iznenadila odluka da te prime u stalni radni odnos u Srpsko narodno pozorište?

Pre nego što sam stupila u radni odnos u Srpskom narodnom pozorištu kao solista u operi, radila sam deset godina u muzičkoj školi na Ubu gde sam imala svoju klasu za solo pevanje; tu sam se ostvarila kao profesor i pedagog i imala sam divne uspehe sa svojim đacima koji su osvajali nagrade na međunarodnim festivalima. Radila sam amaterski i mjuzikle i zaista sam ponosna na taj rad kao vokalni pedagog. Prošle godine su mi ponudili zaposlenje i naravno da sam odmah prihvatila. Prvo sam bila u šoku, a onda sam se baš obradovala jer je to bilo ostvarenje mog sna. To je potpuno iznenađenje za mene. To je presedan u istoriji klasične muzike u svetu. Jer ni u svetu nas nema. Romi se inače vezuju isključivo za tradicionalnu narodnu muziku i kada upisuju instrumente u muzičkim školama, biraju one koji im kasnije mogu pomoći -- violina, harmonika, kontrabas... Kad sam ja upisala solo pevanje, bila sam već na studijama na Saobraćajnom fakultetu i to je bio presedan, pa ni ja nisam verovala da ću se time baviti.

 

Šta se dogodilo u tebi samoj da se odlučiš za muziku i kako je uopšte došlo do toga da pred kraj studija poželiš da budeš operska pevačica a ne inženjer saobraćaja?

To je ogromna ljubav. Ali bio je to i splet okolnosti. Mene je slučajno čuo pokojni Jovan Ćirilov kojeg mnogo volim i koji mi toliko nedostaje. Da je on sada živ, nas dvoje bismo jedno nedelju-dve dana slavili jer on je bio takav čovek. Imao je taj šeretski osmeh, poseban način na koji je gledao, oči su mu se smejale i ceo je zračio. Pošto me je čuo, pozvao me je da idem u Francusku na Dane romske kulture. Ja sam zaista samo znala da pevam duhovnu muziku jer sam ceo život pevala u crkvi. Ali otišla sam tamo, čula me je Ana Kotevska i pitala da li školujem glas, na šta sam ja rekla "naravno da ne". Poslala me je profesorki Smiljanić u Beograd; kada me je ona čula, svidelo joj se kako pevam i tada sam upisala Akademiju lepih umetnosti zahvaljujući stipendiji princeze Jelisavete Karađorđević bez čije podrške ne bih uspela nikada u životu. Jelisaveta me zove amazonkom zato što nikada nisam posustala duhom i imam tu snagu koju imaju amazonke. Ali što se mene tiče, ona je amazonka zbog svega što je uspela da uradi. Zbog nje je došlo i do rehabilitacije kraljevske porodice jer je ona "vukla". Ona je promenila istoriju Srbije ne samo zbog toga već i istoriju muzike preko mene. Govorila mi je: "Nataša, ja ću da ti budem kuma", i tako je i bilo, bila mi je kuma na venčanju i kuma mom detetu na krštenju.

 

Princeza Jelisaveta i Jovan Ćirilov odigrali su veoma značajnu ulogu u tvom životu i nekako si imala sreću da naiđeš na prave ljude koji su ti pomogli. Ali uloga tvoje majke je ključna jer je ona prepoznala važnost obrazovanja.

Princeza Jelisaveta je jaka osoba koja je verovala u mene, i tu ljubav prema umetnosti koju je nasledila od svog oca kneza Pavla nesebično je dala. Zbog nje sam završila Akademiju i specijalističke studije i uspela da se izborim sa mnogim stvarima sa kojima ne bih mogla. A imala sam i sreću što je moja mama jaka osoba i što su mi sestre uvek bile podrška. Ona je uvek govorila da je obrazovanje put ka uspehu. I kada mi kažu da je neko neobrazovan i da nije intelektualac, setim se moje mame koja nije išla na neke visoke škole, ona je obična prosta žena, ali je oduvek volela da čita i da gleda obrazovne emisije na televiziji. Shvatala je koliko je obrazovanje bitno u životu jedne osobe, pogotovo žene jer su žene stub porodice. Kad isečeš ženi "krila", cela porodica pada zato je žena ta koja vuče. Mama je bila ta koja je nas tri gurala i ohrabrivala čitav život. Kasnije sam upoznala Jovana i Jelisavetu i tako je sve krenulo. Jovan mi mnogo nedostaje. Kada su svi mislili da je nemoguće, on je kroz Bitef, Belef i svoje ideje bio pokretač neverovatnih stvari u kulturi tadašnje Jugoslavije, ali i kasnije kroz različite društvene promene koje su došle sa raspadom zemlje uspeo je da održi kulturni identitet Beograda.

 

CEO INTERVJU U ŠTAMPANOM IZDANJU MAGAZINA ORIGINAL.


 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.