Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Otkrivanje sveta

Čumić district: Umetnički kvart u srcu grada

Svi oni kojima nešto baš i ne štimaju aktuelni šoping molovi sa svojim radnjama po istoj meri i gde sve liči jedno na drugo, oni koji vole nešto malo drugačije, van šablona, originalno, autentično, ručno rađeno, na mašini ili rukama krojačice sašiveno, i na prvi pogled vidljivo da to nije ono što svi imaju, u nekadašnjem legendarnom "Čumićevom sokačetu" nalaze jedinstvenu priliku
Piše Ana Mitić
Datum: 06/01/2017

Čumić district: Umetnički kvart u srcu grada

Foto: Nedeljnik

Glavno mesto za šoping devedesetih, čuveno "Čumićevo sokače", odavno je otišlo u istoriju. O fenomenu "Čumića" mogla bi da se napiše knjiga, ali ta knjiga morala bi da ima nastavak. Jer u tom prolazu između Makedonske i Nušićeve, gde je nekada bio prvi šoping centar u Srbiji, od 2010. godine nalazi se dizajnerska oaza Belgrade Design District, modno umetnički kvart u centru grada koji okuplja najbolje domaće dizajnere. Jedinstven je po tome što ovde samo još vazduh nije dizajniran jer je "presvučeno" sve redom, od radnji, koje su kreirane prema afinitetima dizajnera, svaki komad koji se prodaje, preko prostora ispred radnji koji su uredili strit art umetnici, pa do kesa u koje kupcima pakuju kupljeno.

Nastao je po ugledu na slične kvartove svetskih metropola, a čini ga tridesetak radnji, afirmisanih dizajnera koji se bave modom, nakitom, vešom, kućnim aksesoarom, umetnošću... Svi oni kojima nešto baš i ne štimaju aktuelni šoping molovi sa svojim radnjama po istoj meri i gde sve liči jedno na drugo, oni koji vole nešto malo drugačije, van šablona, originalno, autentično, ručno rađeno, na mašini ili rukama krojačice sašiveno, i na prvi pogled vidljivo da to nije ono što svi imaju, ovde nalaze jedinstvenu priliku za kupovinu unikatnih komada, od najkvalitetnijih materijala, sa mogućnošću porudžbine po meri. Serije su male, a većina dizajnera je, kako vole da kažu, "one man band" jer je reč o malim umetničkim radionicama koje funkcionišu sa mnogo entuzijazma.   

Naravno, i sama kupovina je potpuno drugačija, kao kad ste došli kod drugarice na kafu, pa je originalni savet stručnjaka i ćaskanje nešto što se podrazumeva. Dizajneri nisu "nedodirljivi" već ćete ih najčešće sresti u radnji i sa njima popričati.

Zbog svega toga eks-Čumić upisao se i na mape turista koje put nanese u Beograd. Osim onih kojima je to jedna od tačaka koje vredi posetiti, o čemu je nedavno pisao i NY Times, ima i onih koji znaju za naše dizajnere, jer i svetski mediji o njima pišu, pa ciljano tokom posete metropoli dolaze u njihove radionice ne bi li odenuli pokoji autentični komad garderobe, nakita, cipele, tašnu ili poneli kući neku dizajniranu stvarčicu. Svoju stalnu klijentelu BDD ima i među našim građanima koji su odmah po otvaranju tog kvarta prepoznali njegov značaj. I stalno mu se vraćaju. A takvih nije malo.   

Za Original su o oživljavanju Čumića koji je "prekrečen" u Belgrade Design District pričale naše tri dizajnerke.   

Budislava Keković, dizajnerka brenda No Brothers No Sisters, koja se prošle godine predstavila na Londonskoj nedelji mode i o kojoj su pisali engleski Vogue i nemački i italijanski Elle, u Čumiću je skoro od početka i kaže da se lavovski bore, ulažu vreme i trud kako bi BDD opstao. Nije lako, o čemu svedoči i to da su neki otvorili pa zatvorili radnje, ali najuporniji opstaju. Za to je, slažu se sve tri, ljubav prema umetnosti -- a tako svoj posao doživljavaju -- najvažnija.  

"Za razliku od velikih svetskih dizajnera koje njihovi kupci nemaju šanse da ikada sretnu, nas naši kupci mogu da upoznaju i da sa nama pričaju jer smo mi određenim danima u radnjama, i oni čak i očekuju da nas vide", približava Budislava intimniji odnos koji dizajneri iz BDD-a gaje prema mušterijama. Ona objašnjava da je važno da Beograd ima jedan ovakav kvart jer je jedinstven.

"Kao posledicu sveopšte globalizacije imamo situaciju da individualizam odumire. U bilo koji grad na svetu da odete, vidite brendove koji u ogromnim količinama proizvode odeću, koja prati trend u korak ali je postala potrošna roba i uniforma. U takvoj situaciji, ono što se meni dešava u mojoj radnji jeste da dolaze ljudi iz Londona, Njujorka, Barselone i da su oduševljeni celim tim konceptom jer primećuju da su takvi koncepti u njihovim zemljama u odumiranju. Došla mi je žena iz Njujorka i rekla: 'Ovo više u Njujorku ne postoji.' Veliki brendovi i velike rente isterali su male dizajnere", priča Budislava.

Dodaje da je jedna od prvih stavki koje strani posetioci BDD-a naglase to da su tu specijalno došli jer su saznali za pojedine dizajnere u kvartu. U početku su glavni kupci bile žene iz Srbije jer im je redizajnirani Čumić bio zanimljiv, a u poslednje vreme primećen je porast stranaca koji u ovoj tački prepoznaju nešto što fali njihovim gradovima. Belgrade Design District rado posećuju i naši ljudi koji žive u inostranstvu jer su svesni da su komadi sa potpisom i pečatom domaćih dizajnera vrlo zapaženi van.

"Svaki dizajner ima svoju klijentelu i vrlo se razlikujemo jedni od drugih. Ja recimo ciljam na žene srednjih godina koje su svesne sebe i svesne da mogu da ponesu i modele koji nisu dostupni u brendiranim radnjama. To je klijentela koja ne traži komercijalu, traži da se malo izdvoji od okruženja u nekom umerenom stilu, traži po meri, a opet ima i novca da to plati", objašnjava Jasmina Vujović, dizajnerka brenda GetUp, koja sa ponosom ističe da nije školovani dizajner, već iz ljubavi, što smatra svojim najvećim plusom jer ima hrabrosti i smelosti da se okuša među školovanim kolegama. „Ljudi jednostavno budu privučeni. Rekli su mi neki: 'Videli smo tvoju radnju i odlučili da dođemo.' Taj naš vajb ili estetika privlače ljude", kaže Jasmina Vujović.

I ona je u Čumiću jedna od malobrojnih koja je tu od početka. Jer dizajneri se ovde smenjuju, ne uspevaju svi da opstanu. Ipak, najveći deo njih svoj posao shvata vrlo ozbiljno i od toga žive, ne samo oni već i radionice koje šiju garderobu i svi oni koji su uključeni u tu priču.

Ivana Ristić, dizajnerka brenda IMI, čiju radnju je NY Times spomenuo u članku u kojem se, između ostalog, postavlja pitanje da li je Beograd novi Berlin, kaže da je strancima BDD privlačan jer u samom centru imaju priliku da kroz uličice nabasaju na prostor koji je "totalno dizajniran".

"Mislim da je dizajnerski kvart zanimljiv jer je sve na jednom mestu -- od garderobe, preko nakita, do stvari za kuću i kozmetike -- a svaka radnja izgleda drugačije, od enterijera do estetike. Ovo što smo mi nemate svuda", objašnjava Ivana Ristić i dodaje:

"U startu je dobro stvoren imidž i pored svih problema ne mogu da zamislim da ovaj kvart nestane: ako je BDD preživeo dosad, a bilo je teških momenata, opstaće i ubuduće jer je Beogradu neophodan", smatra ona.  

Raznolikost je za BDD veoma važna i dobro je što su svi tako drugačiji, a opet svi na jednom mestu.

Od samog otvaranja dizajnerski distrikt je budio interesovanje. Recikliranje "Čumića", nekadašnjeg prvog tržno-zanatskog centra glavnog grada koji je zaživeo još početkom prošlog veka, dugo bio jedini tržni centar u Beogradu, a onda od najposećenijeg mesta stigao do potpunog zaborava, dočekano je sa oduševljenjem.

Osim radnji modnih dizajnera, tu su radnje sa stvarima za kuću, onih koji se bave enterijerom, pokoji umetnik sa svojim ateljeom, male radionice kozmetičkih proizvoda... Organizuju se i izložbe, modne revije, performansi...

Dizajneri su posvećeni tome da im je moda realna, nosiva i praktična, ali opet ne odustaju od toga da su umetnici pre svega.

"Pokušavamo da napravimo spoj kvalitetne kolekcije, koje se nećemo stideti, a sa druge strane da imamo nešto što će se prodavati u našim radnjama", objašnjava Budislava Keković.  

Nisu odustali ni kada je promet bio "nula", održali su se iako je bilo vrlo teških trenutaka. Zabrinuti su za budućnost i smatraju da je BDD jezgro na koje bi neko trebalo da se osvrne jer je nešto što bi se gradu moglo isplatiti.

"Pomoć ne treba nama već gradu, jer je BDD značajno mesto za Beograd. Mi ćemo svi moći da izmestimo svoje radnje na druga mesta i radićemo i dalje, ali mislim da je šteta da se na neki način ne pomogne ovoj značajnoj instituciji koja bi trebalo da bude strateška investicija grada. Mi smo neko ko može da pomogne Beogradu da se izdigne, da izgleda bolje", zaključuje Budislava Keković.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.