Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Veliko Pitanje

Čekajući srpski GDPR: Privatnost u ovo vreme najviše strada

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti - GDPR (General Data Protection Regulation), koja reguliše način korišćenja podataka o ličnosti građana Evropske unije (EU), izglasana je još u aprilu 2016. ali je ostavljen period od dve godine u kojem su sva zakonodavstva u zemljama EU imala dovoljno vremena da se prilagode i što bolje spreme za primenu ove uredbe. U Evropskoj uniji GDPR je stupio na snagu 25. maja ove godine, a advokat Goran Draganić za Original objašnjava značaj i posledice ove velike promene
redakcija Originala
Datum: 08/06/2018

Čekajući srpski GDPR: Privatnost u ovo vreme najviše strada

Foto Igor Pavicevic

Stupanje na snagu Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti, u Evropi poznatije kao GDPR, već je imalo veliki odjek ne samo u zemljama EU već i šire. Uredba je postala „goruća" tema ovih dana. Mnogo pitanja se postavlja, a već su najavljene i prve tužbe koje su usmerene ka velikim svetskim kompanijama kao što su Facebook i Instagram.

Očekivanja od GDPR-a su velika. Dovoljno je nadati se da će kroz primenu ove uredbe biti omogućeno da obrada podataka bude zakonita, da lice na koje se podaci odnose daje svoj pristanak, da se naši podaci smeju koristiti samo u svrhu za koju su i prikupljeni i za koju smo dali saglasnost. A da li će sva očekivanja u realnosti biti i ostvarena ostaje nam da vidimo.

Povodom usvajanja GDPR-a i njegove primene i uticaja, razgovarali smo sa Goranom Draganićem, advokatom mnogobrojnih ličnosti iz javnog, kulturnog, političkog i sportskog života Srbije.

Dugogodišnje iskustvo advokata Draganića u zaštiti privatnosti pomoglo nam je da dobijemo odgovore na mnoga pitanja koja su u vezi sa ovom veoma važnom temom, a koja će dobiti na sve većem značaju u narednom periodu nakon donošenja nove uredbe o zaštiti privatnosti koja je stupila na snagu u zemljama EU, 25. maja.

 

Zašto je doneta ova uredba?

Prethodna pravna regulativa - Direktiva iz 1995. godine koja je pravno obrađivala i bavila se pitanjima prava zaštite i postojanja privatnosti u protoku podataka ličnosti pokazala se manjkavom u mnogim segmentima njene primene. Sve intenzivnija era digitalne tehnologije, elektronske komunikacije i komercijalizacije predstavlja presudan razlog za stvaranje novog pravnog okvira i pravila u vezi sa korišćenjem i zaštitom podataka u digitalnom svetu.

 

Šta se očekuje da će ova uredba doneti?

Sa GDPR-om smo dobili novi pravni okvir koji nam nagoveštava novo pojačano pravo pojedinca na privatnost, bolji pristup informacijama, bolju komunikaciju svih korisnika, pravo na ispravku netačnih podataka, pravo na brisanje i prenosivost ličnih podataka. Osim toga, GDPR proklamuje načelo transparentnosti, princip da prikupljeni podaci moraju biti tačni i ažurirani, a sve u cilju da se podaci o ličnosti zaštite na mnogo kvalitetniji način nego što je bio slučaj sa prethodnom pravnom regulativom.

 

Šta se po vašem mišljenju izdvaja kao najbitnije u novoj Opštoj uredbi?

Svi usvojeni principi i načela GDPR-a su veoma bitni. Ali, ukoliko se rukovodimo realnom činjenicom da je broj onlajn korisnika već uveliko prešao polovinu svetske populacije, te da u takvom digitalnom okruženju u ovom trenutku pitanje adekvatne zaštite maloletnih lica predstavlja jedan od najbitnijih činilaca, onda se upravo odredba koja uključuje roditelje i staraoce maloletnih korisnika kroz davanje saglasnosti pre bilo koje obrade podataka ličnosti nameće kao jedna od najvažnijih promena. Osim toga, primenom nove uredbe uslovi korišćenja politike privatnosti biće mnogo olakšani, jer će ubuduće biti predstavljeni na precizan, vidljiv i ne predugačak način, što će dovesti do veće sigurnosti i informisanosti korisnika, budući da - prema podacima koje sam skoro saznao -- samo sedam posto korisnika čita uslove onlajn korišćenja i politiku privatnosti.

 

Koje je teritorijalno važenje GDPR-a?

Usvajanjem GDPR-a dobili smo jedinstveni pravni okvir sa neposrednom primenom u svim zemljama članicama EU. Uredba se prvenstveno odnosi na građane EU, ali i na kompanije van sedišta EU ukoliko obrađuju podatke građana EU i ukoliko se bave nuđenjem robe i usluga građanima EU.

 

Kako GDPR može uticati na nas i naše kompanije?

Praktično to znači da ukoliko, na primer, napravite sajt i preko njega nudite robu ili usluge građanima EU, na vaše preduzeće će se primenjivati pravila GDPR-a.

 

A kakva je situacija sa Srbijom i našim zakonom o zaštiti podataka?

Zakon o zaštiti podataka ličnosti koji će imati svoju direktnu primenu na građane Srbije, nažalost još nije usvojen. On se definitivno mora pre svega usaglasiti sa svim načelima i principima evropske Opšte uredbe - GDPR. Usvajanjem tog usklađenog zakona, koje će, nadam se, uskoro uslediti, građanima Srbije biće omogućeno i ostvareno sigurnije polje zaštite privatnih podataka.

 

Da li smo mi kao država spremni za primenu ove važne uredbe? Koliko mislite da je država svesna važnosti ovog polja zaštite građana?

Činjenica da još nismo usvojili naš zakon dovoljno govori. Međutim, ono što je zadatak države, društva, celokupne zajednice i svake porodice jeste edukacija koja se mora sprovesti i pojačati u najranijem školskom uzrastu. Osim toga, potrebna je i edukacija i obuka u nadležnim institucijama gde se mora stvoriti ozbiljna podrška u primeni Zakona o zaštiti podataka ličnosti kako u zaštiti prava maloletnika, tako i svih građana u digitalnom okruženju.

 

Postoje li primeri iz evropske prakse koji su doveli do presuda u korist građana onda kada su njihovi podaci bili kompromitovani?

Svakako je čuven slučaj jednog Španca u parnici protiv kompanije Gugl. On je tužio kompaniju Gugl zahtevajući da se uklone podaci u Gugl pretraživaču iz kojih se videlo da mu je kuća 16 godina pre toga bila zaplenjena zbog dugova. Odlukom u njegovu korist, Evropski sud pravde uveo je pravo na zaborav. Tom čuvenom odlukom Evropskog suda odlučeno je da građani imaju pravo da od internet pretraživača traže da njihovi podaci o ličnosti budu izbrisani.

 

Da li je ta presuda imala uticaj na kreiranje nove regulative, tačnije na stvaranje GDPR-a?

Svakako. Ovaj poznati slučaj promenio je internet i bio je upravo polazna tačka za novi GDPR i uvođenje prava na zaborav, u kome je jasno da lice na koje se podaci odnose ima pravo da zahteva da onaj koji rukuje njegovim podacima mora da omogući brisanje podataka o ličnosti ukoliko ti podaci više nisu neophodni za svrhe u koje su prikupljeni i ako ne postoji drugi pravni osnov za obradu.

 

Koliko je uopšte po vašem mišljenju bitna sfera privatnosti?

Živimo u najintenzivnijoj eri digitalne tehnologije, elektronske komercijalizacije i pojačane tabloidizacije u kojoj je privatna sfera ličnosti potpuno ogoljena i kao takva trpi najveće udare i najviše strada. Privatnost kao univerzalno pravo svakog pojedinca predstavlja jedno od najosetljivijih i najkompleksnijih ličnih prava.

 

Kako možemo definisati privatnost?

Najbolju definiciju privatnosti daje nam pravna regulativa iz anglosaksonskog prava "Right to be left alone" - pravo da budeš ostavljen na miru. Takav pristup u utvrđivanju pojma privatnosti primenjuje se u međunarodnim dokumentima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

 

Kako se pravo na privatnost tretira u našem zakonodavstvu?

Pravo na privatan život i na privatnost spada u grupu ličnih prava kao što su ugled i čast. Nažalost, mi u našoj zakonskoj regulativi nismo našli mesto za približniji opis šta tačno predstavlja privatnost, za razliku od definicije u anglosaksonskom pravu koju su mnoge zemlje primenile. Osim toga, kod nas ne postoji jasno određena zakonska granica gde počinje a gde se završava zaštita privatnosti.

U osetljivim slučajevima prilikom utvrđivanja da li je došlo do povrede privatnosti ili ne, analizira se svaki slučaj posebno, pa u slučaju eventualnih povreda sud analizira da li postoji opravdan javni interes da se saznaju određene informacije iz privatnog života ili ne. Takođe utvrđuje da li je dat pristanak za objavljivanje takvih informacija.

 

Mediji vole da pišu i objavljuju informacije iz privatnog života mnogih ličnosti. Koliko je to što oni rade u skladu sa zakonom i kako ocenjujete tu pojavu?

U skladu sa mojim dugogodišnjim iskustvom sa medijima ali i sa ličnostima iz javnog života Srbije, uvek se trudim da budem maksimalno objektivan u analizi gde su elementi odgovornosti, a gde ne. U svakom demokratskom društvu javno informisanje je slobodno, dakle postoji pravo medija da saznaju, prikupljaju i obaveštavaju javnost o svim činjenicama koje su bitne za javnost. Ali u svakom demokratskom društvu postoji i odgovornost za eventualno učinjene povrede nečijih prava u izveštavanju medija. Na medijima je svakako uvek odluka da li će pisati o nečijoj privatnosti, što u današnje vreme kod nas predstavlja veoma delikatan teren jer je poznato da je komercijalizacija privatne sfere postala osnovni pokretački motiv ne samo tabloida već i celokupne atmosfere u društvu.

 

Od čega zavisi da li mediji smeju da pređu određenu granicu „dozvoljenosti"?

To zavisi od nekoliko bitnih faktora. Prevashodno se postavlja pitanje da li je jači interes javnosti da se upozna sa određenom informacijom iz privatnog života od sprečavanja njenog objavljivanja.

Ukoliko želimo da na ozbiljniji način damo ocenu ove veoma osetljive teme, onda prvo moramo da razdvojimo dve bitne stvari. Prvo šta je tabloidno interesovanje medija, a drugo šta je opravdan interes javnosti da sazna o pojedinim činjenicama iz privatnog života određenog lica.

 

Deluje da neki mediji umeju da pređu dozvoljenu granicu. Kako to komentarišete?

Interesovanje tabloida i njihovo izveštavanje o detaljima iz privatnog života mnogih ličnosti često podleže odgovornosti, jer prelazi dozvoljenu granicu. Kada govorimo o opravdanom interesu javnosti da se upozna sa određenim podacima iz privatnog života, zapravo govorimo o legitimnom pravu javnosti da sazna o nečijoj privatnosti. U ovu kategoriju spadaju isključivo nosioci državnih i političkih funkcija, jer njih građani Srbije biraju pa samim tim i imaju pravo da saznaju podatke koji su u vezi sa njihovim privatnim životom. Stepen njihove zaštite privatnosti je definitivno smanjen u odnosu na ostale građane Srbije.

 

U našim medijima postoji interesovanje ne samo za političare već i za druge osobe sa javne scene.

Kada se medijima omogućavaju pojedine informacije iz privatnog života, samim tim se njihova zaštita privatnosti smanjuje i sud prilikom utvrđivanja eventualne povrede privatnosti sagledava upravo taj element. U takvim slučajevima proširuje se interesovanje medija i javnosti o njihovom privatnom životu. Međutim, ono što nikako nije dopušteno, a karakteristično je za pojedine medije, najčešće tabloide, jeste objavljivanje pojedinih podataka koji se tiču najintimnijih detalja poput zdravstvenog stanja, adrese stanovanja, bezbednosti, broja registracionih tablica automobila, prava maloletnih lica i sl. Takvo pisanje predstavlja isključivo nedozvoljeno polje izveštavanja ukoliko ne postoji saglasnost osoba o kojima se informacije objavljuju.

 

Pomenuli ste pristanak pojedinca, kako će GDPR tretirati pristanak građana za obradu podataka o ličnosti?

Ovo veoma važno pitanje GDPR pokušava da uredi na jedan ozbiljan način. Pristanak lica na koje se podaci odnose mora da se izrazi dobrovoljno, izričito i nedvosmisleno. Pristanak se mora dati jasnom potvrdnom radnjom kojom se pokazuje da lice na koje se podaci odnose prihvata predloženu obradu svojih podataka o ličnosti. Veoma je bitno reći da GDPR reguliše i mogućnost da lice na koje se podaci odnose ima pravo da u bilo kom trenutku povuče svoj pristanak. Povlačenje pristanka takođe mora biti podjednako jasno i jednostavno kao i davanje saglasnosti, tj. pristanka.

 

Kako GDPR reguliše pitanje pristanka na obradu podataka maloletnih lica?

Po GDPR-u obrada je zakonita ako dete ima najmanje 16 godina. Ukoliko je mlađe od 16 godina, pristanak daje roditelj ili staralac. Uredbom se daje državama mogućnost da se granica maloletnog uzrasta može kretati od 13 do 16 godina, ali nikako ne može biti ispod 13 godina.

 

Kako će se znati da li je saglasnost dao maloletnik ili roditelj? 

Na to pitanje Opšta uredba nalaže da osoba - rukovalac, koja određuje obradu podataka o ličnosti mora učiniti sve što je u njenoj moći da u takvim slučajevima proveri da li je pristanak dao ili odobrio roditelj ili staralac, uzimajući u obzir dostupnu tehnologiju.

 

Očigledno je da GDPR dodatno stvara nov pritisak na kompanije kroz jasnija pravila. Da li su sankcije i administrativne novčane kazne predviđene za eventualno kršenje tih pravila?

GDPR ide ozbiljno „napred" i sankciju utvrđuje shodno težini i trajanju kršenja. Kod ozbiljnih povreda načela i prava, GDPR propisuje da se visina administrativne novčane kazne može izreći u rasponu od 10 do 20 miliona evra ili od 2% do 4% ukupnog godišnjeg bruto prometa. To nam samo ukazuje da ovakav pristup u kažnjavanju i izricanju sankcija predstavlja i dodatnu garanciju u striktnosti budućeg poštovanja GDPR-a.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.