Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Veliko Pitanje

8. mart i borba za jednaka prava: "Mi nećemo uspeti, ali verujem da buduće generacije to mogu"

Teška industrija više nije tlo po kojem se ne gazi ukoliko nosite visoke potpetice. Žene su, posebno u najjačim ekonomijama sveta, danas postale više nego dobrodošle. Od 1998. godine, kada je startovalo rangiranje moćnih žena, mnogo se toga promenilo u svetu: u najmoćnijim ekonomijama sveta, u SAD, Aziji i na Pacifiku, najmoćnije svetske kompanije vode žene. Ako su pre 16 godina žene dostigle maksimum ulaskom u kreativni biznis advertajzing, medije i izdavaštvo - kod nas poznato kao svet korporativnih komunikacija i PR-a, danas su one postale "teškaši"
Priredila Zorica Marković, Original
Datum: 07/03/2018

8. mart i borba za jednaka prava: "Mi nećemo uspeti, ali verujem da buduće generacije to mogu"

Foto Profimedia

Žene, ne tražite povišicu, verujte u karmu. U tome je vaša supermoć. U drugoj deceniji 21.veka, generalni direktor Majkrosofta imena Satja Nadela, poverljiv čovek Bila Gejtsa i jedan od tri ključna čoveka jedne od najvrednijih kompanija sveta, ostavio je razočaranima sve žene sveta, makar ne gajile preduzetnički duh, kada je bez ikakvih ustručavanja izgovorio ove reči. Ako je Gejts svojevremeno dao odličnih 11 saveta srednjoškolcima koji vam i danas stižu na mejl kao primer motivacije, njegov operativac tim rečima uklopio se u sistem u kojem većina, tačnije muškarci, ne misle da postoji jaz između prava muškaraca i žena. Svakako, kasnije je shvatio efekat svojih reči i korigovao se, ali skoro četiri godine kasnije, uoči 8. marta, govorimo o gromoglasnom pozivu na osnaživanje žena. O pokretu #MeToo koji nije samo borba protiv zlostavljanja na radnom mestu, već i neka vrsta buđenja žena širom sveta i borba za neka prava koja bi trebalo da su davno izvojevana.

Nedavno je poverenica za rodnu ravnopravnost govorila o jazu od 8,7 odsto u platama žena i muškaraca u Srbiji i o fenomenu koji postoji na globalnom nivou.

Da je Džini Romti razmišljala poput većine, i da je slušala savete Gejtsovog važnog čoveka, kompanija stara više od sto godina IBM bi danas verovatno bila groblje prevaziđenih kompjutera, eventualno baterija. Pre nego što je preuzela kormilo 2012, sa različitih funkcija unutar tog giganta koji je kleknuo pod direktnim naletom mnogo jačih Majkrosofta i Epla, uticala je na transformaciju kuće od koje su se zagrcnula i mnogo jača menadžerska imena, objedinivši tri najviše funkcije - predsednika, generalnog direktora i predsedavajućeg, tri u jedan. "Uvek morate da radite na promeni", to je otprilike njen moto, zbog kojeg nema strah da zasukanih rukava do laktova zagazi u živo blato zvano globalno tržište, pridobivši za poslovnog partnera do juče najljućeg neprijatelja, Epl.

Teška industrija više nije tlo po kojem se ne gazi ukoliko nosite visoke potpetice. Žene su, posebno u najjačim ekonomijama sveta, danas postale više nego dobrodošle. Od 1998. godine, kada je startovalo rangiranje moćnih žena, mnogo se toga promenilo u svetu: u najmoćnijim ekonomijama sveta, u SAD, Aziji i na Pacifiku, najmoćnije svetske kompanije vode žene. Ako su pre 16 godina žene dostigle maksimum ulaskom u kreativni biznis advertajzing, medije i izdavaštvo - kod nas poznato kao svet korporativnih komunikacija i PR-a, danas su one postale "teškaši".

Nema više muškog biznisa, ne ako General Motors obnavlja Meri Bara, koja ga je preuzela dve nedelje pre nego što je sa tržišta povučeno nekoliko miliona vozila zbog nebezbednosti, da "vadi kestenje" i postala prva žena na toj funkciji. Danas, ona od GM pravi novi brend. Ili ako važne sektore Alibabe, cara online trgovine sa istoka, predvode dve žene, Lusi Peng i Megi Vu. Kad pogledate Fortuneovu listu najmoćnijih žena, sve pršti od snage kompanija: glavnu reč ili bar ozbiljan uticaj žene imaju od General Motorsa i IBM, preko Pepsika, Fejsbuka, Starbaksa, Siemensa, Great Wall Motor China, Vantas, GlaxoSmithKline, Engie, Gugla, Jahua, Proktor end gembla... Silikonska dolina zaista je rodno postala ravnopravna u korist žena. Ipak, Forbs tvrdi da će od ukupno 27 moćnih žena na poziciji CEO do aprila ove godine pasti na ukupno 24.

Nagli uspon žena u svet CEO, COO, gazdarica i predsednica dogodio se u proteklih nekoliko godina. Ako Amerika i Pacifik "dominiraju" u svakom smislu, pa čak i Kina i Indija beleže neverovatnu progresiju po broju žena CEO, Evropa je sebi zadala cilj da u narednih dve do šest godina poveća broj žena u upravnim odborima na 30-40 odsto. Da "Stara dama" mora da se menja, potvrdila je i Forbsova mapa Evrope, na kojom su crnom bojom markirane mediteranske zemlje, centralna Evropa, čak i neke skandinavske kao rupe kroz koje propadaju žene menadžerke, ne uspevajući da se u većem broju popunu na lestvici executives-a. Prošle godine, ministarka za porodična pitanja Nemačke Katarina Barli dala je kompanijama ultimatum da zaposle više žena u menadžmentu i zapretila da će uvesti obavezne rodne kvote ako to ne učine.

Ipak, statistika kaže da je to sve i dalje prilično malo. Na Forumu u Davsu ove godine "učestvovalo je više žena nego ikad ranije", kako su prenosili svetski mediji, ali uz konstataciju da je "21 procenat i dalje vrlo mali udeo".

"Davos je dokaz da se slabo napreduje sa učešćem žena u svetu privrede, politike i nauke. To što petinu učesnika u Davosu sada čine žene, "zasluga" je pre svega predstavnica nauke i medija; daleko najmanje žena je među privatnim investitorima i u energetskoj branši", piše Frankfurte algemajne cajtung.

Neka ranija istraživanja pokazala su da čak 63 odsto stanovnika velikih gradova Srbije želi da vidi žene na čelu svoje ili neke druge kompanije. Ne govorimo o politici i proboju žena u sam vrh. Ovu podršku ne dobijaju samo od sunarodnica, već i od velikog procenta muškaraca, u najvećem procentu starih do 40 godina. Ipak, zvanično, prema podacima Ministarstva, direktorki ima u 20 odsto firmi, a u upravnim odborima ih je 14 odsto. U privatnom sektoru, posebno u multinacionalnim komplanijama, 16 odsto menadžerskih funkcija zauzele su žene, a nešto više od 14 odsto su u upravnim odborima.

Prema istraživanjima, u Srbiji je ženama potrebno tri puta više vremena da napreduju na poslu nego muškarcima, a o povišici pregovara samo sedam odsto žena, za razliku od 56 odsto muškaraca. Ostale se oslanjaju na "karmu" i "sistem".

U Srbiji je jako teško prikupiti 50 žena CEO, zapravo i dobaciti uopšte do dvocifrenog broja, a borba je intelektualne javnosti da više žena, po zasluzi, dobije članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Jer, da citiramo poverenicu, njihov rad često ne dobija odgovarajuće priznanje u društvu. Zvanični podaci kažu, ipak, da 34 odsto svih preduzetnika čine - žene, ali i među onima koji zatvaraju biznis, za 10 procenata je više žena nego muškaraca. Koliko je važno da u preduzetništvu postoji više žena, govorila je i premijerka Ana Brnabić, inače članica Saveta žena svetskih lidera Ujedinjenih nacija.

Ona je priznala da žensko preduzetništvo nosi više izazova nego muško, jer se od žena pored posla očekuje i da obavljaju i kućni posao - majki, baki, supruga, domaćica... ali da je ono veoma važno za "ekonomsko, političko i društveno osnaživanje žena". Poseban poziv je za devojčice koje nedostaju u IT industriji.

Kinesko istraživanje pokazalo je da, kada kompanije vode žene, smanjuje se mogućnost prevare. Oliver Rui, profesor finansija i računovodstva na Kinesko-evropskoj međunarodnoj biznis školi i jedan od autora ove studije, kaže da je raznovrsnost polova u upravnom odboru preduzeća ta koja smanjuje mogućnost prevare, a ne činjenica da su žene po prirodi poštenije.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ipak kaže da je naš svet i dalje dominantno muški i da mnoge žene, posebno u Srbiji, suštinski nemaju vlast, naročito ako neko iza njih stoji,a to je uglavnom - muški vlasnik.

"Kad gledate lično bogastvo, tu najmanje ima žena, čak i na svetskom nivou. Drugačije je kad imate raspršeno vlasništvo u kompaniji i kad menadžment ima velika ovlašćenja, i kad imate jednog vlasnika. Amerika je zaista centar svetske ekonomije u ovom trenutku i od deset vodećih žena u biznisu, osam su iz Amerike. Kod nas su uglavnom u pitanju operativne funkcije, i najčešće se pitaju 'oni iza', a to je najčešće dominantan vlasnik. Tako je ženina moć promenljiva, kao i njen položaj", kaže profesor Savić.

I dok je Amerika pružala ženama ono što im je potrebno za proboj u biznisu - liberalni duh, gde je, kako kaže politikološkinja i ekspert za rodnu ravnopravnost Lola Milojević, pojedinac, a samim tim i pojedinka, obrazovan da stvara profit, Evropa je tek poslednjih dvadesetak godina započele ozbiljniju borbu za veća prava u upravljačkoj strukturi.

"U Srbiji, uz izazove koje su imale zemlje istočne Evrope, obrazovni sistem je insistirao na nekim vrednostima koje nisu prepoznale preduzetnički duh i odnos prema poslovnom uspehu na način koji je već ukorenjen u američkom društvu", ističe Lola Milojević i dodaje da se promene u društvu ne događaju spontano, već zajedničkim radom građanskih udruženja, predstavnika javnog i privatnog sektora. "A što se tiče mladih vlasnica kompanija - kada kod nas izraženi patrijarhalni sistem prestane da bude dominantan, i kada žene postanu ekonomski nezavisnije od svojih očeva, braće i muževa; kada se razvije zdravo kompetitivno tržište; kada se u škole uvede predmet preduzetništvo u kome se pominju primeri dobre prakse gde postoje i žene i muškarci, kada pitanje egzistencije ne bude najvažnije pitanje sledećeg dana, imaćemo i mi više takvih uspešnih žena".

Mnogo bolji savet ženama nego što je to učinio CEO Majkrosofta dala je COO Fejsbuka Šeril Sendberg. I sama se boreći sa demonima businesswomen, Šeril je podsetila da čak 57 odsto muškaraca odmah pregovara o plati, dok to čini samo sedam odsto žena. Muškarci imaju stav "ja sam predobar, zar se to dovodi u sumnju", a žene vole da dele zasluge. Kad se ovo promeni - a neće za našeg života, kako kaže Šeril - 50 procenata onih sa vrha bilo koje industrije biće žene. "Mi nećemo uspeti, ali verujem da buduće generacije to mogu".

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.