LIČNOSTI

"Znamo mi tog Endija, on je neki slikar": U poseti Vorholovoj "nedođiji" u slovačkim Karpatima

Slovačko selo prihvatilo je ulogu mesta hodočašća za obožavaoce
ENDRJU HIGINS I MIROSLAVA GERMANOVA
Datum: 25/11/2018

"Znamo mi tog Endija, on je neki slikar": U poseti Vorholovoj "nedođiji" u slovačkim Karpatima

Natpis u Mikovu, seocetu u Karpatima, gde su se roditelji Endija Vorhola rodili i venčali. Fotografija: Brendan Hofman za Njujork tajms

MIKOVA, Slovačka – Nećak pop-art ikone Endija Vorhola iz Slovačke znao je da je njegov američki rođak neka vrsta slikara.

Prikupio je što je mogao više pisama koja je njegova tetka, Vorholova majka slala u Mikovu, selo u podnožju Karpata gde su roditelji umetnika živeli pre nego što su emigrirali u SAD. "Mislio sam da je krečio kuće", rekao je Jan Zavaki (73). Niko u Mikovi tu grešku već dugo vremena nije napravio.

Od Vorholove smrti 1987, ovo slovačko seoce je manje ili više prigrlilo ulogu mesta hodočašća za obožavaoce koji dolaze u želji da razumeju kako je njegovo poreklo uticalo na njegovu slavu.

Obližnji grad Medzilaborce je poštu iz komunističke ere pretvorio u Muzej moderne umetnosti Endija Vorhola. Glavna ulica u gradu nosi njegovo ime. A tu je i hotel „Endi“. Na putu do Mikova je pano sa Vorholom i njegovom čuvenom perikom koji obaveštava putnike da dolaze do njegovog porodičnog doma.

Posle više talasa emigracije, malo seljana je ostalo – pastir, nekoliko desetina penzionera i nekoliko romskih porodica. Ali svi znaju priču kako je sin Andreja Varhole i Julije Zavacke Varhole uspeo u Njujorku i promenio svoje prezime u Vorhol.

Retko koji od stotinak stanovnika ima neko visoko mišljenje o njegovoj umetnosti.

U Americi "ne morate da budete preterano dobri u nečemu", rekla je Julija Varholova, rođaka. "Samo treba da se razlikujete. Ne treba da znate da pevate ili slikate dokle god ste drugačiji."

Na obodu njenog imanja u Mikovi, koje je napustila pre više godina i otišla u grad ali koje redovno posećuje, nalazi se stari kameni bunar, jedina preostala građevina iz vremena kada je Vorholov otac ovde živeo. Ljubitelji Vorhola dolaze ovde da mu se dive, rekla je ona.

Selo se pojavljuje u desetak dokumentaraca na brojnim jezicima i toliko je udaljeno od svih puteva da objašnjava Vorholov često kritičan komentar da dolazi iz nedođije. Mikova čak nema ni kafić ili bar.

Godinama je Vorhol zbog svoje čudnovatosti bio sa podozrenjem priman u tradicionalističkim zemljama. Mihal Bicko, stručnjak za umetnost koji je otvorio muzej u Medzilaborceu uz pomoć američkog dela Vorholove porodice, kaže da je posetio Mikovu sedamdesetih godina i da je pokušao da im objasni da je sin Andreja i Julije postao poznat zahvaljujući slikama Kembelove supe i Merilin Monro. "Nasmejali su mi se u lice", rekao je on i dodao da su bili "zgranuti" kada im je pokazao Vorhola sa perikom.

Slovačka je tada i dalje bila deo Čehoslovačke i u rukama komunističke vlade i nije bila zainteresovana za umetnika koga su smatrali narkomanskim degenerikom čiji je rad slavio konzumerizam.

Mišljenje se promenilo posle Vorholove smrti koja je, kaže Bicko, pokrenula "lavinu interesovanja".

Muzej u Medzilaborceu otvoren je 1991. i dom je najveće evropske kolekcije Vorholove umetnosti i predmeta, uključujući i 10 printova Kembelove supe, više Merilinki, jaknu od zmijske kože koju je nosio umetnik, kao i jedne njegove naočare.

Poput Vorhola koji je prešao put od komercijalne umetnosti do avangarde i mejnstrim slave, i selo njegove porodice nije lako okarakterisati kao deo jedne kulture ili identiteta.

Kada mu se otac preselio u SAD uoči Prvog svetskog rata, Mikova je bila deo Austrougarskog carstva. Kada je njegova majka otišla nekoliko godina kasnije, mesto je bilo deo Čehoslovačke. Zemlja se podelila 1993.

Sve vreme selo je gajilo sopstveni identitet kao deo Rutenije, zemlje koja je kao politički entitet postojala svega jedan dan 1939, ali koja je vekovima preživela negujući sopstvenu kulturu i jezik na granici Slovačke, Ukrajine i Poljske.

Vorholovi roditelji su oboje pričali rusinski i umetnik ga je znao dovoljno da ga upotrebi 1980. kada se sreo sa papom Jovanom Pavlom Drugim koji je takođe govorio jezik jer je odrastao u južnoj Poljskoj.

Za razliku od starije braće, Vorhol nikada nije posetio rodno selo svojih roditelja. Najbliže što mu je prišao bilo je kada je posetio Beč.

Bicko kaže da je Vorhol za sebe govorio da dolazi "ni iz čega" jer zemlja njegovih roditelja više nije postojala. "Endi nikada nije poricao svoje korene", rekao je on.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.