LIČNOSTI

Životna priča Sali Fild, sve sa mračnim poglavljima

Glumica kakvu do sada niste videli
Dejv Ickof
Datum: 23/10/2018

Životna priča Sali Fild, sve sa mračnim poglavljima

Sali Fild (71) kaže da nije bila sigurna da li treba da objavi memoare. "Nisam znala da imam glas", rekla je ona. Fotografija: Brinson+Banks za Njujork tajms

LOS ANĐELES – Čak i sada, uoči objavljivanja svojih memoara In Pieces, Sali Fild nije sigurna da želi da oni budu objavljeni. Nije sigurna da li će iko želeti da čita ono što je napisala.

"Nisam znala da imam glas", rekla je ona.

Ali je osećala potrebu da kaže nešto kada je 2012. govorila na ženskoj konferenciji.

Umesto uobičajene uvodne reči, ona je sa okupljenima podelila komplikovano razmišljanje o audiciji za ulogu Meri Tod Linkoln u filmu Stivena Spilberga "Linkoln" i o svojoj majci koja je umrla od raka 2011.

Ubrzo pošto je saznala da je uloga u "Linkolnu" njena, spremila je večeru za majku. Onda joj se otvorila i ispričala kako ju je kao dete zlostavljao očuh.

Njenoj majci je bilo teško da sazna da to nije bio izolovan incident nego serija napada koji su se ponavljali tokom adolescencije Fildove. Sutradan ujutru, njena majka, iako slabog zdravlja, uverila ju je da više neće biti sama u svom bolu.

Prisetivši se iskustva tog govora, Fildova kaže: "Tresla sam se. Ali mi je snagu ulila bezlična masa nepoznatih ljudi. Kada sam to ispričala, osetila sam da su mi vratili nešto."

Sali Fild (71) po prirodi nije neko ko se drugima poverava, i pored vidljivosti koju joj je donela višedecenijska glumačka karijera – osvojila je tri Emija i dva Oskara i glumila u filmovima poput "Norme Re", "Čeličnih magnolija" i "Foresta Gampa" – njoj je lakše da govori kroz svoje likove koji su prilično otvoreni.

In Pieces se bavi nekim od njenih najpoznatijih uloga i vezama sa kolegama poput Berta Rejnoldsa (koji je umro 6. septembra) i priča o tome kako je podigla tri sina iako su joj se dva braka završila razvodom.

Život o kome Fildova piše u knjizi je život pomračen zlostavljanjima i okrutnostima koje su, frustrirajuće, uobičajene za žene i van industrije zabave.

Knjiga je istovremeno osvetljena dostojanstvom i pristojnošću autorke i njenom autentičnom željom da istraži dubinu svojih osećanja, što joj je, kaže, bila velika želja.

"Nešto je raslo u meni, ova nestrpljivost koja mi se činila gangrenoznom. Nisam mogla da dišem", rekla je Fildova.

Glumica kaže da je ta potreba postala još izraženija posle smrti majke Margaret, koja je porodicu Fild podigla u južnoj Kaliforniji i glumila u filmovima poput “Čovek sa Planete X”.

Pošto se Margaret Fild razvela od Salinog oca Ričarda 1951, preudala se 1952, za Džoka Mahonija, kaskadera poznatog kao Džoko.

O njemu u svojim memoarima Sali Fild piše: "Bilo bi mnogo jednostavnije da sam nešto osetila, da je Džoko bio surov i zastrašujuć. Ali nije bio. Umeo je da bude predivan."

I često je zvao Fildovu da mu dođe u sobu. "Znala sam", napisala je ona. "Osećala sam se istovremeno kao dete, bespomoćno, i ne kao dete. Moćno. To je bila moć. I bila je moja. Ali sam želela da budem dete – pa ipak."

Fildova kaže da je zlostavljanje prestalo kada je napunila 14. Majka se razvela od Mahonija 1968, a on je umro 1989.

Seksualno buđenje u poznim tinejdžerskim godinama, periodu kada kaže da je bila na ivici da pukne, usledilo je posle tajnog abortusa u Tihuani kada je imala 17 godina.

Onda je usledio profesionalni uspon u TV serijama "Gidget" i "The Flying Nun" i kraj bilo kakvog osećanja normalnosti u njenom životu.

"Više nisam bila član kluba. Ljudskog kluba. Postala sam slavna", kaže glumica.

Pošto nije mogla da podeli svoje iskustvo sa drugima, Fildova je spas tražila u glumi u ulogama poput "Sibil" (serija iz 1976. gde je igrala ženu sa poremećajem ličnosti) i "Norme Re" (film iz 1979. gde je igrala aktivistkinju u fabrici pamuka) kako bi se izborila sa dugogodišnjim frustracijama.

"Dok sam igrala te uloge, čula sam svoj glas", rekla je Sali Fild. “Osetila sam nešto što nikada dotad nisam. I počela sam da se pitam šta bi se desilo da nije bilo tako. Koliko bi mi vremena trebalo da shvatim da je u redu da budem besna?”

Stranice i stranice knjige posvećene su Rejnoldsu, njenom bivšem ljubavniku i kolegi sa kojim je igrala u filmovima "Smoki i Bandit" i "Huper". Fildova kaže da je vreme koje su proveli zajedno bilo "zbunjujuće i komplikovano ali ne bez ljubavi i pažnje, iako zaista komplikovano i bolno za mene".

Rejnoldsa opisuje kao harizmatičnog ali i nekoga ko ju je kontrolisao.

Fildova piše kako je Rejnolds koristio perkodan, valijum i barbiturate tokom snimanja “Smokija” i nekada primao vrlo misteriozne injekcije u grudi. Seća se i kako je organizovala naprasni lekarski pregled na Institutu za srce u Majamiju. Rezultati su bili dobri, ali je uprkos tome ona nastavila da pritiska Rejnoldsa da krene na terapiju za svoj stres i anksioznosti. Nije pristao, govorio je da je to za ljude koji varaju sami sebe.

Danas Fildova smatra da je u vezi sa njim ona nekako opet proživljavala jednu verziju odnosa koji je imala sa očuhom.

"Nekako sam isterivala đavola koga je trebalo isterati", rekla je.

U telefonskom razgovoru koji smo vodili nakon što je Rejnolds preminuo, Fildova je izrazila olakšanje što on nikada neće pročitate njene memoare, niti saznati šta je napisala i šta je mislila o njemu.

To bi ga povredilo”, kaže ona.

Čak i kada se posvetila ideji da će pisati o svom životu, Fildova nije bila uverena da će imati dovoljno literarnog znanja da to i iznese.

Znam kako je to učiti potpuno nove stvari – bila sam u sedlu, uostalom. Izbace vas iz njega, a onda morate ponovo da ustanete i da se popnete na tu životinju.”

A onda dodaje: “Nisam morala da se teram da pišem. Ali jesam bila iritirana kad god bi iskočilo nešto što me sprečavalo da pišem.”

Iako su neki članovi njene porodice znali da radi na knjizi, ona nije podelila rukopis ni sa kim do početka ove godine, i to sa strepnjom.

Iako iskrenost knjige može da se poveže i sa #MeToo erom, Fildova kaže da joj cilj uopšte nije bio da nekome govori kako treba da se izbori sa demonima iz prošlosti.

Ono što Sali Fild sada najglasnije čuje jeste glas u sopstvenoj glavi koji je i dalje pita da li je pogrešila u vezi sa knjigom, da li može da kaže "nema veze".

Kratko uzdahne i dodaje: "Ne mogu."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.